Projekti u kojima će pre svega Francuska imati ekonomsku korist, najvažniji su razlozi za dolazak predsednika Emanuela Makrona u Srbiju. Ovakve posete daju jasan legitimitet vlastima u Srbiji i na prilično direktan način bacaju u zasenak pitanja manjka demokratije i problematične izbore sa primećenim nepravilnostima, smatraju sagovornici N1.
Kako za N1 kaže politikolog Aleksandar Đokić predsednik uticajne države kao što je Francuska sigurno ne dolazi u Srbiju da pokrije jedno pitanje, a da je očito kako će se razgovarati o temama koje su ključne za ekonomsku saradnju dveju zemalja kao što su nabavka naoružanja i potencijalna saradnja u energetskom sektoru.
„Francuska je, što se energetske saradnje sa Srbijom tiče, primarno zainteresovana za razvoj nuklearne energije, dok lako dostupan litijum iz Srbije može pomoći i njenoj autoindustriji, kao i Nemačkoj, ali u nešto manjoj meri, budući da je nemačka autoindustrija evropski lider po proizvodnji električnih vozila“, podseća Đokić.
Finalizovanje ugovora o kupovini 12 borbenih aviona francuske marke „Rafal“ vredan tri milijarde evra je verovatno najvažnija pojedinačna tema i nastavak aktivnosti na dva potpisana Memoranduma.
Povezane vesti
Jedan, potpisan aprila – o razumevanju sa francuskom energetskom kompanijom Electricite de France (EDF) za uspostavljanje odnosa saradnje za energetsku tranziciju čime se stvaraju se uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji.
Drugi je iz juna kada su francuske kompanije Suez i Vinci construction grands projects potpisale sa Srbijom memorandum o razumevanju za izgradnju i upravljanje prvim beogradskim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu gde je već ranije započeta gradnja ovakve fabrike.
Aprilski Memorandum je uneo dosta strepnji u javnost Srbije zbog straha da bi nuklearni otpad mogao biti skladišten u Srbiji. Iako su vlasti demantovale da se o takvoj mogućnosti razgovara, tih dana je Zoran Dragišić, narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) podneo Skupštini Srbije predlog zakona o prestanku važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana donet u vreme socijalističke Jugoslavije.
Žurba oko nuklearne energije
Ovih dana Ministarstvo energetike unelo je nuklearnu energiju u nacrt izmena i dopuna Zakona o energetici, o kojima će se diskutovati u okviru javne rasprave u periodu od srede 21. avgusta pa do 10. septembra. Baš pred dolazak predsednika Makrona, a u vreme godišnjih odmora što prema mnogima nije vreme za debatu o ovako važnoj i osetljivoj temi. Podsetimo, proletos je „debatu“ vodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok, primera radi, u Sloveniji tome pristupaju na drugačiji način.
U dokumentima koji se odnose na izmenu Zakona pominju se i potencijalne lokacije za proizvodnju nuklearne energije, a advokat i osnivač organizacije RERI Jovan Rajić ističe da je čudno da se ovako ubrzano radi na izmenama zakona, kad su, do sada, sve izjave zvaničnika upućivale na to da se na ovom pitanju neće raditi u skorije vreme.
„Pre dve nedelje je istekao rok za dostavljanje komentara za Energetsku strategiju Srbije. To je dokument koji definiše pravce u kojima će se energetika kretati u narednih 20 godina. Tamo se nuklearna energija pominje, ali na nivou mogućnosti vraćanja na nuklearnu energiju kao izvora, ali nakon 2040 godine. Izjave iz marta i aprila od strane nadležne ministarke govore u prilog da se o tome ne razmišlja trenutno. Izjave predsednika sa nukleranog samita govore o tome da je daleka budućnost, imajući u vidu da smo tehnološki, naučno, finansijski nespremni za ovo“, navodi advokat za N1.
U Vinči je pre 15ak godina izgrađen novi, moderan Hangar 3 velikog kapaciteta, predviđen za uskladištenje svog istorijskog otpada koji se sada nalaze u „starim hangarima 1 i 2 i skladištima tečnog otpada u Vinči“, ali taj projekat, makar zvanično, nije završen.
