Neobeleženi šahtovi bez poklopaca postaju prava zamka za građane, a poslednji incidenti ukazuju na ozbiljan problem koji zahteva pažnju nadležnih organa.
(Autorka teksta je Ina Džakula, polaznica N1 letnje škole novinarstva)
U Leskovcu je 25. maja propao šaht sa celom konstrukcijom, ostavljajući rupu u asfaltu koju su zabrinuti građani označili granama i plavom kesom, jer reakcija nadležnih nije stigla na vreme – uprkos apelima meštana.
Samo mesec dana ranije, dvanaestogodišnji dečak iz Niša zadobio je povredu butine kada je upao u otvoren šaht na Bulevaru Medijana, dok je sedmogodišnje dete iz Kaluđerice imalo sreće da prođe bez težih povreda nakon što je 3. juna upalo u neobeležen šaht.
Slične vesti stižu već godinama, a odgovornost se prebacuje sa institucije na instituciju, pa se postavljaju pitanja – koje pravne opcije su dostupne građanima i kome se požaliti?
Ko ima pravo na naknadu štete?
Advokat Nenad Cvejić pojašnjava da svi oštećeni građani imaju pravo na naknadu štete u ovakvim slučajevima, ali da je najbolje da dokaze ne prikupljate sami:
„Ono što je preduslov za zaštitu prava u takvim situacijama, jeste, da se bez odlaganja pozove policija i ukoliko je potrebno, hitna pomoć. Zašto policija? Zato što je neophodno da policija izađe na lice mesta i konstatuje okolnosti koje su dovele do štetnog događaja, kao i same posledice nezgode. Ukoliko policija utvrdi da postoji krivična ili prekršajna odgovornost trećih lica, iniciraće potrebne procesne postupke, a ukoliko se utvrdi da ne postoji, sačiniće tzv. Službenu belešku o događaju.”
Upravo takva službena beleška, navodi Cvejić, dovodi do lakšeg dokazivanja činjenica o nezgodi, te predstavlja pravni osnov da osoba traži i dobije naknadu štete, bila ta šteta materijalna ili lična.
A šta je sve potrebno od dokumentacije?
Svakako je neophodna fotokopija lične karte ili izvod iz matične knjige rođenih, ako je osoba maloletno lice.
Pročitajte još:
Ukoliko je u pitanju materijalna šteta, poput oštećenog vozila, neophodno je prikupiti sve račune o popravci vozila kako bi se podneo odštetni zahtev nadležnom javnom preduzeću ili opštini, kaže Cvejić.
Takođe, potrebno je prikupiti i medicinsku dokumentaciju iz urgentnog centra, ukoliko je došlo do lakših ili težih telesnih povreda.
On konstatuje da procedura obično traje oko 14 dana, zavisno od brzine policijske istrage i lečenja oštećenog – dok se ne završi lečenje, ne možemo tražiti naknadu štete.
Visina nadoknade će zavisiti od vrste štete.
„Za neku najlakšu povredu, neko uganuće, da nema teške telesne povrede i otvorene rane, ja mislim da ispod 100 hiljada dinara osiguravajuće udruženje, opština ili nadležno preduzeće ne bi trebalo da isplati. Otprilike 50 do 60 hiljada dinara za pretrpljeni strah i 50 do 60 hiljada za pretrpljene bolove”, naglašava.
Ko je odgovorno lice?
Odgovor na pitanje može biti kompleksniji nego što se čini.
U situacijama kada policija može odmah da utvrdi ko je odgovoran za rupu na putu ili pešačkoj stazi, postupak za naknadu štete je jednostavniji, jer se oštećeni može bez odlaganja obratiti tom pravnom ili fizičkom licu, i potražiti naknadu štete, kaže Cvejić.
U suprotnom, kada to „breme“ padne na oštećenog, potrebno je na osnovu posrednih dokaza i podataka, kao što su adresa ili oznaka puta na kojoj se dogodio štetni događaj, izvršiti „malu istragu“ i podneti zahteve drugim nadležnim organima radi dobijanja informacija, ističe Cvejić i dodaje:
„Na primer za štetni događaj „upad u otvoreni šaht na ulici i javnoj površini“, pretpostavka je da je za takav šaht odgovorno javno preduzeće zaduženo za vodosnadbevanje ili kanalizaciju. Oštećeni se obraća javnom preduzeću, kratko opisuje vreme i mesto štetnog događaja, prilaže potrebnu dokumentaciju kako bi opravdao pravni interes i postavlja upit „ko je odgovoran i ko brine da šaht na toj lokaciji ne bude otvoren?“”.
Cvejić je napomenuo da je javno preduzeće dužno da odgovori na upit, te uputi osobu na drugi organ, ako već ono nije nadležno za to.
U zavisnosti od toga gde se nalazi rupa ili otvoren šaht, odgovorno lice može biti javno komunalno preduzeće, javno preduzeće za upravljanje putevima, pa čak i građevinski investitori.
Javna komunalna preduzeća koja su odgovorna za održavanje šahtova imaju obavezu da ih održavaju u tehnički ispravnom stanju.
Upite smo poslali JKP “vodovod i kanalizacija” gradovima Novi Sad, Beograd i Niš, te tražili odgovore na pitanja koliko se često vrše inspekcije i koje su njihove nadležnosti u vezi sa održavanjem i sigurnošću šahtova.
Odgovor smo dobili jedino iz JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad.
“Odgovorni smo za dovođenje šahtova u tehnički ispravno stanje po nalogu Komunalne inspekcije. Polomljene (havarisane) šahtove menjamo, a ukradene nadoknađujemo”, rekli su nam iz preduzeća.
Prema rečima predstavnika JKP “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad, nedostatak poklopaca na šahtovima najčešće prijavljuju građani, ali i inspekcija i radnici na terenu.
Takođe napominju da “čim se konstatuje tehnička nepravilnost na šahtu, isti se obeležava signalizacijom do momenta njegove sanacije, odnosno, postavlja se betonska ploča kao privremeno rešenje ukoliko se šaht nalazi u zelenom pojasu”.
Iako je to propisana procedura, skorašnje vesti pokazuju da nije i praksa – makar ne u svim gradovima.
„Svaki grad treba da ima polisu osiguranja“
Nenad Cvejić rekao je za N1 da, u poslednje vreme, javna preduzeća zaključuju ugovore o osiguranju, upravo za opisane štetne događaje, te se oštećenom dostavi polisa osiguranja sa uputstvom da se za naknadu štete obrati određenoj osiguravajućoj kući i da po osnovu polise osiguranja naplati svoju štetu.
On ovo vidi kao napredak, jer se tako štite javni budžeti, ali konstatuje da postoje organi i javna preduzeća, koja nemaju takve polise, niti bilo kakvu želju da u mirnom postupku isplate štetu – pa su oštećeni prinuđeni da zaštitu svojih prava traže putem suda:
“Naknada štete sa kamatom, uvećana za sudske troškove, troškove veštačenja i troškove advokata, potpuno nepotrebno umanjuje budžete, najčešće lokalnih jedinica, tako da je moj apel svim javnim preduzećima koji su često odgovorni za štete pojedincima, da zaključe ugovore o osiguranju ili da makar povećaju broj zaključenih poravnanja u vansudskom i mirnom postupku”.
Kako kaže, propusta će uvek biti, ali i građana koji će zbog toga trpeti štetu.
Cvejić ističe pozitivan primer opštine Žabalj, koja ima polisu osiguranja za ovakve slučajeve, što značajno olakšava proces naknade štete oštećenima.
Na kraju, zaključuje, da je odgovornost dvostrana – građani moraju biti pažljivi, ali javna preduzeća i lokalne samouprave moraju efikasno održavati šahtove kako bi se izbegle nesreće.
Ovaj problem zahteva hitno rešenje i veću odgovornost svih nadležnih institucija kako bi se sprečile buduće nesreće i obezbedila sigurnost svih građana.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare