Palata Tričković bez krova, obnove nema, "oprobani recept" prebacivanja loptice

Ni mesec dana nakon požara u jednom od najstarijih objekata u Nišu, nema pomoći lokalne samouprave za sanaciju krova, pa je čuvena "Palata Tričković" u riziku od propadanja. Iako se radi o predratnom zdanju koje je pobrojano u dobra sa "spomeničkim svojstvima", kabinet niške gradonačelnice Dragane Sotirovski ne odgovara na pitanje hoće li se i kada uključiti u problem. Da li su u ovom slučaju propisi neprecizni ili ih svako tumači kako mu odgovara?

Oglas

Ostao je 7. maja bez doma, jer je dobrim delom izgoreo tako što se proširila vatra sa sprata ispod. Sada, vrlo često, Milorad Dedić stoji na nečemu što nije stovarište uglja, iako više na to liči nego na krov koji je nekada nad glavom imao.

"Niko nije zainteresovan, to je nešto neverovatno. Svi tumače zakon kako ko stigne", kaže Milorad Dedić, vlasnik stana u Palati Tričković u Nišu.

Pa tako, kaže, lokalna samouprava smatra da nimalo ne treba da ih zanima to što krova na "Palati Tričković" nema.

"Odbijaju te. "Ostavite prijavu", niko ne odgovara. Od lokalne samouprave, do republičke... Kod inspekcije, jedne, druge, treće... Ni jedan odgovor", kaže Dedić.

Iako je u poslednjim izmenama i dopunama Plana generalne regulacije za centralnu nišku opštinu Medijana, objekat - sada bez krova, u Ulici Nikole Pašića 22A, pobrojan u "dobra koja imaju spomenička svojstva". Po tom dokumentu sa zvaničnog internet portala gradske uprave, zgrada u kojoj, pri svakoj kiši prethodnih dana, ispod krova sve biva mokro, "poseduje arhitektonske, istorijske ili ambijentalne vrednosti".

Iako direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture tvrdi da objekat nije pod zaštitom, niti je deo zaštićene celine, u Planu regulacije se Palata spominje i kao objekat čiju je fasadu "neophodno čuvati", kao i "druge celine", u skladu sa uslovima koje izdaje upravo Zavod pod čijom zaštitom - zgrada, izgleda, nije.

Šta je u ovoj zavrzlami tačno, a šta od ova dva "obaveza više" lokalnoj administraciji da pomogne? Izgleda, ipak, ima i treće, najvažnije.

"Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada upravo predviđa takvu mogućnost. Odnosno, obavezu lokalne samouprave da u ovakvim situacijama reaguje, ako zgrada, vlasnik zgrade, upravnici nisu u mogućnosti", kaže advokat Vladimir Domazet.

U Članu 61 tog zakona piše da je lokalna samouprava dužna da preuzme radove na održavanju zgrade u slučaju kada stambena zajednica ili profesionalni upravnik ne izvrše "potrebne aktivnosti na održavanju zgrade", a što bi moglo da dovede u opasnost život, zdravlje ljudi i tako dalje.

"Požar, koji je nekoliko stanova oštetio, a uništio i deo krova, čime je ugrožen stan ispod, jasan je primer takve hitne intervencije koju zakon predviđa", kaže Domazet.

Niška lokalna samouprava, međutim, isti zakon - isto ne čita. Rekli su da jedino mogu da pomognu sa 100.000 dinara. Od tih para Dedići već plaćaju smeštaj u iznajmljenom stanu sa krovom.

"Nemoguće je da ne postoji zakon koji ne sagledava ovakve stvari. To je nemoguće", kaže Dedić.

Ali je u ovoj priči svakako moguće spomenuti ono zbog čega smo nekada voleli život u zajednicama. Uređenim.

"Solidarnost. Onde gde grad mora da učini i da pomogne onima koji su, bez svoje krivice, oštećeni", kaže Domazet.

Krivicu Dedić oseća - zato što nema pola miliona dinara da krov napravi sam.

U ulici pored, lokalna samouprava proslavlja gradsku slavu.

Na vrhu obližnje Tričkovićeve palate, trunu živci jedne porodice i ostaci krova. Bio on pod zaštitom ili ne.