U Srbiji ni na državnom, ni na lokalnom nivou ne postoje sistematizovani podaci o broju Roma i njihovom brojčanom učešću u svim segmentima društva, a izostanak takve evidencije je rezultat pogrešne pretpostavke da je to zabranjeno Ustavom i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, saopšteno je iz kancelarije gradskog zaštitnika građana u Kragujevcu. Lokalni ombudsman Vesna Stojadinović je navela da se, kada je to potrebno, takvi podaci dobijaju preko romskih udruženja, kroz projekte i istraživanja.
Ona je ocenila da većina kvantitavnih podataka vezanih za romsku populaciju ne postoji jer se kod državnih organa, organa lokalne samouprave, ustanova i institucija u kojima Romi, kao i ostali građani ostvaruju svoja prava ne vodi evidencija po nacionalnoj pripadnosti.
Povezane vesti
„Sistematizovani podaci o Romima su neophodni, kako bi se na kvalitetan način donosile i pratile konkretne mere vezane za ostvarivanje njihovih prava u svim strukturama i segmentima društva, kao što je planiranje sredstava, socijalna stanogradnja, komunalna infrastruktura romskih naselja, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, obrazovanje“, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, Centar za socijalni rad „Solidarnost“ je sugerisao da je kada je reč o utvrđivanju broja Roma, korisnika prava u oblasti socijalne zaštite, potrebno da se članovi ove populacije prilikom podnošenja zahteva opredele za mogućnost evidentiranja nacionalne pripadnosti, što do sada nije bila praksa.
„Tako je na evidenciji Centra u 2020. godini evidentirano samo 283 korisnika romske nacionalnosti, a znamo da ih je mnogo više“, navodi se u saopštenju ombudsmana sa zaključcima i preporukama koje je ombudsman uputio sa panel-diskusije na temu „Uticaj mera povodom pandemije kovid-19 na Romkinje i Rome u Kragujevcu“.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, u Kragujevcu su se kao pripadnici romske nacionalne manjine izjasnile 1.482 osobe. Ombudsman ističe da je taj broj znatno veći, ali da zbog straha od diskriminacije, pravne nevidljivosti, socijalne isključenosti, nacionalno mešovitih brakova i drugih okolnosti, veliki broj Roma prikriva svoju nacionalnu pripadnost.
Ocenjuje se da su se protivpandemijske mere, zabrana kretanja, posebno odrazili na ostvarivanje prava na rad i životni standard Roma, a da su mere u oblasti obrazovanja posebno pogodile decu romske populacije, jer su ona u uslovima održavanja onlajn nastave bila gotovo isključena iz procesa obrazovanja. U saopštenju ombudsman ističe da ohrabruje podatak da u romskim naseljima nije bilo masovnog širenja zaraze kovid-19, te su zabeležena samo dva slučaja istovremenog zaražavanja nekoliko romskih porodica u naseljima Licika i Korman.
