„Izađi, izbori se!“: Osmomartovski marš u Beogradu - aktivistkinje zahtevaju održavanje prevremenih parlamentarnih izbora

Kolektiv “Osmi mart, svaki dan” organizuje Osmomartovski marš pod sloganom „Izađi, izbori se!“, koji će biti održan u nedelju, 8. marta u Beogradu. Na ovoj manifestaciji započinje svoju kampanju i Ženska platforma za razvoj Srbije.

Okupljanje počinje u 15 časova na Trgu Republike, odakle će marš krenuti beogradskim ulicama do Trga Slavija. Organizatorke pozivaju sve učesnike i učesnice da odenu ili ponesu predmet crvene boje na ovaj protest, kao “simbol radništva, antifašizma i borbe za jednakost i ravnopravnost”. 

Aktivistkinje: Žene na izborima žele antifašističku opciju

Kolektiv “Osmi mart, svaki dan” ovogodišnji marš posvećuje zahtevu za pravedne izbore, jer smatraju da zahtev studenata i građana za prevremene parlamentarne izbore "nije tehničko pitanje, već deo feminističke i antifašističke borbe za pravedno društvo".

Podsećaju da pravo glasa ženama “nije dato, već izboreno kroz dugotrajnu borbu” koja je bila i “emancipatorska i antifašistička”.

Predstavnica kolektiva “Osmi mart, svaki dan” Vanja Petrović izjavila je na konferenciji za medije, da žene ne žele “bilo kakve izbore, već one, u kojima mogu da biraju antifašističku opciju”.

Pročitala je potom proglas kolektiva “Osmi mart, svaki dan”.

„Tražimo naše osnovno demokratsko pravo - tražimo izbore. I to ne bilo kakve, odbijamo da biramo manje zlo. Hoćemo da biramo i budemo birane, za šta su se naše pretkinje izborile, pobedivši fašizam pre osamdeset godina. One se nisu predale, one nisu pristajale na manje. Zato su bile među najnaprednijim ženama Evrope svoga vremena. I mi opet biramo antifašizam! Danas to znači odbijanje da naše živote oblikuju prinuda, strah i nasilje, već biramo solidarnost, jednakost i pravednost. Nećemo ratnu industriju, nećemo mržnju ni prema kome, nećemo da nam zemlju otimaju korporacije, da odlučuju o našim telima, da radimo za siću i strahujemo za penziju, i da li ćemo je dočekati. Zato antifašizam!“, stoji - između ostalog - u proglasu kolektiva “Osmi mart, svaki dan”.

Petrović je za portal N1 objasnila da su se opredelile za antifašističku opciju, jer ona “podržava i neguje život”.

„Mi ne želimo da biramo između dvoje fašista, da biramo manje fašističku opciju. Vidimo da nam je potrebno društvo koje će da bude više socijalno, da podržava sve ono što je ženama i ljudima potrebno i generalno. Želimo manje korupcije, manje ratne industrije, manje betona, a više igrališta, više škola, znači sve što nam treba da gradimo život. U tom smislu nam je bilo bitno, da govorimo o antifašizmu u kontekstu izbora, ali takođe i zbog toga što ne vidimo nužno tu artikulaciju u nekom mejnstrim diskursu o izborima“, rekla je za portal N1 predstavnica kolektiva “Osmi mart, svaki dan”.

Vanja Petrović je dodala da su o ulozi žena u izgradnji demokratskog društva razgovarali i sa predstavnicima Studentskog pokreta.

„Mi smo dobili podršku Studenskog pokreta, oni će da pozovu na marš, što je za nas bilo vrlo bitno. Da se na neki način ovaj marš koristi ne samo kao podrška ženama, već kao prilika da na neki način edukujemo mlađe generacije o tome, koju ulogu su žene igrale u nastanku jednog demokratskog društva i da signaliziramo da se sva ta prava mogu vrlo lako izgubiti”, istakla je za portal N1 Petrović.

“Osmi mart, svaki dan”

Kolektiv „Osmi mart, svaki dan“ već u samom nazivu poručuje, da žena ne bi trebalo da se setimo samo 8. marta.

„Nekako je kontrateža toj ideji da se samo osmog marta setimo žena, u smislu da im kupimo cveće. Osmi mart je dan kada se borimo za svoja prava, za radnička prava žena, i ta prava još uvek nisu u potpunosti postignuta. Zbog toga postoji potreba da se svaki dan borimo za ta prava, u svim aspektima života. Znači, bitno je da se žena setimo svakog dana“, pojasnila je za portal N1 Vanja Petrović.

Predstavljen Manifest žena Srbije za novi društveni ugovor

U kontekstu „rastućeg autoritarizma, militarizacije i napada na rodnu ravnopravnost, feministički pokret stoji pred ključnim izazovima“ na koji Ženska platforma za razvoj Srbije (ŽPRS) pruža odgovor u vidu Manifesta žena Srbije za novi društveni ugovor.

Koordinatorka Ženske platforme za razvoj Srbije Marija Srdić predstavila je Manifest i najavila kampanju, koja će započeti na Osmomartovskom maršu u Beogradu.

Manifest je inače rezultat zajedničkog rada učesnica konferencije „25 godina Palićkog procesa: REPRESIJA. POBUNA. PROMENA.” koju je Ženska platforma organizovala, uz podršku Fondacije Friedrich Ebert Stiftung, okupljajući više od 100 žena iz različitih sfera života.

ŽPRS ističe, da je posebno dragoceno što su na pomenutoj konferenciji učestvovale studentkinje i žene angažovane u zborovima i građanskim inicijativama tokom proteklih godinu dana.

Žene traže promenu sistema

Srdić je na konferenciji za medije citirala deo Manifesta žena Srbije za novi društveni ugovor, koji je donet 29. novembra prošle godine u Beogradu.

“Mi, žene u Srbiji, više ne tražimo samo ravnopravnost, već promenu sistema, kako bi društvo postalo pravedno, održivo i humano: za dostojanstven život svih, za slobodu bez straha, za društvo koje pripada svim građankama i građanima. Naš cilj je demokratija koja neguje, ne dominira. Ekonomija koja osnažuje, umesto sadašnje koja iscrpljuje. I politika koja služi, a ne vlada”, piše u Manifestu žena Srbije za novi društveni ugovor.

Koodrinatorka ove organizacije navela je da su odgovori ŽPRS na krizu u našem društvu zasnovani na feminističkim vrednostima i pobrojala glavne postulate manifesta.

„Pravda je kreativna vrednost, ne privatna nagrada i privilegija. Život na prvom mestu, a ne profit. Solidarnost je politički čin otpora hierarhijama moći. Politika treba da sluša, brine i uključuje. Intersekcionalnost je alat pravde i osnova za transformaciju društva. Novo društvo je održivo, pravedno i nenasilno prema telu, radu i prirodi. Država mora biti garant sloboda, a ne saučesnik u represiji i nasilju. Bez znanja nema slobode, a bez slobode nema ni demokratije. Mi ne tražimo ravnopravnost u stvarom svetu, mi gradimo novi svet. To su neke centralne poruke manifesta“, napomenula je u predstavljanju manifesta Marija Srdić.

Kampanja se, nakon Beograda, nastavlja u Kuli, Nišu i Boru

Koordinatorka ŽPRS objavila je da na Osmomartovskom maršu započinju svoju kampanju predstavljanja Manifesta žena Srbije za novi društveni ugovor. Najavila je da će prva tri grada koja će posetiti biti Kula, Niš i Bor.

Dodala je da će o datumima i mestima sledećih događaja kasnije obaveštavati javnost preko društvenih mreža, nakon što sve utanače sa saborkinjama iz tih mesta.

„Svakako ćemo imati ulične akcije na kojima ćemo promovisati manifest u komunikaciji sa građanima i građankama iz tih sredina. U tim mestima ćemo organizovati i razgovore. To nam je velika prilika da se sretnemo sa ženama iz zborova, sa studentkinjama iz gradova, gde su u toku izborne kampanje, a svakako i sa kandidatkinjama koja nastupaju na tim (lokalnim) izborima. Mislimo da će ti događaji biti istovremeno i dobra prilika da razgovaramo o gorućim temama u svakoj od tih sredina“, objasnila je Srdić.

U Narodnooslobodilačkoj vojsci učestvovalo 100.000 žena, od kojih je 25.000 izgubilo život

Koordinatorka Ženske platforme za razvoj Srbije govorila je za portal N1 o važnosti 8. marta.

„Osmi mart je onaj dan u godini, kada se sećamo žena koje su položile živote za slobode i prava koja mi danas uživamo. Ove godine, ističući antifašizam kao vrednost koju feministički pokret baštini, mi slavimo borbu partizanki i Antifašističkog fronta žena (AFŽ). To je naša tradicija. Od ogromne važnosti je negovanje svesti da je u redovima Narodnooslobodilačke vojske bilo više od 100.000 žena od kojih je njih 25.000 položilo život u toj borbi. AFŽ je ispostavio zahtev i izborio prava za žene Jugoslavije - socijalna, radna, politička“, konstatovala je za portal N1 Marija Srdić.

