Osnivač Earshot-a za N1: Nije važno oružje, već da se 15. marta desio napad na mirne demonstrante

N1: Objavili ste zvuk koji je, kako je napisano u Vašem izveštaju, veoma blizak zvuku koji se čuo 15. marta. On je zasnovan na iskustvu ljudi koji su čuli taj zvuk. Dakle, koliko je vremena bilo potrebno da se napravi taj zvuk? Kako je izgledao taj proces?

Abu Hamdan: Da, naravno. Zvuk koji smo predstavili na veb-sajtu nije rekonstrukcija zvuka na izvoru. To je zaista rekonstrukcija načina na koji su ljudi doživeli taj zvuk. I to je napravljeno pomoću "slušnih svedoka" – 15 detaljnih intervjua i iskustva 15 ljudi spojeni su da bi se napravio taj zvuk. Moraš to zamisliti kao nešto poput identikita, znaš, kao kada imaš sliku na kojoj je zaokružen begunac. Ovo je nešto slično, ali zvučna verzija. Ovde je sam zvuk begunac. To je zvuk begunac, koji nije zabeležen na uređajima za snimanje, o čemu govorimo u našem izveštaju, i koji su vlasti negirale. Naša namera je zaista bila da materijalizujemo iskustvo hiljada ljudi.

Da bismo to uradili, sproveli smo proces koji se zove "intervjui sa slušnim svedocima", gde smo pregledali više od 3.000 pisanih izjava i obavili 15 detaljnih intervjua sa ljudima, u kojima smo ih zamolili da verbalno rekonstruišu i ispričaju zvuke koje su doživeli te noći. Uronili smo ih u zvuke. Pustili smo im uzorak od 26 zvukova. I od tih 26 zvukova, svi svedoci su dosledno birali tri iz tog velikog izbora. To nam je omogućilo ogromnu doslednost na osnovu koje smo mogli da rekonstruišemo i izgradimo taj zvuk.

N1: Bio sam blizu epicentra i zaista je, zaista je veoma blizak onome što sam i sam čuo. Najvažniji nalaz u ovom izveštaju je da je korišćena zvučna sila. Još uvek ne znamo kakva sila, kakvo oružje. Dakle, da li je uopšte moguće utvrditi šta je korišćeno?

Abu Hamdan: Verujemo da je veoma verovatno da je došlo do napada na tihi protest, gde su se ljudi mirno okupili u tišini, i da je to učinjeno korišćenjem visoko usmerenog zvučnog oružja.

Naša analiza, naš izveštaj, ispituje da li je to moglo biti iz LRAD 450XL uređaja, za koji se zna da je u posedu srpskih vlasti i za koji je poznato da je bio prisutan te noći. Zbog ta dva faktora, zato smo pogledali baš to oružje. Smatramo da je moguće da je to bio taj uređaj, iako ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je baš taj model. Međutim, takođe smatramo da nije najvažnije tačno identifikovati oružje, već činjenica da se desio napad na ljude. Nije toliko važno koje je tačno oružje korišćeno – važno je da se dogodio napad na ljude koji su mirno protestovali.

N1: Da, što je naravno protiv srpskih zakona, ali i protiv međunarodnih zakona.

Abu Hamdan: Svakako, da. I ako pogledaš kako su ljudi reagovali, ono što vidimo je ogromna doslednost u međusobnim potvrdama, i među 3.000 izjava i među 15 dubinskih svedočenja. Recimo da velika većina ljudi kaže da nikada ranije nije čula takav zvuk. To je jedan znak da se ne radi o nečemu lako prepoznatljivom.

Oko 60 odsto svedoka je reklo da su morali da koriste kombinaciju dva, tri, pa čak i četiri zvuka da bi dočarali ono što su čuli. To nije pripadalo nijednoj kategoriji koju bi mogli da prepoznaju. Ipak, rekli su da je bilo nalik na vozilo, mehaničko vozilo.

U 1.907 izjava je rečeno da je to bilo kao brzo približavajuće vozilo, avion, ili 200 motora, i slično. Dakle, imali smo neku predstavu o tome kako je to zvučalo – vrlo usmereno, u pravcu napred. Svedoci su dosledno opisivali zvuk kao da dolazi ka njima, prelazi preko njih, kao da je u njima. Dakle, opisivan je kao fizička, ali i slušna senzacija.

U 72 odsto pisanih izjava, što je oko 2.335 ljudi, opisalo ga je na taj način. Dakle, ovde imamo veoma nepoznat zvuk koji se ponašao na veoma nepoznat način, tj. ono što je bilo nepoznato nije samo sam zvuk, već i način na koji se akustički ponašao.

Nismo navikli da čujemo takav zvuk, ali ni da zvukovi tako funkcionišu. I to je još jedan pokazatelj da je korišćen uređaj koji stvara izuzetno specifičan i retko prisutan način širenja zvuka.

Ako uporedimo kako su opisali taj zvuk sa, recimo, zvukovima tokom tihog protesta, dobijamo veliku razliku. Zvukovi sa protesta su veoma analitički opisani: čuli su dronove iznad sebe, kašalj sa 200 metara, motor u daljini, vatromet. Sve te zvuke su lako identifikovali.

Kad je reč o zvuku napada, to je bio nešto što nikad ranije nisu čuli. I upravo zbog tišine i čina komemoracije, i zbog ideje da je bilo koji zvuk narušavao taj čin, ljudi su postali izuzetno osetljivi i analitični prema svakom zvuku oko sebe. I to nam je zaista pomoglo u istrazi.

N1: Razgovarao sam sa dve izvestiteljke UN-a, jedna za mirna okupljanja, druga za prevenciju mučenja, i obe su rekle da su zabrinute da je možda korišćeno nešto eksperimentalno 15. marta. Kako to zvuči vama?

Abu Hamdan: Moguće je. Naravno, ako je eksperimentalno, ne možemo to isključiti. Postoje neki nagoveštaji da je u pitanju visoko usmereno zvučno oružje, nešto poput LRAD 450XL, posebno i zbog toga kako izbegava da bude zabeležen na uređajima za snimanje. Mi smo sproveli veliko istraživanje o tome kako se taj zvuk širi. Videli smo da sa samo 11 stepeni pomeranja u odnosu na glavni snop, zvuk već postaje neprepoznatljiv u odnosu na masu na udaljenosti, i brzina početka napada tog tipa, gde svi iznenada prave buku, čini da imate sličnosti sa oružjem tog tipa. A činjenica da na takav uređaj možeš da učitaš bilo koji zvuk znači da možda nije reč o eksperimentalnoj upotrebi potpuno novog uređaja, već o eksperimentalnoj upotrebi LRAD-a – da se ubaci neki drugačiji zvuk, koji se ne nalazi u standardnim podešavanjima tog uređaja.

N1: I što je zanimljivo, odmah nakon objave izveštaja, Ministarstvo policije je zapravo prikazalo zvuke LRAD-a, govoreći da LRAD ima onemogućene, neprijatne zvuke. Kako je to Vama zvučalo?

Abu Hamdan: Pogledajte, prilično je teško pratiti izjave srpskih vlasti. Bile su izuzetno nedosledne. Prvo su rekli da nemaju nijedan.

Onda su rekli, ako se ne varam, da imaju, ali da nije bio tamo. A onda smo videli da jeste. I sada kažu – da, bio je tamo, ali bio je isključen. Tako da sa svakom sledećom izjavom, imamo neku novu gomilu laži koje to prate, nažalost.

N1: I ako mogu samo da Vas pitam za kraj – verovatno će mnogi ljudi tužiti državu. Da li mislite da će ovaj izveštaj pomoći u tim slučajevima?

Abu Hamdan: Da, mislim da je naša namera jednostavno da osnažimo ljude čija su iskustva negirana. To je zaista naša glavna namera. To je bila naša glavna namera – što smatram i najvažnijim delom ovog izveštaja – a to je rekonstrukcija, materijalizacija iskustva hiljada ljudi koje je praktično bilo negirano.

Ljudi koji su učestvovali u izuzetnom činu protesta, izuzetnom činu mirnog protesta, da budu na taj način povređeni – mislim da to zaslužuje pažnju, i njihovi glasovi treba da se čuju.

N1: A vlast, naravno, i dalje negira sve – i svom narodu, i novinarima, i izvestiocima UN-a. Imali smo i FSB koji je takođe negirao sve. Tako da je prilično izvesno da nećemo čuti ništa od vlasti o ovome. Ali vam mnogo hvala. Čuli smo mnogo toga od vas, iz Vašeg izveštaja, i mislim da to pomaže i tim ljudima koji su čuli taj zvuk – da saznaju istinu.