Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ljiljana Rogač Mijatović rekla je da Srbija od petooktobarskih promena nije uspela da izgradi koherentan sistem kulturne politike i da joj i dalje nedostaju sistemska rešenja i dugoročan pristup koji bi uspeo da premosti ono što su sadašnji diskontinuiteti.

Ona je na panelu „Kultura i diplomatija – novo poglavlje“ istakla da je potrebno angažovanje na više nivoa. „Valjalo bi da imamo konsenzus o tome šta su specifičnosti naše zemlje – koje su kulturne prednosti Srbije“, naglasila je ona. Prema njenim rečima, nedostaje i jedna vrsta fleksibilnosti i decentralizacije u donošenju odluka, ali i da se vrati poverenje u institucije i aktere građanske diplomatije.

Naučni savetnik Instituta Istituta društvenih nauka Ognjen Pribićević rekao je da se nikada kao sada nije događalo ovoliko promena u kratkom roku. Danas se, kako kaže, diplomatija razlikuje u odnosu na onu kakva je bila nekada.

Sada, tvrdi Pribićević, diplomatija se radi telefonom, često ministri zovu jedni druge i tako rešavaju stvari. Dešava se da nekada ambasadori nisu ni znali da su se ministri čuli i nešto dogovorili.

Prema rečima profesorke Fakulteta dramskih umetnosti Nevene Daković, savremena Srbija posredstvom medija ostvaruju svoju meku moć, a u tom procesu dosta utiču i filmovi, serije i druga umetnička ostvarenja.

Kako je objasnio Mladen Lišanin sa Instituta za političke studije u Beogradu, ne iznenađuje to što su Sjedinjene Američke Države najuspešnije, jer je njihova meka moć eksplodirala u vreme i nakon Hladnog rata.

Za razliku od njih, meka moć Rusije je ograničena i nije merljiva kao neki drugi parametri, dok kulturno prisustvo Kine prati kinesku tvrdu moć, kazao je Lišanin.