„Napadnuta i ugrožena istorijska dostignuća žena“

Napomenula je međutim, da su ova istorijska dostignuća žena „napadnuta i ugrožena“ tokom poslednjih decenija.

„Konzervativne, profašističke, antifeminističke ideje i prakse su opasnost za naša dostignuta prava. Mi ih danas moramo prepoznavati, dekonstruisati i svom snagom im se suprotsaviti, baš onako kako su to beskompromisno radile naše prethodnice“, zaključila je za portal N1 koordinatorka ŽPRS Marija Srdić.

Ženska platforme za razvoj Srbije nastala zbog povezivanja

Koodrinatorka Ženske platforme za razvoj Srbije Biljana Maletin naglasila je na konferenciji za medije da je njihova platforma nastala sa idejom da povežu žene iz različitih delova i oblasti društva, odnosno žene iz političkih partija, sindikata, civilnog sektora, medija, odnosno iz svih profesija.

„Cilj nam je da zajedno promišljamo i pravimo politike koje će unaprediti položaj žene u Srbiji, i time povećati ravnopravnost u samoj zemlji. Prva inicijativa i prvi takav susret se desio 2000. godine pred ključne izbore u Srbiji, kada su žene civilnog sektora, političkih partija i sindikata bile visoko aktivne zajedno sa svim građanima Srbije. Mi smo već tada imale spremne promene nekih politika, zakona, znale smo šta želimo. Sastale smo se, to artikulisale i dogovorile se da će svaka iz svojih organizacija, iz svojih uloga zagovarati iste teme. Tražile smo prestanak ratne politike, političku participaciju žena, radna prava, zdravlje i sprečavanja nasilja prema ženama“, pristetila se početaka Maletin.

Ženska platforma za razvoj Srbije pre šest godina donela odluku da ne sarađuje sa SNS-om

Dodala je da je i nakon 2000. godine ova inicijativa nastavila da živi u povremenim susretima i preispitivanju javnih politika.

„Mi smo sve vreme bile okrenute ka državi, imajući u vidu da je država najveće prosvetitelj, najjači mehanizam koji može da donese ravnopravnost građanima. 2014. godine sa dolaskom ove strukture na vlast, bilo je jasno da je dalji razvoj Srbije upitan“, konstatovala je koordinatorka ŽPRS.

Biljana Maletin je kazala da su na velikoj trećoj konferenciji 2014. godine na Paliću napravili platformu u formatu u kojem i sada funkcioniše.

„Mi vrlo intenzivno i bez prestanka zagovaramo politike koje se tiču ženskih prava. U najrazličitijim oblastima - od kulture, do sporta, odbrane i ekonomije. Nastojimo da u javni i politički prostor unesemo našu perspektivu, vrednosti feminističkog pokreta, kako bi politike izgledale drugačije“, navela je koordinatorka ŽPSR.

Kao prekretnicu navodi četvrtu konferenciju, koja je održana 2020. godine tokom pandemijske krize, kada su shvatile da će se u Srbiji stanje sve više pogoršavati.

„Tada smo donale odluku da nećemo sarađivati sa vladajućom partijom što je zapravo ključno promenilo naše strategije, jer smo prvobitno uspostavljeni da sarađujemo sa državom, da menjamo državne politike, da utičemo na njih. Danas smo stigli do ove tačke kad je saradnja sa državom apsolutno prestala i nemoguća, i kada smo u potpunosti okrenute civilnom društvu i društvu kao celini“, ukazala je Maletin.

Osvrnula se na to da su nakon 25 godina analiziranja zakona i rada na njihovim izmenama shvatile da je to sa ovom vlašću „uzaludan posao“, imajući u vidu, kako je ocenila, „da nam je država ukradena“.

„Nema još uvek dovoljno žena u strankama i na vodećim pozicijama“

Na pitanje portala N1 da li danas dovoljno žena učestvuje u politici i izbornim procesima, Biljana Maletin odgovara, da taj broj još uvek nije zadovoljavajući.

„Nema ih još uvek dovoljno, iako su žene sada - kroz ove društvene pokrete - vidljivije nego ikada, zato što žene dominiraju u studentskoj populaciji, na univerzitetima, ima više profesorki, studentkinje su u prvim redovima. Veliko mi je zadovoljstvo, što se u Studentskom pokretu podrazumeva, da su mladići i devojke zajedno na svim pozicijama - od žutog prsluka, do gostovanja u emisijama - što predstavlja veliki iskorak. Ipak, kada je u pitanju politička participacija žena, i dalje ih ima manje u svim političkim partijama ili građanskim pokretima. Takođe ima jako malo žena na vodećim pozicijama, odnosno tamo gde se donose odluke, tako da tu ima još posla“, napomenula je za portal N1 Biljana Maletin.

Traže od političkih subjekata da se izjasne o temama koje se tiču žena

Koordinatorka ŽPSR ističe za portal N1, da pored suštinske participacije žena u politici, nameću kroz platformu i političke teme koje se tiču žena, uz napomenu, da od političkih subjekata zahtevaju da se o njima i izjasne.

„Tražimo da navedu, naprimer, šta misle po pitanju abortusa, reproduktivnih prava, jednakih plata za jednak rad, neplaćenom radu, smanjenju nasilja prema ženama. Prodor je napravljen, puno se debatuje o tim temama, ali i dalje postoji prostor za to, pogotovo u vremenima krize“, konstatuje za portal N1 Biljana Maletin.

Krize i revolucije – najbolji trenutak za borbu za ženska prava

Kako nam kaže, u prošlosti se dešavalo da se skrajnu pitanja o pravima žena tokom društvenih kriza, jer tada „postoje važnije stvari“.

„Mi imamo naučenu istorijsku lekciju u Srbiji, iz 2000. godine kad smo obarali režim, da je zapravo baš to pravi momenat za borbu za ženska prava, jer kako godine odmiču, sve manje se ustvari pregovara o tome. I to nije samo naše iskustvo, već je iskustvo i partizanki i svih drugih revolucionarnih pokreta. Mi sada znamo da je ovo momenat da učesutvujemo u društvenim pobunama, da pozivamo žene da glasaju, da se animiramo u lokalnim zajednicama i spremamo za promenu“, kazala je za portal N1 koordinatorka ŽPSR.

Žene okupljene u zborove – nove mogućnosti za delovanje

Mišljenja je da žene okupljene u zborove, pružaju nove mogućnosti za delovanje, ali napominje, da su ove građanske organizacije odraz srpskog društva, koje je veoma raznoliko.

„Zborovi su Srbija u malom: ima podrške, ima i otpora, ali mi smo tu. Ja sam žena koja je u ženskom pokretu skoro 30. godina. Učestvovala sam u svemu, što se dešava od 2000. godine i vidim razliku, ja sam velika optimistkinja. Vidim promenu, vidim ove nove generacije. Svuda su ženska prava, politička tema par exellance - od Kine do Brazila -, ali i ovde kod nas u Evropi. Ovo je civilizacijski moment u kome više nema nazad. Sad je samo pitanje na koji ćemo način da pravimo društvo, da ravnopravnost bude zastupljena i u društvu, a ne samo između žena i muškaraca“, smatra koordinatorka Ženske platforme za razvoj Srbije Biljana Maletin.

“Ženama ne treba cveće, već radna mesta i jednaka prava”

„Ženama ne treba cveće, naročito ne ono rezano. Ženama trebaju radna mesta, jednako pravo na rad, jednake plate, jednake mogućnosti za napredovanje na rukovodeće položaje, jednake mogućnosti da se oblikuju politike. Treba im zaštita od nasilja, naročito od femicida. Treba im jednak pristup imovini i financijskim tržištima. Dakle, svim onim
resursima koji su važni i za nečiju individualizaciju i za jedan društveni razvoj“, napomenula je na konferenciji za medije profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta, aktivistkinja ŽPSR dr Marija Babović.

Žene u Srbiji manje plaćene od muškaraca, retko dolaze do vodećih pozicija

Istakla je da žene u Srbiji u proseku rade jedan sat manje dnevno, nego muškarci u plaćenom radu, ali da zato rade dva sata više u proseku od muškaraca u neplaćenom kućnom radu i brizi o drugima.

„To znači da oni imaju jedan sat manje u toku dana da se posvete sebi, sopstvenom razvoju, hobijima, odmoru, čemu god. Istovremeno, žene kontinuirano ne mogu da ostvare jednak nivo zaposlenosti kao muškarci, a i onda kada su zaposlene, za iste poslove ne dobijaju iste plate, nemaju jednake mogućnosti da postanu menadžeri, šefovi, članovi bordova korporacija, direktori itd. Trećina žena koje su u radnom uzrastu danas u Srbiji, nije uopšte aktivna na tržištu rada, i veliki, važan razlog za to jeste upravo vreme koje one provode u brizi o porodici, odnosno u neplaćenom kućnom radu“, navela je Babović.

