Politikolog Nikola Parun izjavio je u Novom danu TV N1 da mu se više sviđa strategija opozicije da pregovara o izbornim uslovima, a zatim organizuje proteste u slučaju da do dogovora ne dođe, nego ideja bojkota koja, prema njegovoj oceni, prethodnog puta "apsolitno ništa" nije donela.
Parun se osvrnuo ne intervju predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa za novine „Nova“ u kojem je poručio da „bez izbornih uslova sledi protest, a ne bojkot“.
POVEZANE VESTI:
„Za razliku od one prethodne strategije bojkota koja nije donela apsolutno ništa, ne samo opoziciji, nego i nama svima kao građanima, pošto osuđeni smo bili na kraju i ostali smo sa defakto jednopartijskim parlamentom, ova varijanta gde se sada razgovara i gde su zapravo dva neka fronta gde se biju neki bolji uslovi za izbore, iz kojih bi onda izašao eventualno protest ako se ne pristane na dovoljno onih stvari koje opozicija želi, a ne da se ide na bojkot, to je nešto što mislim da je bolji put za opoziciju“, poručio je gost Novog dana.
Upitan koja je to nit koja ujedinjuje opoziciju, Parun je odgovorio: „Ujedinjuje ih to da nisu dovoljno Vučić, jer da su dovoljno Vučić onda bi bili pri Vučiću i sa Vučićem.“
„Neka se bore i puškom ako treba“
Dodao je i da mu je zahtev opozicije da se promeni uređivačka politika RTS-a, dosta prihvatljiviji od stava da su neprihvatljivi uslovi i da ni po koju cenu ne treba izlaziti na izbore.
„Mislim da je mnogo zdravije, mnogo bolje da se politički akteri pre svega bore za neke bolje izborne uslove. Neka se bore i puškom ako treba, daj bože da ne treba, ali neka se bore i puškom ako treba, samo da ne sede u kabinetima i vuču kako ništa ne valja i kako sve treba bojkotovati“, kazao je Parun.
„Jer prolaze godine, i kažem, nije stvar ovaj ili onaj politički akter on će propasti kao opozicioni, neće uspeti, neće procvetati ali nije samo to cena takvog nihilističkog pristupa, cena toga je da se u najmanju ruku gubi pažnja sa onoga što se dešava u institucijama, pre svega u parlamentima, i lokalnim, i velikom republičkom“, objasnio je on.
Parun je rekao i da je serija određenih tema koje pojedine političke partije pokušavaju da nametnu u dijalogu, poput npr. reforme izborng sistema, u ovom trenutku manje relevantna.
„Oni, kao i uvek treba da se dogovore oko nekoliko stvari na koje će svi da prstanu, iza kojih će svi da stanu i koje će zapravo da budu pregovorljive. Dakle, da tako nešto može da se prihvati, da je to ustupak, uslovno rečeno, ali i ne uslovno rečeno, koji vlast može da uradi kako bi u stvari, te duhove umirila“, ocenio je on.
Zašto mladi neće da se vakcinišu?
Osvrćući se na rezultate Ipsosovog istraživanja koji pokazuju da je najmanji odziv za vakcinaciju protiv kovida među mladim osobama, Parun je podsetio da se tek 10 do 12 odsto populacije radikalno protivi vakcinaciji, i da je problem zapravo u nečem drugom – da se mladi, s jedne strane ne brinu, jer korona kod njih uglavnom prolazi sa blažim simptomima, a sa druge strane, mrzi ih da se vakcinišu i to im nije visoko na listi prioriteta.
„To je ozbiljan problem koji treba tretirati“, poručio je on, ali je dodao i da ideje poput obavezne vakcinacije ne samo da su u kontri sa zakonima Srbije, već bi se i takvom vrstom nametanja izgubilo poverenje koje i ovako nije veliko.
Komentari ()
Vidi sve komentare