Kome smetaju vetruške i gačci: Ljudi pale gnezda u bagremaru kod Banatskog Dvora

Vesti 24. apr 202420:36 9 komentara
Shutterstock/ Vitalart

Zaštitom šumarka kod sela Banatski Dvor, Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode želi da očuva tu lokaciju od požara. Još važnije je sačuvati ptice koje tamo žive, naročito od ljudi koji im pale gnezda.

Gačak, ptica iz porodice vrana i kod nas zaštićena siva vetruška, uživaju na smenu u bagremovom šumarku kod sela Banatski Dvor. Gačak napravi gnezdo i ranije u proleće izvede mlade, a siva vetruška se vraća s juga krajem aprila i početkom maja pa se useli u gnezdo koje je koristio gačak i tu leže jaja, prenosi RTS.

Umesto da ovu zanimljivu pojavu sačuvamo, neodgovorni pojedinci smatraju da prirodne procese treba uništiti.

„Neko se usudio, drznuo se da se popne na drvo i da potpali baklju i spali gnezda. To je zaista katastrofa i za jednu i za drugu vrstu. One imaju svoje mesto u prirodi. Ovde je reč o dvema vrstama koje, između ostalog, uništavaju i mnoge štetočine na okolnim poljoprivrednim oranicama, pa hajde da gledamo makar na taj način“, rekao je Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Vatrogasci potvrđuju da su intervenisali svojevremeno na gašenju požara u šumarku kod Banatskog Dvora. Ovakvi požari su im inače najveći problem.

„Požari na kojima vrlo često angažujemo veliki broj ljudi, vozila, same tehnike, dobrovoljnih vatrogasnih društava i samim tim smanjujemo mobilnost jedinice u samom gradu i okolini“, kaže Branislav Milosavljević, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Zrenjaninu.

Sve manje iskonskih travnih staništa u Vojvodini

Od početka godine je u srednjem Banatu bilo dva i po puta više požara nego prošle godine u istom periodu. Nejasno je zašto se namerno pale pašnjaci, kad je nauka dokazala da je to pogrešno, jer se između ostalog uništava novo seme trave.

„Oni ne čiste suvu vegetaciju da bi ova bila bolja, nego sistemski menjaju strukturu vegetacije. Znači paša može biti samo gora, i svaki put je samo gora ukoliko se pašnjaci i livade pale. Vrlo veliki su problemi sa njihovim preoravanjem. Dakle sve manje i manje je iskonskih travnih staništa koje zamišljamo kada gledamo Vojvodinu“, dodao je Tucakov.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pokrenuo je inicijativu da se šumarak kod Banatskog Dvora i njena bliža okolina obrasla travom proglase za zaštićeno područje, da bi sačuvali zajednički život gačka i sive vetruške.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare