Parun: Memorandum o litijumu najbliži onome čemu možemo da se nadamo kao garantu ekološke bezbednosti

Potpisivanje memoranduma o litijumu i dalje je glavna tema medija u Srbiji.

"Ako, kada kažemo dogovor o litijumu, mislimo na memorandum koji je potpisan u petak, mislim da je to dobar dokument i da je najbliži onome čemu možemo da se nadamo kao garantu ekološke bezbednosti rudnika koji će biti otvoren. Bilo bi dobro kada bi takvi standardi mogli da se primene na sve ostale rudnike u Srbiji, što nije slučaj”, rekao je za N1 Nikola Parun.
On je kazao da ustupci režima u Srbiji prema, kako je rekao, “interesima koji dolaze sa, u ovom slučaju, zapadne strane - gradi podršku tom režimu”.

Parun je objasnio da je memorandum, potpisan u petak u Beogradu, “dokument koji postoji na evropskom nivou, kojim se članice EU obavezuju da će držati visok nivo ekoloških standarda”, kada je reč o rudarenju tzv. strateških sirovina.

“Ono što za Srbiju može da bude dobro, jeste, da, ako se Srbija formalno ili neformalno obaveže da litijum, koji se bude vadio iz našeg jadarita, bude izvozio u Nemačku, te kompanije će biti obavezane da nabavljaju sirovinu, u ovom slučaju litijum, koji zadovoljava neke standarde kao što su očuvanje životne sredine ili poštovanje prava radnika, za razliku od drugih rudnika u Srbiji ili postrojenja koji su veoma veliki zagađivači”, naveo je Parun.

On je ocenio da u ovom trenutku nema osnova za strahovanje da se ti standardi neće poštovati.

“U ovom slučaju se ne oslanjamo na Srbiju, nego na standarde koji se primenjuju u Nemačkoj. Dakle, ovaj rudnik jeste u Srbiji, ali u Evropi postoje standardi koji moraju na razvijenijim tržištima da se poštuju od početka do kraja procesa. Dakle, ti standardi moraju da se odnose i na rudnik i na način na koji se dobija sirovina koja će posle otići u nemačku", objasnio je Parun.

Parun je podsetio da je pre oko mesec dana objavljen je nacrt studije “o proceni ekološkog uticaja”.

“To je počelo da pravi razdor u društvu. Ja ne vidim da se protivnici rudarenja litijuma, koji su struka, osvrću na tu studiju i da imaju zamerke na nju. Mnogi su se referisali na tu studiju, ali su njihove primedbe bile veoma lako oborene. Imali smo profesorku Danu Popović sa neverovatnim izjavama. Žao mi je što tu studiju nije pročitala. Čekam, kao zainteresovani građanin, da se struka osvrne na taj nacrt i da da dobre kontrargumente na temu bezbednosti, standarda, tehnologije koji se tu primenjuju”, naglasio je Parun.

Istine radi, ima i onih koji su je pročitali. Nekadašnji ministar nauke i zaštite životne sredine u vladi Vojislava Koštunice i hemičar Aleksandar Popović kaže za N1 da od kada je pročitao nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu kompanije Rio Tinto - ne veruje da je projekat dobar. Takođe, naveo je da nacrt studije uopšte ne treba da se zove tako i da ima dosta spornih delova i grešaka, zbog kojih "diplomci, ako s takvim greškama dođu, ne bi imali dozvolu da brane diplomski rad".

Kontadiktornost - obeležje vlasti u Srbiji

Danas će biti održana sednica Skupštine Srbije. Na dnevnom redu je 60 tačaka, a prva je usvajanje Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda koja je nastala tokom Svesrpskog saboraSrbije i Republike Srpske. To je bio odgovor na Deklaraciju UN o genocidu u Srebrenici, koju je sponzorisala i Nemačka.

“Kontadiktornost je često je obeležje ove vlasti. Pre podne su Nemci okupatori koji hoće da srpskom narodu daju žig genocidnog naroda, što su gluposti. Posle podne su to naši partneri, prijatelji… Mi imamo odudaranje od doslednosti i kod političara i kod građana koji su aktivisitčki nastojeni na kontru. Naravno da je prva tačka sednice ta Deklaracija koja je ultranacionalistička, jer baš time treba da se pokrije nezadovojlstvo naroda zbog litijuma”, zaključio je za N1 politikolog Nikola Parun.

Pogledajte još: