Od Manježa do Novog Beograda: Gde je sve trebalo da bude opera i šta kažu stručnjaci o novoj ideji Vučića?

Beogradski sajam broji svoje poslednje dane u Bulevaru vojvode Mišića. Ono o čemu se dugo spekulisalo u javnosti, predsednik Vučić potvrdio je na konferenciji za novinare u avgustu prošle godine - naselje "Beograd na vodi" proširiće se do Ade Ciganlije, a ugovor o prodaji imovine "Beogradskog sajma" potpisan je još 16. marta 2023. godine.

Novi dom Beogradskog sajma biće izložbeni kompleks koji se za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027 gradi u Surčinu, a od sadašnjeg sajamskog kompleksa ostaće samo Hala 1, koja je kao spomenik kulture pod zaštitom države.

"A Hala 1 - za koju imamo mnogo ideja šta sa njom da uradimo, ali ćemo i to ponuditi građanima da nam oni pomognu, i da oni odluče šta žele da uradimo sa Halom 1 - ona je ukupno 9,21 odsto ovog ovde prostora", rekao je Vučić u avgustu, pokazujući plan za širenje "Beograda na vodi".

No, predsednik je, po svemu sudeći, odlučio da građane poštedi muka da razmišljaju o sudbini Hale 1, i prelomio - tu će biti novi dom Nacionalne opere i baleta.

"Do toga da moramo da uradimo u ovoj Hali 1 Beogradskog sajma, koja je zaštićena od države, i da tu uradimo za operu i balet najlepšu moguću scenu, jednu od najlepših mogućih scena u Evropi. Da velelepnu koncertnu dvoranu koja će da košta preko 300 miliona evra, uradimo tamo između SIV-a i Ušća. I to sve moramo da uradimo u roku od tri godine. Preko 300 miliona evra, a onda će Beograd da ima i operu i balet, onda će Beograd da ima koncertnu dvoranu najbolju u ovom delu Evrope itd", najavio je Vučić prošlog vikenda, tokom gostovanja na TV Pink.

"Ne osporavam pravo tog čoveka da priča šta mu pada na pamet, ali to je nešto najbesmislenije što sam čuo u životu", kaže za N1 bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.

Ideju o transformaciji Hale 1 Beogradskog sajma u dvoranu Nacionalne opere i baleta može da iznese samo neko ko nikada nije bio u pozorištu i ne razume kako taj sistem funkcioniše, smatra Bobić.

"Hala 1 je eksplicitan primer izložbenog prostora. Balet, opera, pozorište su specifične delatnosti kakve sam projektovao dva-tri puta. Apsolutno je nemoguće pretvoriti Halu 1 u operu. Odnosno, moguće je, ali biće sakata, neprimerena", upozorava nekadašnji gradski arhitekta.

"Čista propagandna priča"

Najavu o izgradnji opere u Hali 1, naš sagovornik vidi kao marketinšku propagandu, sa ciljem da se "zamaže ta bahatost kada se radi o rušenju Sajma".

Podseća da je Hala 1 evropska i svetska arhitektonska vrednost, nosilac titule najveće kupole od prednapregnutog betona na svetu, sa neverovatnim prečnikom od 109 metara.

"Ako bi se menjala unutrašnjost, promenio bi se utisak", ističe Bobić i dodaje da bi, prema planovima za prostor Beogradskog sajma koju su se mogli videti u javnosti, Hala 1 i inače ostala usamljena između "ogromnih stambeno-poslovnih objekata" i postala neprimetna.
Jedini način za uređenje prostora Beogradskog sajma jeste da se sačuvaju hale 1, 2, 3 i 4, smatra Bobić i ukazuje da je veliki propust Zavoda za zaštitu spomenika kulture zaštitio samo Halu 1. Nekadašnji gradski arhitekta sa žaljenjem konstatuje da Zavod u poslednje vreme ispunjava ono što im "vlast i investitori naređuju".

Umesto toga, država je, podseća Bobić, rešila da zemljište na kom se nalazi Beogradski sajam prepusti "Beogradu na vodi" bez ikakvog tendera, i bez saglasnosti pravih vlasnika, odnosno građana Srbije.

Stoga i najave o izgradnji opere, ali i muzeja u nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici i kulturnog centra na mestu zgrade Pošte u Savskoj ulici, vidi kao "čistu propagandnu priču", jer "ogromnu širinu prostora do mosta Gazela čine stambeni objekti sa nekoliko kafića".

"To je stambeno naselja. On (Beograd na vodi) jeste samo stambeno naselje, kao npr. Braće Jerković", ukazuje Bobić.

Od Manježa do Novog Beograda - gde je sve bila planirana beogradska opera

Opere i operete izvodile su se u beogradskom Narodnom pozorištu još u 19. veku, ali je opera sa baletom formalno osnovana tek posle oslobođenja u Prvom svetskom ratu, a za prvog direktora Beogradske opere postavljen je Stanislav Binički. Budući da je zgrada Narodnog pozorišta bila teško oštećena u ratu, privremeni dom opere i baleta bila je zgrada Manježa gde se danas nalazi Jugoslovensko dramsko pozorište.

Iako je ansambl beogradske opere želeo da prvi vek postojanja obeleži u novoj zgradi - Narodno pozorište je i danas njihova adresa.

