Grupa devojaka i žena iz Srbije, a reč je o oko tridesetak njih, žive u izbegličkim kampovima u Siriji koji više liče na logore, s obzirom na veoma loše uslove života. Neke od žena su u godinama tim kampovima sa svojom decom. Prema saznanjima organizacija koje se bave trgovinom ženama, jedan broj onih koje su otišle u Siriju, prepoznate su kao žrtve trgovine ljudima, i da na to ukazuje način vrbovanja, kao i zlostavljanje koje doživljavaju. Srbija nema nikakav stav, iako je reč o ženama koje imaju srpsko državljanstvo.
U ratu u Siriji je od 2011. godine do danas poginulo je oko 400.000 ljudi, a milioni ljudi su raseljeni. Hiljade dobrovoljaca su sa sobom poveli svoje devojke, žene, sestre, obećavajući im bolji život. Poverenje su skupo platile. Mnoge žene su odvedene na silu, mnoge su prevarene i vrbovane na različite načine.
Iako ne postoje precizne informacije, jedan broj njih je otišao sa prostora Srbije i pre nego što je počeo građanski rat u Siriji. Ali, ima i onih koje su otišle u vreme izbijanja rata.
“Nemam informacije da su te žene otišle u Siriju sa muževima koji su borci. Prema našim saznanjima, one su išle kod muževa ili su svi zajedno napuštali Srbiju da bi živeli u zemlji u kojoj vlada šerijat. I to je za njih bilo privlačno. Obraćali smo se ministarstvima policije, pravde i spoljnih poslova sa tim informacijama i molili za pomoć. Tražili smo da se one ispitaju i omogući njihov povratak”, kaže N1 Dženeta Agović iz nevladine organizacije Impuls iz Tutina.
U logorima na severu Sirije koje kontroliše kurdska administracija trenutno oko 700 žena i 1.500 dece iz više od 40 zemalja širom sveta. Prema saznanjima nevladinih organizacija, koji postoje tek od 2020. godine, u kampovima se nalazi oko trideset žena sa decom koje su srpske državljanke. Na osnovu svedočenja, one žive u kampovima koji više liče na logore, u uslovima koji su na ivici humanitarne katastrofe.
U kampovima nije dozvoljena upotreba mobilnih telefona, ali da žene često krše to pravilo. Zbog toga je jedna od državljanki Srbije 2020. godine bila osuđena na četiri meseca zatvora.
“Žene bivaju izložene strašnim mučenjima, torturama i raznim vrstama nasilja u tim kampovima, naročito kada su u zatvoru. A zatvori su kako ih one opisuju, uske prostorije u kojima može da stane jedan sunđer”, priča Agović.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija uputili su pre godinu dana dopis u kome su iskazali „ozbiljnu zabrinutost“ zbog kako su naveli, pogoršanih bezbednosnih uslova u kampovima Al-Hol i Roj, na severoistoku Sirije.
“Uslovi su nehumani i drastično se krše ljudska prava. Recimo, sada je zima a one su samo u šatorima koje greju pomoću grejalica. Česti su požari, pa se dogodi da izgori po nekoliko šatora sa ženama i decom”, kaže Dženeta Agović.
Majke ovih žena su navele da su o svemu upoznale policiju i BIA i da su tražile pomoć od nadležnih ministarstava, ali da su ostale bez adekvatnog odgovora. Dženeta Agović je ocenila da bi povratak žena i dece iz Sirije „davno bio obezbeđen da su srpske nacionalnosti“.
Iz Vlade Srbije, kao i iz Ministarstva spoljnih poslova, nisu želeli da odgovore na pitanja koja smo im poslali, iako su iz ovog ministarstva pre nekoliko meseci rekli da Srbija nikada nije prekidala diplomatske odnose sa Sirijom. Kao i da je prisustvo državljana Srbije u Siriji i zaštita njihovih interesa važan motiv. Ali, to se nije pokazalo u slučaju naših državljanki koje su u kampovima.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare