Kada ste u mojim godinama radujete kada vidite da kada posetite mnoga mesta širom zemlje, a za koju ste mislili da je apatična, i u tim mestima razgovarate s ljudima imate i onda imate taj osećaj fenomenalne ispunjenosti. Zato što vidite da ljudi, u koje ste možda sumnjali, su spremni da se bore za svoju zemlju i da sve najbolje što imaju u sebi stave na raspolganje, rekao je u emisiji "360 stepeni" Petar Peca Popović, jedan od inicijatora ProGlasa, zvezdaš, muzički kritičar i publicista. .
Petar Peca Popović navodi i da je sasvim jasno da su studenti zaslužni za sve, ali dodaje i da se od pretprošlog novembra od kada „ProGlas“ posećuje gradove u Srbiji i razgovara s ljudima, vidi jasna želja da se stvari promene. On navodi i da je pitanje ljudi uvek isto – „a ko umesto njega“.
„I mi stalno govorimo, umesto njega je sistem. Sistem. Mi hoćemo da se sistem promeni i to zahteva i vreme i ljude. Jer je jasno da ovaj sada sistem ne može da promeni samog sebe, i to je jasno i nosiocima sadašnjeg nakaradnog sistema. Ja sam učestvovao u svim demonstracijama od 1967, pa evo sve do danas, i znam da su prethodna mnoga dešavanja donela određena razočaranja. Ali treba znati, ako je sistem postavljen kako treba onda je nevažno ko je predsednik, premijer ili predsednik Skupštine. Mi zagovaramo promene koje će biti krucijalne da se promeni sistem i u samom sistemu“, rekao je Petar Peca Popović, jedan od inicijatora ProGlasa u emisiji „360 stepeni“.
Pročitajte još:
Komentarišući gotovo svakodnevna pojavljivanja Aleksandra Vučića, predsednika Srbije na televizijama u Srbiji, Petrović navodi da je još pre pet godina upozoravao na to.
„Izračunao sam, samo do novembra prošle godine, ako saberemo svu minutažu, Vučuć je ukupno bio 137 dana na televizijama. Da, se sabru svi minuti. Rekao sam još pre pet godina jasno da prisustvujemo diktaturi preko televizije i tada su počeli da me satanizuju. Ali to jeste to. Neko je svestan medija sa nacionalnom pokrivenošću i to iskorišćava. Svakog dana su od jutra do mraka imamo horske svečanosti na televizijama i svi znamo šta će, i ko reći. To vređa inteligenciju. Znate stalno se potcenjuje narod, da je ovakav ili onakav. Ali nisu svi potkupljivi, glupi i ne veruju svi u to. Potreba ljudi koji prate medije je da gledaju i kulturni, muzički program, deca žele dečiji program i to je takođe obaveza medija“, objasnio je Peca Popović.
U Srbiji postoji ozbiljan problem sa radom REM-a
„To je telo koje mora da ima eksperte, stručnjake sa biografijom, ljude koji su čestiti i koji umeju da prepoznaju fenomene u vezi sa elektronskim medijima. A ne sve da se radi na brzinu, ne bi li se zadovoljila samo forma. Moramo da imamo ljude koji neće crveneti zbog svojih odluka, jer oni ne zastupaju sebe i partiju već sve pretplatnike i korisnike medija.
Ističe i da nikada u životu na promocijama svojih knjiga nije govorio o politici, ali da je svaki put kada je bio pozvan da učestvuje u nekom razgovoru to bila njegova dužnost.
„Moja je dužnost da kažem šta mislim. Ne mogu u svetu lažova da se uklopim, da lažem i sebe i porodicu i svoje prijatelje. Oduvek sam imao dugačak jezik. U ovakvoj situaciji u kojoj se nalazimo godinama imamo samo dve mogućnosti, da imamo dugačak jezik i da on kaže šta mu je na savesti i srcu ili da lažemo. U ovoj zemlji se laže 12 godina, i ako znamo ko najviše laže, pa se postavlja pitanje u kakvoj zemlji mi to zapravo živimo? Da li sve treba da bude zasnovano na laži“, pita Popović.