Rivalitet, ali i sloga oko litijuma
Iako su Nemačka i Francuska nadmeću po pitanju vođstva u Evropskoj uniji, u sukobu su i kada je u pitaju korišćenje nuklearne energije, novinar Nikola Miković kaže za N1 da bi bio vrlo iznenađen ako Makron, makar nominalno, ne podrži kopanje litijuma u Srbiji, iako „nije siguran da će Francuska od toga imati direktne koristi, pošto je srpski litijum po svemu sudeći, namenjen nemačkoj autoindustriji“.
Povezane vesti
„Nije nemoguće da je Francuska zainteresovana za neki drugi mineral koji postoji u Srbiji. Ali s obzirom na to da je iza projekta ‘Jadar’, stala i Evropska unija, ne verujem da će se Francuska protiviti planovima Rio Tinta“, ocenjuje Miković.
On kaže da saradnja u oblastima energetike i upravljanja otpadom nisu nužno loše po Srbiji.
„Problem je, međutim, što je Srbija u ovom odnosu ‘mlađi partner’, tako da je Francuska ta koja će imati ekonomsku korist iz svih ovih projekata“, ističe Miković.
Ova poseta nosi i političku težinu. Dolazi u vreme velikih protesta širom Srbije protuiv kopanja liitjuma i bora, uznemirenosti zbog potencijalnih tajnih dogovora u vezi sa skladištenjem nuklearnog otpada, nedavne podrške Francuskoj rezoluciji o genocidu Srebrenici, dok je kritika Evropske unije vladavini prava u Srbiji postala opšte mesto i prva stavka godišnjeg izveštaja već godinama.
Manjak demokratije nije problem
Đokić kaže da posete kancelara Nemačke Olafa Šolca, pa zatim i predsednika Francuske Emanuela Makrona, daju jasan legitimitet vlastima u Srbiji i na prilično direktan način bacaju u zasenak pitanja manjka demokratije i problematične izbore sa primećenim nepravilnostima.
„Vučić je i pre pokretanja projekta litijuma uživao podršku u najznačajnijim evropskim prestonicama jer je u jedno doba sukoba pružao predvidljivost u regionalnoj politici, a ako se dati projekat sprovede, to će zacementirati njegovu vlast u godinama koje predstoje“, ukazuje Đokić.
Miković navodi da se Francuska, kao i svaka ozbiljna zemlja, vodi veoma pragmatičnu spoljnu politiku i da to što u Parizu Vučića opisuju kao autokratu ne sprečava ih da sa njim prave aranžmane koji su u interesu Francuske.
„Ne očekujem ozbiljnu reakciju francuskog javnog mnjenja, jer tamošnji mediji Makronovoj poseti neće pridati ni izbliza toliko značaj koliki joj pridaju mediji u Srbiji“, kaže on.
Govoreći o Vučiću, Miković kaže da će dobiti političku podršku sa Zapada, a ako budu sklopljeni značajni dogovori ekonomske prirode, onda i nešto više. Ovakva podrška ne bi trebalo da bude kontraproduktivna kod dela zapadnoskpetičnih pristalica.
„Apsolutno ne. Najveći deo Vučićevog biračkog tela to ne vidi kao kontradiktornost. Vučić se, međutim, za svaki slučaj, uoči susreta sa Makronom ‘preventivno’ sastao sa ruskim ambasadorom, i taj sastanak, kod dela njegovih pristalica koji naginju Rusiji, služi da ‘amortizuje’ podršku koju dobija od Zapada“, objašnjava Miković.
Makron u Beogradu i Novom Sadu
Podsetimo, predsednik Makron trebalo bi sutra oko 18 časova da sleti na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, gde će mu biti priređen doček. Potom će se u Palati „Srbija“ sastati sa predsednikom Vučićem, a zatim će, kako je najavljeno, biti potpisano i nekoliko bilateralnih dokumenata.
Drugog dana posete, Makron će obići Galeriju Matice srpske u Novom Sadu i zajedno sa Vučićem učestvovati na Forumu o mladima i veštačkoj inteligenciji u kompaniji „InGrid- Schneider Electric LLC“.
Uoči odlasaka iz Beograda, Makron će prisustvovati ceremoniji otkrivanja ploče povodom završetka radova na modernizaciji Aerodroma „Nikola Tesla“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare