Panel: EU toliko novca uložila u Srbiju da bi svaka treća kuća trebalo da ima istaknutu evropsku zastavu

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak je na panelu, u okviru Godišnja konferencije Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fonda, izjavio je da su 2014. godine u pregovaračkom timu Srbije predstavljali političke i ekonomske izazove u procesu evropskih integracija.

Ekonomski izazovi su bili koliko će da košta proces evropskih integracija i procene su bile od 15 do 25 milijardi, dok je politički izazov bio Kosovo. Sada imate šest stvari koje su izazovi, a Kosovo nije najvažniji, rekao je Međak i napomenuo da se radi o pitanjima demokratije, vladavine prava, slobode izražavanja, organizovanog kriminala i korupcije.

Pitaju kako se drugima ne postavljaju uslovi fer i slobodnih izbora, pa zato što drugi ne manipulišu izborima, predočio je Međak, koji je naveo i koji su problemi u Reformskoj agendi koju je usvojila Srbija.

Srbiji je najveći problem usklađivanje sa spoljnom politikom, odnosno neusklađivanje sa politikom EU prema Rusiji, Kini, Venecueli, Mjanmar, rekao je Međak i dodao da je Beograd u tom dokumentu naveo obaveze koje je trebalo da ispuni još 2009. godine - "pre pola radnog veka".

Kada se o Planu rasta govori kao "promeni igre - game changer" za region i usvajanje Reformske agende, za Srbiju promena igre bila je 1. novembra kada je pala nadstrešnica i ubila 16 ljudi i u Reformskoj agendi nema ništa važno osim REM i biračkog spiska, rekao je Međak.

On je istakao i da zbog kontrolisanih medija ne može saznati da je Srbija svoj deo brze pruge do Subotice mogla da radi novcem EU - to bi koštalo 330 miliona evra, a 60 miliona bi dala EU.

Naš deo od 270 miliona evra bi mogao da dođe kroz povoljan kredit, naravno uz tender, rekao je on i istakao da nema problem sa kineskim firmama, već sa pravilima po kojima se dogovaraju poslovi i načinu koji je iskorišćen da se u tim sporazumima zaobiđe Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Adnan Ćerimagić istakao je da u regionu postoje samo dve države, Crna Gora i Albanija, u kojima postoji odlučnost da se napreduje na evropskom putu i u Briselu ih smatraju pouzdanim partnerima.

Moguće je i da Severna Makedonija uskoči u taj voz ako reši problem sa Bugarskom i uskladi se sa spoljnom politikom, dok mi ostali treba sami sa sobom da se dogovorimo, rekao je Ćerimagić.

Unija ne može proizvesti ambiciju kod država kandidata da joj se pridruže, veštački da je stvore, ako ta ambicija ne postoji kod kuće, dodao je Ćerimagić.

Prema njegovim rečima, ni u EU ni u Srbiji niko ozbiljno ne misli o članstvu Srbije u Uniji.

Uvek to poredim sa stepenicama, Moldavija, Ukrajina, Albanija i Crna Gore se penju stepenicima i na njihovom vrhu je neko iz Brisela ko ih čeka. S druge strane, Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija se ili penju tim stepenicama, a gore nema nikoga, ili samo stojimo na njima, naglasio je on.

Međak s našalio da Srbija sedi na tim stepenicama i čeka da one dođu njoj i još se ljuti što je uslovljavaju i grde je što nešto nije uradila.

Saradnica Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Frauke Zebas istakla je da je sa sukobima u Ukrajini javio novi zamah u proširenju EU na istočne partnere, ali i na Zapadni Balkan.

Govorilo se o posetepenoj integraciji, ali ni u samoj EU nema dovoljno saglasnosti šta ta postepena integracija znači, rekla je Zebas, ističući da su ponekad i stavovi Evropske komisije i država članica različiti.