Najveći je poraz kada (Beo)grad izgubi svoj duh
Komentarišući promene koje se dešavaju u izgledu i načinu na koji se danas živi u Beogradu i Srbiji, Popović kaže da je „najveći je poraz kada grad izgubi svoj duh, smisao za humor i svoj odnos prema kulturnim vrednostima“.
„Na žalost došlo je vreme da ljudi koji su na ključnim pozicijama žele da oblikuju Srbiju i Beograg kao simbol nečega po svojim provincijskim kriterijumima. I kada to kažem naglašavam da su sve velike stvari i ljudi dolazili u Beograd iz provincije. Ali to nije sad slučaj. Kada donesete provincijski duh da bi se revanširalli Beogradu, e to je ono što nas boli. Novopobednici sve prave po svom ukusu i leče svoje komplekse. I ja nemam ništa protiv toga ali ne možete da ne očekujete da u zemlji u kojoj ima 48 ,5 milijardera i više od 33 hiljade milionera, dok u jednom Japanu koji ima 136 miliona stanovnika ima 27 milijardera, da ti koji imaju sve to što imaju hoće to negde da demobnstirarju. Pa gde će, pa u Beogradu – da pokažu šta sve mogu. Ali sve što su napravili je samo scenografija, jedino što valja je deonica auto puta od Kruševca do Pojata, to je ozbiljno dobro napravljen deo puta, sve ostalo je sumnjivo i sve je pretplaćeno. A ko to plaća, pa mi. A ti koji su nas zadužili su naši službenici, mi smo ih njih zaposlili, mi nismo njihovi robovi i to je proces koji moraju svi da shvate“, rekao je Popović.
On navodi da su prave patriote oni koji kada se obogate u svojoj zemlji budu primer svima, da oni prave zadužbine, fondacije, da plaćaju porez u svojoj zemlji i pitanje je da li su ovi novi milijarderi i milioneri na to spremini ili je upitanju samo opcija „drpi pa beži“.
„Znate, nekada su institucije vodili najbolji među nama. Ne mogu da rade sada ovi jer nemaju viziju, strategiju, planove. Kod njih se sve zasniva na – daj našem. Nije dovoljna partijska knjižica, potreban je talenat, rad, obrazovanje, znanje, shvatanje gde se nalazite u to čime se bavi u odnosu na svet, kakve obaveze imate prema tradiciji i šta želite da pošalje u svet svojim delom. Tako se ranije dokazivao patriotizam u kulturi. Beograd je bio veliki, slobodan grad, u koji su predsednici, ministri, gradonačelnici normalno ulazili kao u u svoj grad, nisu se ničega plašili“, objašnjava Peca Popović i dodaje da je danas najtužnije kada vidimo da ljudi koji su kupili diplome govore studentima šta treba da rade.
„A niko da postavi pitanje – s kojim pravom mu ti držiš lekciju? Ali ta lažna diploma mu je obezbedila, na žalost, mnogo toga u protekloj deceniji“, kaže Popović.
„ProGlas – stavili smo naša imena i prezimena na oltar budućnosti“
„Kada sam došao na prvi sastanak ProGlas-a ja sam se, od njih 13, sa 8 poljubio i jednim zagrlio. Ja sam u životu imao tu retku sreću da uvek budem u društvu boljih od sebe. Uvek su me najbolji pozivali da radim s njima i budem u njihovoj ekipi, i evo i sada sam doživeo da me neko pozove jer je taj neko mislio da moje ime i prezime može da posluži. Zato ga i imate, da ga nekad za nešto založite. I nas 14, mi smo naša imena i prezimena stavili na oltar budućnosti, da pomognemo, svima koji žele da učestvuju u promeni sistema da ova zemlja postane zemlja za sve nas i naše ljude. U ProGlas-u su ljudi sa ogromnim biografijama i koji su uradili toliko toga da mora da vam bude čast što ste u tom društvu. Svi do jednog su rekli da ne očekuje nikakve položaje. I meni je u tom društvu lepo, odgovara ,i jer sa s njima osećam kao da imam 18 godina i 58 godina iskustva i sve to mi prija. Lepo je kada gledate ljude u oči i možete da im kažete da ova zemlja može biti normalna i dobra za sve“, objasnio je Petar Peca Popović.