Neplaćeni rad žena nije prepoznat ni kod nas, ni u svetu

Ono što je svojstveno današnjim politikama - uključujući i politike razvijenih zemalja – da se neplaćeni rad žena uopšte ne prepoznaje i ne vrednuje, istakla je redovna profesorka Filozofskog fakulteta.

„U Srbiji, recimo, taj neplaćeni kućni rad, briga od drugima čine više od petine bruto domaćeg proizvoda. Razvojni model države u kojoj živimo, je model koji je usmeren na ekonomski rast, od koga dobit ima jedna vrlo uska elita. Ekonomski rast koji ulaže milijarde u beton, infrastrukturu i slično, a veoma malo u socijalne usluge, u brigu o stanovništvu, u razvoj ljudskih resursa. Njegove velike slabosti se vide u dubokoj krizi u kojoj se nalazimo. Taj model razvoja zapravo predstavlja odličan okvir za korupciju i za odlivanje sredstava iz naše zemlje“, rekla je Babović.

Srbija gubi godišnje 111 miliona dolara zbog poreskih zloupotreba, pala za 61 mesto na Indeksu finansijske tajnovitosti

Ukazala je da prema podacima globalne Mreže za pravedne poreze, Srbija gubi godišnje oko 111 miliona dolara zbog poreskih zloupotreba, što je, kako kaže, „značajan propust u prihodima“.

„Istovremeno, zbog Srbije i neadekvatnosti poreskih sistema, druge države gube oko 430 miliona dolara, dakle činimo štetu i sebi i drugima. U 2022. godini Srbija je zauzimala 110. mesto od 140 država na Indeksu financijske tajnovitosti, što je relativno dobra pozicija. 2025., znači za samo tri godine je dospela na 79. mesto, što pokazuje da je financijska tajnovitost izrazito porasla. Prva sledeća zemlja regiona je Crna Gora na 111. mestu, a Slovenija je čak na 137. mestu, kao jedna od najboljih država“, priča aktivistkinja ŽPSR.

Borba za prava žena je borba za pravednije društvo

Dr Marija Babović je naglasila da bi novac koji nestaje kroz korupciju mogao da finansira vrtiće, brigu o starima, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, druge socijalne usluge, odnosno upravo one sektore, u kojima su većinski zaposlene žene.

„Borba za rodnu ravnopravnost i borba za prava žena, nije samo borba za prava žena, ona je borba za jedno pravednije društvo. Društvo u kome će sve grupe građana, naročito one najosjetljivije - poput marginalizovanih grupa - moći da pristupe tim važnim resursima društva, i da zadovolje svoje potrebe, ali i da ih kroz svoj doprinos vrate i tako ulože u razvoj. Nažalost, ova država to ne prepoznaje, i na bilo kakve iskaze za promenu društva u nekom boljem pravcu, reaguje sa sve većom upotrebom sile”, mišljenja je Marija Babović.

Redovna profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta rekla je u izjavi za portal N1, da je od početka studentske i građanske pobune primetna „neka vrsta sinergije“ u borbi za prava žena.

„Studenti su pokrenuli tu priču o intenzivnom zahtevanju reformi. Ženska platforma za razvoj Srbije na tome radi već jako dugo, ali - kao što je i koleginica objasnila -, poslednjih godina, smo prešli u taj tabor, koji je opozitan sadašnjoj vlasti, jer se pokazalo, da sa sadašnjom vlašću ne može biti nikakvih transformativnih promena, u skladu sa onim vrednostima i politikama, za koje se Ženska platforma za razvoj Srbije zalaže. Postoji i personalno preplitanje. Ja sam i članica Pobunjenog univerziteta, sarađujem sa studentima, i nisam jedina, ali su to ipak različiti društveni entiteti, pokreti. Postoji jedna vrsta visokog konsenzusa oko osnovnog skupa promena, koje su potrebne ovom društvu, i mislim da tu postoji neka vrsta lake i lepe saradnje, čak i ako ona nije direktna“, objašnjava za portal N1 članica ŽPSR.

Redovna profesorka Filozofskog fakulteta dr Marija Babović zaključuje da je saradnja Ženske platforme za razvoj sa Studentskim pokretom “indirekna, kroz programe, i kroz zalaganje za vrlo slične reforme”.