Oštre podele i u studiju N1: Za Jovovića je Rio Tinto "Rols-Rojs", za Tomović - rudnik preveliki rizik

Tema koja deli Srbiju. Ekonomski bum ili ekološka katastrofa? Srpsko blago ili podzemni otrov? Iskopavanje litijuma - kome verovati? Ni gosti emisije Newsnight na N1 nisu mogli da se slože oko toga.

"Milo mi je što nisam bio na sastanku predsednika Vučića i građana, nemam ja šta da tražim tamo. A rekao bih ono što se nije čulo, a to je da je Rio Tinto 'Rols-Rojs u svetu rudarstva. To što je bilo problema s Rio Tintom ne znači da on nije nosilac tehnologije. Nije Rio TInto grupa drumkih razbojnika koja je upala u malo selo da otme trezor. Onaj čovek koji je bio tamo je Danac, on je bio direktor norveške kompanije, hoću da kažem da standard života u kojem je taj čovek rođen i u kome je radio nisu standardi kakvi se prikazuju danas ovde", rekao je Jovović.

Na pitanje da obrazloži kakve veze ima to odakle je predstavnik Rio Tinta, kaže:

"Biti Danac, voditi norvešku kompaniju, to znači imati u glavi najviše standarde i obaveze u zaštiti životne sredine. Nije opravdanje, kao i velike korporacije, i Rio Tinto je pravio neke brljotine, ali na nama je da procenimo da li možemo da držimo pod kontrolom".
N1: Ali, sam predstavnik Rio Tinta rekao je da ako bude bilo grešaka, da će se truditi da ih isprave

"On ne može da kaže da se neće ništa loše desiti, rizik postoji", dodao je Jovović.

Ali, meštani neće da rizikuju. Akademik Slobodan Vukosavić rekao je za N1 da je vlast u potrazi za kvazinaučnim paravanom i prividom čija je jedina svrha da se ostane sa visokim rejtingom kada počne kopanje u Jadru i da se podeli odgovornost za štetu koja će nastati. On kaže da će kompanija "naučiti nešto" iz eventualne greške, ali da će ona za nas biti nepopravljiva šteta.

"Ali, zamislite korporaciju koja se 150 godina bavi samo rudarstvom i koja je razvila brdo tehnologije, stvarno mislite da bi ulozila tri milijarde evra u nešto da bi - vežbala. To zvuči potpuno sumanuto", uverava Jovović.

S njim se nije složila profesorka Tomović. Ona je naglasila da ne može da govori u ravnopravnom odnosu, jer su stručnjaci sa Biološkog fakulteta i četiri druge institucije koji su radili studiju o kojoj se priča poslednjih nekoliko dana, uslovljeni da ne smeju da pričaju o tome.

"Najproblematičnije mojim kolegama koji su radili studiju je da nismo u ravnopravnom položaju. Naime, Rio Tinto koji je bio naručilac, zabranio je stručnjacima da iznose informacije pod klauzulom poslovne tajne. Samim tim, naš položaj nije bio ravnopravan. Koleginica iz Rio Tinta je na tom sastanku iznosila podatke iz studeije, nudila je lokalnom stanovništvu da je pogledaju, a stručnjacima koji su je radili nije dozvoljeno da bilo šta objavljuju s tim u vezi. i ta tajna ne neograničenog roka, dok se ne objavi studija uticaja na životnu sredinu", pojasnila je Tomović, koja nije među kolegama koje su radile studiju, te zbog toga može da nastupa u javnosti.

Prema njenim rečima, drugi problematični momenat je da je na tom sastanku s narodom, predstavnica Rio Tinta iznela tvrdnju, a koju je ponovio i Vučić, da je Biološki fakultet tražio nastavak saradnje a istovremeno poslao saopštenje o ogradi Biološkog fakulteta od nacrta studije koja je objavljena u javnosti.

"Ta informacija je pogrešno preneta Vučiću. Naime, nije Biološki fakultet taj koji je tražio nastavak saradnje i za to postoje dokazi. Na sastanku Rio Save i Biološkog fakulteta 2021. godine, Rio Sava je ponudila fakultetu nastavak saradnje u vidu monitoringa, te je na osnovu te molbe Biološki fakultet i napravio predlog nacrta neke buduće studije monitoringa koji nikada nije realizovan, jer je u januaru 2022. obustavljen projekat, kada smo mislili da je stavljena tačka na projekat Jadar", rekla je profesorka Tomović.

Ona je dodala i da to što je radio Biološki fakultet i još četiri institucije nije studija, već završni izveštaj. "To je analiza stanja biodiverziteta, faktora ugroženosti i predloženih mera zaštite u slučaju da se radi projekat Jadar", kazala je.

"Ono što je problem i na šta je Biološki fakultet reagovao jeste što neke stvari nisu adekvatno prenete iz izveštaja fakulteta, a koji je pod zabranom objave. Najvažniji zahtevi Biološkog fakulteta nisu preneti u onakvom obliku kakvom je trebalo a koji se navode u nacrtu studije", naglasila je.

Profesor Jovović smatra da je sve preneto valjano.

"Ja mislim da smo preneli, koleginica kaže da nismo. Preneli smo šta piše u studiji i deo zaključka koja je radila britanska konsultantska kuća na osnovu analize podataka", kazao je.

Tomović dodaje da "delimično nije sporno šta su preneli", već da nije preneto ono što je Biološki fakultet objavio, a to su četiri važna zaključka.

"Prvi se odnosi na najvažniju stavku, a to je da bi zbog očekivanih ireverzibilnih premena i rizika, najoptimalnija i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica bila odustajanje od ekspoatacije i prerade jadarita", navela je Tomović.

"To znači da na toj lokaciji ništa ne smete da izgradite i to nije sporno. To je potpuno tačno, mi drugačije ne bismo ni očekivali od Biološkog fakulteta", izjavio je Jovović.

"Ali, taj zaključak ne stoji u nacrtu studije uticaja projekta Jadar", naglasila je Tomović.

Na šta je Jovović u žustroj raspravi rekao da je "potpuno u redu da biolozi smatraju da ako ne želite da izmenite bilo šta, da ne gradite ništa".

Profesor Jovović uverava da se sa prirodom "ništa neće desiti van područja od 400 hektara".

"Ništa se neće promeniti, osim na lokaciji na kojoj se nalazi rudnik, fabrika i deponija. Na zaštićnoj zoni, poljoprivredna proizvodnja nastaviće da funkcioniše kao i do sada", izjavio je i naveo da je to radno područje rudnika od 400 hektara.

Tomović mu je kazala da ne može on da tvrdi da će se nešto desiti ili neće, jer on nije stručnjak za biodiverzitet.

"Kompetentni ljudi koji mogu da procene šta će se desiti s prirodom nisu radili Prostorni plan posebne namere. Kompetentni ljudi koji mogu da procene uticaj aktivnosti na biodiverzitet su radili ovaj završni izveštaj i oni su rekli da će uticaj potencijalne izgradnje rudnika biti devastirajući", rekla je Tomović.

"Da, na lokaciji gde će se nalaziti rudnik, na tih 400 hektara", ponovio je Jovović.

Sporne lokacije

Profesorka Tomović kaže i da se to ne zna, jer su biolozi koji su radili izveštaj "dobili u više navrata različite lokacije".

"I to je rečeno i objavljeno na simpozijumu u SANU, mogli ste da vidite potpuno različite lokacije", rekla je.

Gosti N1 nisu mogli da se slože ni oko toga koliki je bio pristup samim lokacijama stručnjacima koji su radili pomenuti izveštaj o biodiverzitetu.

"Taj silni broj dana koje pominju sve se na 5-6 dana. Postoje putni nalozi, materijalni dokazi. Biološki fakultet sa ove četiri institucije imao je 10 timova od kojih je svako imao 5-6 dana po timu. Završni izveštaj su radili samo ljudi iz ovih pet institucija", pojasnila je Tomović.

Dok je profesor Jovović rekao da je kolege sa Biološkog fakulteta u periodu od 2016. do 2020. godine učestvovali kao pojedinci "u velikom broju istraživanja" i da ukupan broj dana prelazi 200, a ne 30, kako tvrdi Tomović.

Profesorka Tomović je ponovila da nema izveštaj Biološkog fakulteta zbog poslovne tajne, ali da ga Jovović "očigledno ima".

Ali, kako je rekla Tomović, nesumnjivo je da će do uništavanja biodiverziteta doći u slučaju da se rudnik otvori.

"Prvo će biti uništena staništa na lokaciji koja su bile dostavljene kada je Biološki fakultet radio izveštaj, kolege su bile na terenu, i utvrđeno je da će jedinke koje se tamo nalaze biti drastično ugrožene. One koje mogu da pobegnu će verovatno moći da se izmeste, ali najveći broj vrsta neće moći da ode s te lokacije, poput riba, vodenih beskičmenjaka i drugih", naglasila je Tomović.

I dodala: "Nije isto kada gradite bolnicu, put ili most i kada morate da procenite dobitke i gubitke (cost-benefit) u odnosu na uništenje ekosistema. Za narod i za eko sisteme koji se tamo nalaze ne bi se reklo da je veća korist od otvaranja rudnika".

Jovović odgovara da o tome može samo da se nagađa.