U Srbiji postoji fenomen koji se prećutkuje – intelektualni pokret otpora
„U svakom gradu postoji grupa ljudi koja oblači odela i haljine, koja čita knjige, ima potrebu za predstavama izložbama i oni su intelektualni pokret otpora. Pre neki dan, kada smo pozvali ljude da stanu uz studente, ta akcija je održana u 48 gradova. Hajde, neka istog dana ovaj pokret što se najvljuje da će biti napravljen uradi isto, pa da vidimo koliko će im ljudi doći.
Sve novo što je napravila ova vlast objašnjava Popović je doživelo debakl jer kako navodi za sve novo su potrebni novi ljudi, nova energija i čiste biografije.
„Ne može borba protiv korupcije da se rehabilituje posle 12 godina. Kad su došli na vlast, došli su sa pričama o Kosovu i borbi protiv korupcije. Onda su uhapsili tada najbogatijeg čoveka. Danas ima takvi 47 ljudi. Znači moraju da uhapse nekog od tih koji su se obogatili i koje bi potom istakli za primer. Građani znaju ko su oni ali da li će interesna grupa na vlasti pristati da ih se odrekne, ako znamo da će onda upravo ti prvi kojih će se odreći postati i prvi „horski pevači“, objasnio je Popović.
„Rok je uvek bio muzika bunta, i uvek se marširalo za njim“
Iako je rok muzika na svom zenitu poslednjih godina, Popović kaže da je ona kroz istoriju imala veoma važnu ulogu.
„Marširalo se nekad uz te pesme i iza njih. Od 1963. godine iza Lutera Kinga i Bob Dilana kad su marširali na Vašington. Tada su Džoan i Bob Marli sa gitarama išli prvi, ispred i od tada se uvek marširalo iza reok pesama. Ja dolazim iz tog sveta. Meni je taj posao sve omogućio, da upoznam sve one sa postera iz mojih klinačkih soba, mnoge koji su osvajali celu zemlju i svet. Od kada sam u „ProGlas“- u imao sam svega dva telefonska poziva. Ali sam sinoć imao divan razgovor sa Vlatokom Stefanoskim. Ali Vlatko, on dolazi iz drugog sveta, iz Makedonije koja je komplikovana sredina. I on mi kaže – kako ja imam pravo da govorim po drugim prostorima, a nesposoban sam da se umešam u ono što se dešava u mojoj zemlji. Sa druge strane imate predsednika Makedonije koji je išao u Vatikan i odneo ploču Leb i sol. Što naš predsednik ne odnese ploču nekog od svojih obožavalaca kada putuje, bilo bi zanimljivo videti čiju bi odneo“, kaže Peca Popović.
Filozofija života: „Nisam sve poslove završio“
U porodici Popović iz koje potiče svi muškarci su umrli od prvog infarkta ali je on odlučio kaže Peca da živi.
„Infarkt je kob porodice Popović, a ja sam odlučio da poživim. Pre dve godine sam proslavio 40 godina od prvog infarkta. Imam 15 stentova, 8 bajpasova, preživeo sam 8 infarkta. Imao sam četiri operacije i dve kliničke smrti i imam ugrađen integralni kardio defiblirator. Znači ja sam kao Frankenštajn. Ja mislim da mene optimizam drži i to što nismo sve poslove završili. Drže me i planovi ali ništa ne obećavam da ću raditi na duže od tri meseca jer ne želim nikog da izneverim. Znate, najtužnije je biti star i odustati od svega. Jer starost nije teška, teški su pojavnoi oblici ali ne smemo da ih prihvatimo kao pravilo. I najvažnije, ne brukati se u starosti i ne zgaziti sve u čemu ste učestvovali“.
Ceo razgovor sa Petrom Pecom Popovićem, jednim od inicijatora „ProGlas“-a, muzičkim kritičarem i publicistom pogledajte u videu na početku teksta.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare