"Opasne kamere N1": Tagescajtung o pritiscima na slobodne medije u Srbiji

Tekst Tagescajtunga prenosimo u celini:

Srpski grad Užice, kasno uveče krajem avgusta. Kamera prelazi preko mase ljudi koja se gura kroz mrak. Sirene automobila odjekuju, zviždaljke paraju vazduh. Žuti reflektujući prsluci svetle u tami. Novinarka s mikrofonom hoda pored demonstranata.

Mladi ljudi, penzioneri, pa čak i neka deca prolaze. N1 prenosi uživo gotovo sat vremena iz različitih srpskih gradova – iz Užica na zapadu, Novog Sada, Aleksinca. To su snimci koje nijedna druga televizija u Srbiji ne prikazuje. Upravo to čini ovu televiziju opasnom.

N1 dokumentuje ono što bi vlada najradije prećutala: najveće proteste u godinama. Već skoro godinu dana, otkako se 1. novembra urušio nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi, hiljade ljudi izlaze na ulice. Oni za nesreću okrivljuju korupciju u zemlji – a time i vladu. N1 je gotovo svakodnevno s direktnim uključenjima u samom središtu događaja.

To stavlja ovu televiziju na nišan predsednika Aleksandra Vučića. Krajem avgusta istraživački novinari Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i njihov srpski partner KRIK objavili su eksplozivan telefonski razgovor. Na snimku se čuje Sten Miler, šef holandskog medijskog koncerna United Grupa, u čijem je vlasništvu N1. Na drugom kraju linije: Vladimir Lučić, šef pretežno državnog Telekoma Srbija.

N1 treba da izgubi uticaj

Upravo taj šef Telekoma objašnjava medijskom koncernu ono što autokrata Vučić naređuje: N1 treba da izgubi uticaj. Za to mora da „padne jedna glava“ – ona Aleksandre Subotić. Izvršna direktorka United Media, ćerke firme United Group, treba da izgubi svoju poziciju. Jer je ona uvek zaštitnički držala ruku nad N1. Miler na telefonu odgovara da mu je za to potrebno još vremena, da najpre mora da pokrene druge promene.

Subotić je za list Tagescajtung izrazila „razočaranje“ u menadžment United Grupe, koji je čak potvrdio autentičnost snimka. „Neprestano sam se zalagala za to da svi mediji unutar naše grupe mogu da rade potpuno slobodno, bez političkog ili poslovnog uticaja“, rekla je ona. Od objave snimka u redakciji N1 vlada neizvesnost, objašnjava i programski direktor Igor Božić.

„Novinari i ostali zaposleni brinu za svoju budućnost.“ On strahuje da bi kritički novinari mogli postepeno da budu zamenjeni, a teme da se menjaju po nalozima odozgo. „Danas su N1 i Nova jedini TV kanali koji nisu pod punom kontrolom Vučićevog režima“, kaže Božić.

I Nova pripada United Grupi. Ostale televizije ignorišu demonstrante ili ih nazivaju „teroristima“. „Mi želimo da nastavimo da izveštavamo po profesionalnim i etičkim standardima, bez spoljnog mešanja.“

Žeđ za informacijama

Izveštaj Reuters Digital News iz februara pokazao je u jednoj anketi: ljudi veruju N1 i Novoj S. Mediji bliski vlastima doduše dobijaju ogromne sume iz budžeta, privilegije na tržištu medija i državne reklamne ugovore.

„Ali poverenje građana u njih je ponekad ispod 20 odsto“, kaže Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). „Kod N1 poverenje prelazi 40 odsto.“ To je evropski prosek. U kriznim vremenima ljudi traže pouzdane informacije.

U Nemačkoj se to jasno videlo tokom pandemije korone. U Srbiji se sada vidi dok stotine hiljada ljudi izlaze na ulice. Od početka demonstracija gledanost N1 se udvostručila.

Prema anketama, prosečan građanin Srbije gleda televiziju više od pet sati dnevno; starije generacije se tako informišu. Mlađe generacije više čitaju na veb-sajtu N1. Međutim, samo 30 odsto građana Srbije uopšte može da prima signal N1 – zahtev za nacionalnu frekvenciju je odbijen bez razumnog objašnjenja. Kombinacijom lokalnih licenci, kablovske i satelitske distribucije, program najviše dopire do urbanih centara.

Filipović iz NUNS-a kaže da nezavisni mediji nemaju fer pristup tržištu. „Vlada ucenjuje svakog ko želi da se reklamira u nezavisnim medijima. Kompanije ne žele da rizikuju inspekcije.“ Tu je i odnos prema novinarima.

Sloboda štampe slabi od Vučićevog dolaska na vlast

Otkako je Vučić – najpre kao ministar informisanja pod Slobodanom Miloševićem – postao predsednik, Srbija je u poretku slobode štampe Reportera bez granica znatno nazadovala: sa 59. mesta od 180 zemalja 2017. godine na 96. mesto 2025. godine. Od početka protesta nasilje prema nezavisnim novinarima raste. Sredinom avgusta, pristalice SNS brutalno su pretukle ispred prostorija stranke u Novom Sadu dvojicu novinara metalnim šipkama.

Žarko Bogosavljević, glavni urednik informativnog sajta Razglas, i Nikola Bilić sa platforme Novi Sad 192, zadobili su teške povrede. Bilić je zbog povreda glave završio na odeljenju hitne pomoći. Incidenti poput ovog posledica su retorike: predsednik Vučić i drugi članovi vlade redovno nazivaju nezavisne novinare „izdajnicima“, „stranim agentima“, „teroristima“.

Od početka godine NUNS je zabeležio više od 50 takvih napada, većina u kontekstu protesta. „Ovako loše nije bilo od početka našeg praćenja 2008. godine“, kaže Filipović. Počinioci su uglavnom provladini demonstranti, a sve češće i policija. I N1 svakodnevno dobija pretnje, kaže Božić.

Tokom leta u redakciju je stiglo jedno pismo: „Završićete kao Šarli Ebdo“, stajalo je u njemu. „Naravno da smo to prijavili policiji, ali ona ništa ne preduzima.“ Filipović to potvrđuje: NUNS je zabeležio oko 50 slučajeva u kojima policija nije reagovala. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit lista taz o ovim optužbama.

Šta kaže koncern

Nakon avgustovskih otkrića, Božić i njegove kolege i dalje traže odgovore. Šta će biti dalje sa srpskim medijima United Group, u koje spadaju i nedeljnik Radar i dnevni list Danas? United Grupa odbacuje optužbe lista taz da želi da utiče na uređivačku politiku televizije ili da je proda državno povezanoj kompaniji Telekom Srbija.

„Ne postoje nikakvi dokazi o mešanju u uređivački rad i nema razloga da sarađujemo sa srpskom državom“, rekao je portparol. Kompanija planira da uvede instituciju ombudsmana i već sarađuje sa dva međunarodna savetnika. Upravo to brine Aleksandru Subotić: uprkos višestrukim pitanjima, ni ona ni redakcija nisu saznali ko su ti ljudi i koje zadatke imaju. United Grupa naglašava da će se savetnici tek kasnije sastati sa redakcijom.

Da Subotić zaista mora da ode, u to Tamara Filipović iz NUNS-a ipak ne veruje. „To bi bilo previše očigledno.“ Uticaj će se, kaže ona, vršiti polako, neprimetno. „Ako N1 više ne bude mogao da radi nezavisno, to bi bila potpuna katastrofa za srpsku demokratiju“, kaže Božić. Novinari N1 će i dalje izveštavati sa ulica – i 1. novembra, kada se obeležava prva godišnjica tragedije u Novom Sadu.