Mogu li se svetski primeri porediti sa planom za park Ušće?

Autor idejnog rešenja o uređenju parka Branislav Mitrović naveo je da nisu očekivali takav početak radova, jer prethodno proces nije bio hermetičan i gde je, kako kaže, sve moglo ranije da se vidi.

"Bolno je kada učestvuje u jednom procesu u koji verujete i koji je do tog trenutka imao jednu transparentnost, da se odjednom pojave nesporazumi do tako ekstremnih situacija. Svakome ko se takvim delanjem bavi u ovoj sredini, mora da bude neprijatno. Previše su se antagonizmi i nesporazumi u društvu nagomilali, te se reperkutuju nažalost i na ovakve aktivnosti", rekao je.

Podsećamo, građani su protestovali zbog gradnje akvarijuma, srušena je metalna ograda oko gradilišta i pocepani baneri, a prethodno su tokom noći, muškarci u crnim jaknama sa crnim kapuljačama ogradili deo parka pod nadzorom velikog broja policajaca.

"Vidim neki odijum od kolega iz struke i kulture koji to uvode u politizacije koje mi smetaju. Ponavljam da smo ovaj projekat dobili na međunarodnom konkursu gde je bio i žiri takav, prošla je trijaža, imali smo dokumentaciju za konkursne uslove i program... Postoje podaci o istorijatu prostora i idejama iz '61. godine, još od Dobrovićevih planova, gde je u tom delu gde je Muzej savremene umetnosti predviđeno nekoliko muzeja", naveo je.

Dodao je da "nisu očekivali da će doći u ovakvu zonu politizacije".

"Moramo da se distanciramo od politike i onoga što stoji iza toga, pokušavamo da držimo sve u profesionalnim vodama, ukoliko je moguće uopšte u ovom društvu uraditi bilo šta što ne dobije prizvuk političkog delanja i opredeljenja", rekao je.

Govoreći o Planu detaljne regulacije na osnovu kog je raspisan konkrus - a bez uvažavanja žalbi pojedinih udruženja, Mitrović navodi da je on rađen 2018. ili 2019. godine i niko na taj plan nije regovao.

"Ovaj projekat je stavljen na ovakav način u fokus javnosti onog trenutka kad je država rekla da i taj program ulazi u program EXPO", naveo je.

Na pitanje zar ga onda država nije politizovala u tom trenutku, Mitrović kaže "moguće", ali i da "neće u to da ulazi".

"O akvarijumu se govori eliminatorno, naziva se delfinarijumom. To nije delfinarijum, to je akvarijum koji ima i naučni institut uz sebe i vezu direktnu sa Prirodnjačkim muzejem", dodao je.

Kao primere gde je kulturna nadogradnja urađena kao deo ponude, profesor navodi park La Vilet, park u Barseloni, olimpijski park u Selu, park u Sao Paulu...

"Park La Vilet - koji je radio Čumi, kad vidite njegov projekat tada i danas, imate korpuse zelenih drvoreda koji ozbiljno podižu mikroambijent o kome pričamo", rekao je.

Mitrović je kazao da ova površina "naravno nije Sao Paulo, ni Brazil, ni Danska", ali da "pokušavaju da ne unakaze sredinu".

Kritičar projekta, arhiteka i urbanista Marko Jakšić naveo je da se ne bi složio sa profesorom Mitrovićem da postoji neka politizacija, već da je čisto urbanističko, građansko pitanje ljudi koji se bore za kvalitet života.

"Ako postoji politika, postojala je baš u tom procesu donošenja odluka - niko niti je pitao građane, a pogotovo nije pitao struku. I ono malo što je pitano, uradilo se sve protiv toga", rekao je.

Dodao je da kao urbanista zamera to što imamo park koji je Beogradu preko potreban, na fantastičnoj poziciji, a da Ministarstvo kulture kao inicijator konkrusa tretira površinu kao predivan park ali već u sledećoj rečenici - kao idealnu lokaciju jer ima dovoljno prostora za izgradnju objekata.

"Suština je što je to fantastičan ambijent koji građani Beograda obožavaju, i nekom je palo na pamet da bahato stavi taj sadržaj tretirajući ga kao neiskorišćenu parcelu", ističe.

Dodao je da zeleni krov nije park.

"Često se priča o tome - to je kao kad biste pretukli čoveka i polomili mu noge, pa kupili invalidska kolica i mislili da ste uradili nešto dobro. Zeleni krovovi se koriste u užasno urbanizovanim i zapuštenim područjima gde ne postoji ništa od prirode da bi se bar malo poboljšali uslovi za život", objašnjava.

Jakšić je rekao da svaki plan detaljne regulacije usvaja politika, te da je politika nije u građanima koji žele park, niti arhitektama koji brane svoje poglede i stav.