Sagovornici emisije "Global fokus" smatraju da svet prolazi kroz jako tešku krizu i da će nezadovoljstvo građana tek "kulminirati", ali da obojena revolucija nije sredstvo koje nužno može da obori snažne autoritarne režime.
Politički analitičar i pisac knjige „Obojene revolucije“ Linkoln Mičel smatra da su obojene revolucije „nenasilne i dešavaju se u slabim državama u kojima padaju slabi demokratski režimi, obojene revolucije zaista nisu dovele do demokratije“.
Profesor u Montereju u Meksiku Dejan Mihailović ocenio je da svet u kome živimo prolazi kroz jako tešku sistemsku krizu, to je kriza kapitalizma kao ekonomskog sistema globalnog dometa.
„To je kriza neodređenog vremenskog trajanja, rezultat toga je da mi živimo u jednom magičnom trouglu u kome vladaju fenomeni koji negativno utiču na raspoloženje javnog mnjenja – to je dužnički model ekonomije u kome novac sve manje postaje platno sredstvo a sve više sredstvo ekstorzije i prinude“, objasnio je Mihailović u emisiji „Global fokus“.
Mičel smatra da su ono što vidimo u Francuskoj demonstracije, ali to ne znači da je to obojena revolucija.
Komentarišući situaciju u Francuskoj Mihajlović navodi da je to što se dešava „neminovost i da se širi i na druge delove sveta“.
„Svet će prolaziti kroz još dublju krizu demokratije, ona se danas svodi na jedna dosadan ritual prebrojavanja glasova, političke utakmice u kojoj ne pobeđuje najpodesniji za javne funkcije već oni koji imaju najveće šanse da pobede putem izbornog marketinga i sličnih stvari“, rekao je sagovornik N1.
Mičel, s druge strane, smatra da ono što se dešava u Francuskoj „neće oboriti Vladu“, ali ističe da može da dovede do neke političke polarizacije ili može da navede neke političare da sprovedu određene reforme.
„Putin živi u strahu od obojenih revolucija zato je i započeo loše zamišljen rat u Ukrajini. U Gruziji, Azerbejdžanu u Belorusiji te revolucije nisu uspele zbog toga što je režim snažan. Snažan režim može da zaustavi neneasilni protest ukoliko nema podršku ljudi, samo slab režim pada pred takvim društvenim pokretom“, ocenio je politički analitičar.
Jedan od osnivača „Otpora“ Ivan Marović objašnjava da je ono što se desilo 5. oktobra nije revolucija, već to je bila odbrana izborne volje.
„Svestan sam da postoji ideja da se ocrni 5. oktobar i protesti devedesetih, odnosno da se ocrni ideja da građani mogu da uzmu u svoje ruke sudbinu i da iskažu svoju političku volju na miran način. Običan svet ne želi da kaže ne ni 5. oktobru ni bilo kojoj drugoj manifestaciji u kojoj građani na miran i dostojanstven način iskazuju svoju volju“, istakao je Marović.
Komentarišući da je kao jedan od osnivača „otpora“ izvozio revoluciju posle 5. oktobra Marović navodi da to nije tačno i da je to nastalo „iz kuhinje u Kremlju“
„Kada je Vladimir Putin shvatio da tako nešto može da se dogodi i u Moskvi, onda je on počeo to predstavljati kao neku vrstu spoljnog uticaja, to su isto preuzeli i ovde kod nas iz SPS-a i radikali koji su to predstvaili da oni nisu bili tako loši nego je to urađeno pod uticajem Amerikanaca spolja. Oni su prihvatili taj narativ i propagirali su ga u Srbiji proteklih dvadeset godina“, rekao je sagovornik N1 i dodao da pokreti i revolucije nastaju zbog unutrašnje nepravde, a ne zato što je to neko spolja.
Mihailović je ocenio da je u Srbiji važno da se probudi politička svest i volja građana da je mnogo stvari u našim rukama.
„Niko neće dovesti do promena ako to nismo mi sami, nabujalo građansko nezadovoljstvo može vrlo lako da se razvodni. Revolucija je promena režima, ali promena i sistema“, zaključio je Mihailović.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare