Srđan Aleksić, mladić iz Trebinja, preminuo je 27. januara 1993. godine braneći prijatelja Alena Glavovića i hrabrim činom postao sinonim humanosti. Njegov otac Rade Aleksić poručuje za N1 30 godina kasnije da je delo njegovog sina živo i da živi u mnogim ljudima.
Povezane vesti
„Sve što godine više prolaze Srđan je sve više u ljudskim dušama, u ljudskim srcima. To mene jako raduje i spreman sam da kažem – Srđan nije umro, Srđan živi u dobrim ljudima, u svakom čoveku koji želi dobro, napredak i koji želi da ima prijatelja i druga.
Ističe da voli Srbiju i da je ideja o „oživljavanju“ njegovog sina potekla iz Srbije.
„Počelo je sa Natašom Miljković, a onda je snimljen film „Srđan“. Zatim je snimljen film „Krugovi“, koji je nagrađen mnogo puta. Najlepše se osećam kada dođem u Beograd, pa kada me ljudi prepoznaju. Dosta mi se pita desilo to da me taksista pita da li sam ja otac Srđana Aleksića, i ja onda osetim kako u tom čoveku živi Srđan, živi ta dobrota, kao i poruka koju je ostavio“, kaže Rade Aleksić.
Prema njegovim rečima, pozitivna sećanja na njegovog sina mu daju snagu da i danas, u ovim godinama, priča o svom sinu sa radošću i bez velike sete.
Drago mu je što su mnogi gradovi u Srbiji svojim ulicama i trgovima dali Srđanovo ime, i poručuje da će to učiniti da ime njegovog sina dugo traje.
