Politikolog Vladimir Pavićević smatra da ključni problem srpske politike nije to što je vladajući SNS toliko jak, nego što su opozicione formacije prilično slabe. Navodi da su predstojeći predsednički, vanredni parlamentarni i beogradski izbori prilika za snaženje opozicije i dodatnu pluralizaciju politike u Srbiji. "Način da se srpska opozicija osnaži i da to bude prvi korak ka dodatnoj pluralnosti srpske politike je da se svi skupe na jesen i kažu 'uprkos svim međusobnim razlikama, odlučili smo da učestvujemo na izborima i to kao jedna lista'", poručuje Pavićević.
„Ja čak ne bih insistirao ni na razdvajanju izbora, jer ako imate jednu opozicionu listu na parlamentarnim izborima, onda ćete imati jednog zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima, i onda će on biti relevantan i moći će da osvoji najviše glasova, a onda imaš i kao zajednička lista i jednog kandidata za gradonačelnika Beograda“, kaže Pavićević u Novom danu na TV N1.
Povezane vesti
Na pitanje da li misli da je opozicija u stanju da se dogovori oko zajedničkog kandidata, on smatra da jeste i dodaje da „uspeh opozicije zavisi isklučivo od toga koliko racionalno politici pristupaju opozicioni političari“.
„Moj savet je da se razmisli o toj jednoj koloni bez obzira na razlike, i kad ti nakon sledećih izbora budeš drugi po snazi, to je u odnosu na sadašnju situaciju ogromni iskorak, e onda ti postaješ pretnja onome ko je na vlasti, a bojkotom se ništa ne postiže… bojkot (prethodnih parlamentarnih izbora) je dodatno umrtvio opoziciju“, ističe Pavićević.
Na pitanje kako gleda na međustranački dijalog sa vlašću dve grupacije opozcije, jednih koji su za posredovanje EU, i drugih koji nisu za to, on kaže da „kad god pročitam negde da postoji neki dijalog, meni je to dobro, druga stvar – taj dijalog treba da vodi ka popravljanju tj. unapređivanju izbornih uslova – mislim da je i to dobro, ako ti procesi dovedu ka pomeranju na bolje onoga što su izborni uslovi – bravo, i treće – na izborima treba učestvovati“.
On podseća na slučaj Crne Gore, „gde smo imali situaciju da ništa nije dogovoreno sa Demokratskom partijom socijalista (DPS), tada vladajućom strankom, oko izbornih uslova, i šta je opozicija uradila – znalo se mesecima ranije da će opozicija učestvovati na izborima“.
„U Crnoj Gori je bilo mnogo gore, Milo Đukanović (lider DPS) je imao ogromnu startnu prednost, onda je opozicija rekla ‘mi ćemo učestvovati na izborima, bez obzira da li će se unaprediti izborni uslovi’. DPS je razvlašćen na izborima koji nisu bili demokratski. Građani Crne Gore su u ogromnom broju, i nakon godinu dana od pobede opozicije na izborima, veoma zadovoljni što je DPS razvlašćen, ali su nezadovoljni učincima vlade Zdravka Krivokapića… očekivali su reforme u kratkom roku“, ukazuje on i dodaje da „to govori da uprkos ovim pogreškama Krivokapića i njegove vlade ne postoji realna mogućnost u Crnoj Gori da se DPS u skorije vreme vrati na vlast“.
Pluralnost medija u Srbiji
Komentarišući medijsku scenu u Srbiji, on kaže da u njoj postoji nivo pluralnosti medija, koji za opozicione formacije deluje kao nedovoljan, „smatra se da javni servis treba dodatno otvoriti, ja sam za to“.
„Ali, ako hoćemo objektivno da posmatramo, u Srbiji u odnosu na medije u regionu imate pluralnost medija koja omogućava svima da saopšte šta misle i da se bore za podršku građana“, smatra Pavićević i dodaje da u Crnoj Gori postoji „medijska pluralnost koja podrazumeva oštru polarizaciju“.
„Moj utisak je gde god sam se u Srbiji pojavio u medijima, potpuno sam imao slobodu da kažem i kritičku opasku o delovanju opozicije, ali pre svega vlasti, jer vlast mora da se nauči da trpi kritiku“, navodi Pavićević.
On smatra da u Srbiji ipak ima prostora da se „čovek izbori za svoje ideale“, i priseća se da se dok je bio poslanik u skupštini zalagao da se uvede princip akademske čestitosti u zakon, što je kasnije prihvaćeno, te to dokazuje da bez obzira na tešku političku borbu mogu da se naprave pomaci.
A kako tumači nacionalne tenzije u regionu koje uvek drastično izbiju na površinu tokom obeležavanja godišnjice Srebrenice ili akcije „Oluja“, on kaže da ti datumi predstavljaju bolna sećanja za sve u regionu.
„Podsećanjem na te datume vidimo da su brojni ljudi bili žrtve u tim ratovima… Bolna su sećanja, emocije rade, i prirodno je da je tako, mislim da moramo da razumemo te emocije“, poručuje on.
Dodaje da na Balkanu ima nekih inicijativa koje su dobre, „u odnosu na vreme od pre 25 godina, mi smo se ipak pomerili napred“ i navodi da je inicijativa „Otvoreni Balkan“, odnosno inicijativa za regionalnu saradnju Mini Šengen, kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija, primer toga.
„Otvoreni Balkan je najozbiljnija mirovna inicijativa na Balkanu u poslednjih 30 godina, podseća me na one tačke razvoja EU neposredno nakon Drugog svetskog rata, kada su najveći državnici Evrope tog vremena odlučili da se suoče sa svojom prošlošću, koja je često bila kontinuirano konfliktna i naprave prostor za zajednički progres u Evropi. Otvoreni Balkan obezbeđuje mir i stabilnost, i omogućuje ekonomski i privredni razvoj, a ako sarađujemo brže ćemo ući u EU svaka država pojedinačno“, smatra Pavićević.
