Pejić Nikić (BCBP): Veliko prisustvo policije na izborima nije zbog bezbednosti, već zastrašivanja građana

Pejić Nikić je kao prvo pitanje istakla zašto je bilo policije u tako velikom broju u malim mestima i koji su razlozi zbog kojih prisustvo Žandarmerije nije bilo dovoljno, već je uključena i interventna.

"BCBP već dve decenije prati rad i reformu policije, a posebno šta se dešava prethodnih meseci gde je uloga policije dosta izražena. Ono što je prvo delovalo zabrinjavajuće jeste - šta će uopšte toliko policije u tako malim sredinama? Koje su to uopšte bile bezbednosne procene koje su navele da u vrhu policije odluče da tu bude prisutna ne samo Žandarmerija, nego i Interventna jedinica koja je obučena za najrizičnije zadatke u situacijama kada postoje pretnje po izvršenje teških krivičnih dela?", pita se naša sagovornica.

Ona ima osećaj da visoko prisustvo policije na izborima nije bilo zbog bezbednosti građana, već da bi se oni zastrašili. Istakla je i da postoje jasna pravila o postupanju policije tokom izbornog procesa.

"To visoko prisustvo policije, imam osećaj, nije bilo obezbeđeno da garantuje bezbednost već da zastrašuje građane. Postoje smernice i međunarodni standard koji govore kako treba da postupa policija - ne sme baš da bude u blizini biračkih mesta, ne sme da ulazi na biračka mesta, osim na poziv predsednika odbora", dodaje sagovornica N1.

Drugo važno pitanje, ističe - da li su to uopšte bili policajci?

"Drugo pitanje je da li su to zaista sve bili policajci. Lica nisu izgledala kao policajci i nisu poštovala pravila kako oni treba da izgledaju - kajle oko vrata, nose tetovaže, uniforme bez obeležja koji se nisu legitimisali… Trend je postao da se sakrije identitet policajaca", ističe Pejić Nikić iz BCBP.

"Nema poverenja u policiju, studente štite veterani - čak i od policije"

Građani su tokom izbora i prijavljivali da policija nije reagovala na njihove pozive.

"Problem je što je to sve normalizovano. Policija selektivno postupa, ne reaguje uvek na zahteve građana. Vidimo da zbog nepoverenja u policiju građani su se sami organizovali, kao što studenti na protestima imaju bajkere i veterane koji ih štite - čak ih štite i u odnosu na policiju. Na sve to policija stoji sa stane, a ponekad deluje da štite ove druge, za koje građani smatraju da vrše malverzacije", ističe ona.

Govorila je i o češćim incidentima u Pionirskom parku i o tome što policija često ne reaguje na postupke napadača iz Pionirskog parka.

"Dosta je jasno kreiranje paralelne realnosti u kojima važe različita pravila. Percepcija, naročito Beograđana, je da je to zabranjena zona. Upadljivo je kako policija i tužilaštvo različito reaguju u odnosu na studente koji blokiraju i 'studente koji žele da uče'", navela je naša sagovornica.

Pre incidenata sa Milošem Pavlovićem, dodaje, imali smo daleko brutalniji i organizovaniji napad na studenta Pravnog Petra Živkovića koji je policija relativizovala.

Zaključuje da politička kontrola nad policijom nije nestala, već je postala dublja.