Otac tužiteljke Savović je bio svedok protiv Pane, braća Panić danas su idoli generaciji njene dece

Više javno tužilaštvo u Beogradu optužilo je šest osoba, među kojima i braću Uroša Panića (25) i Miloša Panića (23) za krivično delo posredovanje u prostituciji. Optuženi su i njihovi prijatelji i kumovi Ivan Z. (25), Vuk S. (21), Sonja L. (22) i David L. (25). U optužnici piše da su optuženi posredovali u vršenju prostitucije od oktobra 2022. godine do 16. oktobra 2023 godine.

Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna, a beogradsko Više javno tužilaštvo predložilo je pojedinačno kaznu zatvora od godinu dana i novčanu kaznu od 500.000 dinara.

Predložena je godina od mogućih pet godina, što se često potom u sudu „pretvori“ u uslovnu kaznu, ukoliko optuženi nisu prethodno osuđivani. Prema svim dostupnim podacima, braća Panić do sada nisu krivično gonjena, i nejasno je da li su procesuirani za divljačku vožnju po Beogradu, po kojoj su poznati u javnosti.
Tužiteljka Bojana Savović istakla je tokom gostovanja u "Utisku nedelje" da ovaj slučaj prati niz spornih činjenica.

„Više javno tužilaštvo objavilo je da braća Panić ne odgovaraju za teže delo – trgovina ljudima, već samo posredovanje u vršenju prostitucije. Njih dvojica su pobegli jer im je neko najverovatnije dojavio uoči hapšenja, izdata je samo poternica za Srbiju što je čudno, dok oni sve to vreme šalju slike i snimke iz provoda iz Hrvatske i Crne Gore, na kraju su se dogovorili da se predaju. Ogromna je razlika u kvalifikaciji, da li se radi u posedovanju prostituciji što je nadležnost Osnovnog tužilaštva ili trgovina ljudima što je naša nadležnost“, istakla je tužiteljka.

Dodaje i da je ogromna razlika u zaprećenoj kazni.

„Bila je potreba da se tad, u toj najosetljivijoj fazi predmeta, nađe u Višem tužilaštvu u Beogradu. Nakon završetka istrage žrtve su izgleda rekle da su ipak to sve radile dobrovoljno i predmet je vraćen Osnovnom tužilaštvu na Novom Beogradu. Ja ne znam šta se sve dešavalo, ko je kontaktirao žrtve, kako je sve bilo, ali ceo predmet ima jedan čudan, specifičan i neobičan način kretanja. To je moj utisak“, navela je tužiteljka Savović.

Ona je prokomentarisala i nedavno objavljen autorski tekst za Peščanik, a u kome je govorila o spornoj situaciji, od pre 30 godina, u kojoj je akter bio Urošev i Milošev otac, Petar Panić Pana.

„Ja sam rođena u Zemunu, deca su mi tu rođena. Kada je taj tekst izašao, starija ćerka mi je rekla: 'Pa, pobogu mama je l’ ti znaš da i oni žive u Zemunu?'. Ja kažem 'Znam', a ona me pita: 'Ti se ne plašiš da nama nešto može da se desi? Da li možeš da nam garantuješ da nam se neće ništa desiti, da nas neće niko napasti?'. Rekla sam da ne mogu. Tada shvatam da sam napravila možda potencijalni problem svojoj deci. Da ja njima ne mogu garantovati da im se u ovom Zemunu u 2024. godini ništa neće dogoditi“, kazala je tužiteljka.

Prisetila se i situacije od pre 30 godina kada njen otac svedočio incidentu, posle čega je bio svedok na sudu protiv Petra Panića Pane.

„Petar Panić, njihov otac, tada Šešeljev telohranitelj, postavljao je kioske po Zemunu. Kada je otkopao temelje za još jedan, na uglu ulica Šilerove i Ugrinovačke u Zemunu, tik ispred kuće našeg porodičnog prijatelja, moj tata je došao da pomogne da se temelji zatrpaju. U jednom trenutku začula se škripa guma i iz skupocenog automobila je istrčao Petar Panić i bez reči udario M. B. pištoljem u glavu i napravio mu veliku posekotinu“, ispričala je Savović.

Pošto je njen otac bio jedini očevidac događaja, bio je svedok u postupku pred bivšim Četvrtim opštinskim sudom.

„Okrivljeni Petar Panić je postao naglo bolešljiv i nije dolazio na suđenja, ona su se beskrajno odlagala, a kao svedok odbrane pojavio se u jednom trenutku i Mile Luković zvani Kum (iz zemunskog klana). Moj otac je dosledno, u punoj sudnici nabildovanih i istetoviranih posmatrača, ponavljao šta je video tog dana, ali slučaj nije dobio sudski epilog. Ne znam da li je zastario predmet ili se oštećeni uplašio i povukao prijavu“, istakla je tužiteljka.

Dodaje da joj je bilo fascinantno da posle trideset godina od spornog događaja, kao bumerang koji se vratio s idolima, njena mlađa ćerka dolazi iz škole i prepričava događaj sa drugarima.

„Drugari iz škole su hteli da na majicama u kojima slave završetak osnovne škole napišu: ‘Džaba vam vaše škode, mi imamo lambordžini’. Rekla sam joj da ne razumem šta su hteli tom porukom da kažu, a ona mi je objasnila: ‘Pa znaš, mama, policija vozi škode, i oni u tim škodama ne mogu da stignu Paniće’. Naravno, sledi moje logoreično siktanje: ‘Pa sa kim se vi poistovećujete, za koga vi i zašto navijate, za klince bez škole koji voze automobile koje retko koji čovek može da priušti od svog rada, pa vi se vozite autobusom, kao i ja, a oni jurcaju lambordžinijima, znaš li ko je njihov otac…’ Odmah je prekinula rečima: ‘Ma znam mama, ja sam im sve to isto rekla'“, navodi tužiteljka i zaključuje: „Naši roditelji se nisu obračunali u vrednosnom smislu sa demonima devedesetih, dočekali su nas danas, samo što su demoni današnjice narasli i ojačali“.