Pašalić: Nestručne tvrdnje o ugroženosti statusa institucije Zaštitnika građana

On je u pisanoj izjavi naveo da se ponavlja situacija u kojoj nekoliko marginalnih udruženja građana, koja se deklarišu da štite ljudska prava, nestručno i zlonamerno interpretiraju događaje vezane za Zaštitnika građana Srbije i ukazao da bavljenje ljudskim pravima ne dopušta ostrašćenost, jednostranost i paušalnost, već zahteva posvećenost, stručnost i objektivnost.
Prema njegovim rečima, na nestručnost i neznanje ukazuje i to što niko od predstavnika tih udruženja građana nije pročitao Ustav Srbije, u kojem piše da rad Zaštitnika građana može da kontroliše samo Narodna skupština.

Pitanje je i kako neko ko nema ni znanja ni iskustva o funkcionisanju mreža nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava može da bude merodavan da tumači postupke međunarodnih tela, u kojima mogu da učestvuju samo nacionalne institucije, kazao je Pašalić i dodao da takve maliciozne tvrdnje služe isključivo da se javnost dovede u zabludu.

On je istakao da je upitan i kredibilitet tih udruženja građana da obaveštavaju javnost, s obzirom da govore o postupku o kojem nemaju znanja, jer kao udruženja građana ne podležu bilo kakvoj proveri svog rada.

Višestruko povećan broj obraćanja građana u 2020. godini pokazuje neprikosnoveno poverenje koje oni imaju u ovu instituciju, što je potvrdilo i istraživanje iz decembra prošle godine, urađeno u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji, ukazao je ombudsman.

Poverenje od 26 odsto građana, tri puta više nego u udruženja građana

Istraživanje je pokazalo da je poverenje u Zaštitnika građana ima 26 odsto ispitanika, što je tri puta više nego u udruženja građana, odnosno u nevladine organizacije.

Institucija Zaštitnika građana Srbije u Globalnoj alijansi nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI) trenutno ima najviši „A“ status, a provera „A“ statusa, koja se vrši svakih pet godina, odložena je za oktobar 2021. godine.

Zaštitnik građana Srbije član je još 12 međunarodnih mreža koje okupljaju nacionalne ombudsmane gotovo svih država sveta, a inicijator je i član neformalne Balkanske mreže ombudsmana.

Statusi „A“, „B“ i „C“ koje dodeljuje GANHRI, kao samo jedna od mreža nacionalnih institucija za ljudska prava, označavaju stepen usaglašenosti rada nacionalnih institucija sa Pariskim principima.

Status „A“, koji ima Srbija, ima i većina evropskih zemalja. Status „B“ imaju Austrija, Belgija, Kipar, Slovačka i Švedska, dok status „C“ imaju Rumunija i Švajcarska, naveo je Pašalić.