Prvi arhitektonski konkurs za dom beogradske opere organizovan je 1938. godine. "Svet je bio pred vratima novog Svetskog rata, a na konkursu su učestvovale arhitekte od SSSR-a do SAD-a. Kako je politička klima bila veoma nestabilna, naročito za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, žiri je odlučio da svaku od prve tri nagrade raspodeli na po dva tima iz različitih država, pri čemu je među svih šest nagrađenih projekata bilo rešenja kako u duhu moderne, tako i u duhu monumentalne totalitarne arhitekture, koja je usled političkih dešavanja u Evropi, bila nešto više zastupljena", piše portal Gradnja.rs.
Lokacija opere nije bila precizirana tim konkursom, ali je već u julu naredne godine beogradski list "Vreme" pisao kako će “kroz kratko vreme biti raspisan internacionalni konkurs za idejne skice nove zgrade Državne opere u Beogradu”, koja je trebalo da bude izgrađena i parku Manjež.

Zbog izgradnje opere bilo je planirano da se sruše pozorište Manjež i zgrada Oficirskog doma (današnji Studentski kulturni centar).

"Vreme" je tada pisalo da će nova beogradska opera imati 2.000 mesta, da će biti "opremljena najnovijim tehničkim izumima i uređajima", i biti "najlepša na Balkanu i u Srednjoj Evropi".

Međutim, usledio je Drugi svetski rat.

Posle završetka rata, i promene društveno-političkog uređenja u Jugoslaviji, 1948. raspisan je novi arhitektonski konkurs za dom "Velike jugoslovenske opere", a za lokaciju je određen Novi Beograd. Na konkursu je prvu nagradu osvojilo rešenje arhitekte Kazimira Ostrogovića u duhu soc-realizma.

Ni taj projekat nije realizovan, a na novu inicijativu za izgradnju opere čekalo se duže od dve decenije. Veliki međunarodni arhitektonski konkurs održan je 1972. godine. Stiglo je 140 projekata iz dvadeset država, a prvu nagradu su osvojile danske arhitekte Hans Dal i Torben Linhartsen, sa saradnicima.

Iako je reč o verovatno najpoznatijem, a i najkvalitetnijem projektu za beogradsku operu - dobra strana toga što ideja danskih arhitekata nije realizovana je u tome što je izgradnja bila planirana na mestu Starog sajmišta, velikog stratišta u Drugom svetskom ratu, koje se danas, istina veoma sporo, pretvara u Memorijalni centar.

Planovi o izgradnji opere revitalizovani su upravo u vreme kada je Đorđe Bobić bio gradski arhitekta i kada je, pre svega, razmatrana lokacija na kojoj bi nova dvorana trebalo da bude izgrađena.

Prednost je data Novom Beogradu, konkretno prostor pored Muzeja savremene umetnosti ili temelji nikada izgrađenog Muzeja revolucije u blizini Palate "Srbija".

Potonja lokacija je prethodnih godina opredeljena za izgradnju savremene koncertne dvorane - novog doma Beogradske filharmonije - prema projektu britanske arhitektice Amande Levit koja je osvojila prvu nagradu na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2022. godine.

Nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast, spekulisalo se o više lokacija na kojima bi mogla da bude izgrađena opera.

Aleksandar Vučić koji je tada bio premijer, još 2014. je najavljivao operu u okviru projekta "Beograd na vodi", odnosno na uglu Savske ulice i novog naselja.

Dve godine kasnije je na arhitektonsko-urbanističkom konkursu za novobeogradski Blok 18 (prostor između Sava centa i reke Save), dat predlog da na tom prostoru izgradi i opera na platou osmišljenom kao reminiscencija na Trga Svetog Marka u Veneceji.

Megalomanski planovi za Blok 18 brzo su otišli u zaborav, a 2017. godine je delovalo da se opera neće seliti daleko - odnosno da će nova dvorana biti izgrađena na mestu tržnog centra "Staklenac".

„Umesto ‘Staklenca’ biće podignut objekat kulture, predlog je da tu budu opera i balet sa depandansom – Galerijom Narodnog muzeja u prizemlju. Ispod objekta biće parking za 500 vozila“, govorio je tadašnji gradski urbanista Milutin Folić.

Osim Vučićeve izjave nema nikakvih detalja

Kada je reč o planovima za izgradnju opere i baleta u Hali 1 Beogradskog sajma, nisu poznati nikakvi detalji, osim onoga što je Vučić izjavio za Pink.

Zemljište Beogradskog sajma se u katastru i dalje vodi na Republiku Srbiju, a jesenas je na javnom uvidu bio urbanistički projekat za formiranje parcele javne namene Hale 1 Beogradskog sajma i dela javne saobraćajnice, koji je finansiralo preduzeće "Beograd na vodi".
Portal Beobuild, specijalizovan za praćenje izgradnje i razvoja Beograd, objavio je nedavno da su planovi za prenamenu i rušenje Beogradskog sajma daleko odmakli, i da ta nepromišljena akcija ne bi smela da prođe bez reakcije javnosti.

Izdvajanje Hale 1 iz kompleksa Sajma je, prema oceni ovog portala, potpuno pogrešno i suštinski neprihvatljivo. Sajam se trenutno sastoji od 12 izložbenih hala, od čega tri objekta treba sačuvati od najavljenog rušenja (Hala 1, Hala 2 i Hala 3), zaključuje Beobuild.

Vučić je na Pinku planove za transformaciju Hale 1 u dvoranu Nacikonalne opere i balete oročio na tri samo godine, tako da bismo vrlo brzo mogli da saznamo da li je reč o ozbiljnim namerama ili još jednoj ideji koja će se, kao i sve prethodne, završiti samo na tome.