Paunović o predloženim izmenama zakona: Završni udarac pravosuđu

Tužiteljka Višeg tužilaštva u penziji Jasmina Paunović kaže da ovimizmenama "vi dajete neposredno višem tužiocu ovlašćenje koje je pripadalo nekad komisiji, odnosno još uvek pripada".

"U pojedinim predmetima svaki glavni javni tužilac može da da uputstvo kako da se postupa, i ukoliko tužilac u tom postupku nema isto mišljenje, ima pravo da u roku od tri dana podnese prigovor komisiji koja odlučuje u odnosu na ono šta je obavezno uputstvo i šta je suština prigovora. Ja sam jedna od tih koja sam svojevremeno uložila prigovor gde sam bila u situaciji da me je glavni javni tužilac, ja to zovem čak i mobingom, kad sam premeštena u opšte odeljenje, on me je angažovao s predmetima čak i iz korupcije", kaže ona.

Dodaje da "na taj način kompletno tužilačku organizaciju gurate u ruke izvršne vlasti".

"Na tim primerima se gubi demokratija. Kad vi gurate tako tužilaštvo, pravosuđe kome se gubi nezavisnost i samostalnost, to će najviše da osete građani, urušavate poverenje građana u rad tih institucija", kaže ona.

Komisija je, objašnjava, organ koji ima pet tužilaca, koji odlučuju.

"Imaju pravo da glasaju, da obrazlože odluku, za razliku od ovoga gde imate glavnog u čijim rukama je sve, pa će on postupiti kako mu se bude reklo.

Govoreći o statusu Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, kaže da ne vidi logiku u njegovom podređivanju.

"Tim pre što je nadležno za teritoriju cele Srbije, logično da u tom slučaju vrhovna javna tužiteljka postavlja rukovodioca tog odeljenja, a sada bi to bilo svedeno na samo jedno odeljenje gde je VJT nadležno za njega, pa će Nenad Stefanović postavljati ljude onako kako on smatra za rukovodioce, bačen je fokus na ovo odeljenje upravo kao rezultat godinu i po dana onoga što smo gledali, gde su i izmene i dopune zakona vezano za mreže", kaže Paunović.

Podsetila je na štrajk glađu Uglješe Mrdića.

"Uvertira u sve ovo, nezadovoljan radom tužilaštva, kompletna uvertira za ovo danas, zatim Jovanov koji sam leks specijalis stavlja po hitnom postupku da se reši, a sve u cilju zaštite ministra Selakovića. Struka je rekla svoje, da je to nemoguće, imamo podignut optužni predlog na tu temu. Apsolutno je zaobiđena kompletno cela procedura ustavna i zakonita kako treba da se radi, kako se podnose predlozi izmena i dopuna nekih zakona, to je školski primer. Jedino još pravosuđe vidim da koliko toliko diše, da je na nogama, ovo smatram završnim udarcem kada je pravosuđe u pitanju", kaže ona.

Ukazuje da su još jedan problem izmene zakona o sudijama.

"Imate situaciju da je, na primer, predsednik Višeg suda u Beogradu je tu već neke četiri godina, pet. Ako se usvoji ovo, imaćete pet plus pet, neće mu se računati ovih pet, nego novi reizbor, imate 15 godina jedno isto lice na čelu Višeg suda u Beogradu, a čija uloga treba da je samo formalna. Ovde se ispostavlja da će biti važna uloga, jer preko njega izvršna vlast diktira rad pojedinih sudija, pojedinih predmeta", kaže ona.

Mišljenja je da pravosuđe "može da se odupre".

"Na taj način što će izlaziti javno i pričati o svojim problemima, neki vid tihog štrajka, ne postupati onako kako smatra da nije Ustavom dozvoljeno, moramo da se najviše držimo Ustava", kaže ona.