Penezić Krcun, Stanišić, Bulatović, Vulin: Ko je sve bio na mestu direktora obaveštajne službe

Vesti 12. jun 202420:37 15 komentara
N1

Savet za nacionalnu bezbednost dao je saglasnost da funkcioner i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Orlić bude imenovan za direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije. Među direktorima BIA našli su se i Zoran Đorđević i Aleksandar Vulin, a trenutno se na čelu BIA, kao v. d. direktora, od decembra prošle godine nalazi Tomislav Radovanović.

A ko je sve pre njih, tokom istorije duge više od veka, sedeo u fotelji načelnika, odnosno direktora državne obaveštajne službe? Među njima su se našli i Slobodan Penezić Krcun, Jovica Stanišić, Radomir Marković, Rade Bulatović…

Istorijat BIA seže u 1889. godinu, kada je osnovana, i kada se zvala „Odeljenje za poverljive policijske poslove“. Prvi načelnik, kako se tada zvao direktor obaveštajne službe, bio je Jovan S. Milovanović, koji je na ovoj poziciji bio godinu dana.

Pročitajte još:

Već sledeće godine, 1900. današnja BIA menja ime u „Policijsko odeljenje“, i na njenom čelu se nalazi Tasa J. Milenković, takođe – godinu dana.

Slobodan Penezić Krcun – kontroverzna biografija

Ime „Policijsko odeljenje“ državna služba zadržala je sve do 1919. godine, kada postaje „Odeljenje za javnu bezbednost“. Dve godine kasnije, ime je ponovo promenjeno u „Odeljenje za državnu zaštitu“, da bi 1944. postalo „Odeljenje zaštite naroda“ (OZN). Te godine načelnik postaje Slobodan Penezić Krcun. Bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Srbije i narodni heroj Jugoslavije.

Kako su mediji pisali, retko koja ličnost iz vremena Drugog svetskog rata i Titove Jugoslavije može da se pohvali kontroverzama u biografiji kao Krcun.

Naime, kontroverze su ga pratile i posle smrti – njegova pogibija u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali 6. novembra 1964. i danas za neke predstavlja misteriju.

U početku se šuškalo, a kasnije i otvoreno govorilo da se nije radilo o nesreći, već da je ubijen, a da iza ubistva stoji predsednik Josip Broz Tito.

Te spekulacije nikad nisu dokazane, ali i više od pola veka kasnije, nisu iščezle, kako piše BBC na srpskom. Navodno, Titu je smetala Penezićeva privrženost Srbiji.

Posle njegove smrti, „Odeljenje zaštite naroda“ postaje „Uprava državne bezbednosti“ (UDB), a na njegovo mesto dolazi Milorad Milatović, koji je na toj pozicji ostao sedam godina – do 1953.

Jovica Stanišić – 15 godina zatvora

Ime je BIA menjala i 1966, kada je postala „Služba državne bezbednosti“, a onda i 1992. u „Resor državne bezbednosti“, čiji je šef te godine postao Jovica Stanišić. Stanišić je tada bio i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i na čelu Resora bio do 1998. godine.

Jovica Stanisic
AFP/Martijn Beekman

Stanišić je prošle godine u Hagu osuđen na 15 godina zatvora zbog učešća u zločinačkom poduhvatu progona muslimana i Hrvata iz BiH i Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine. Sud je time za po tri godine povećao prvostepene kazne od 12 godina zatvora koje je Stanišiću izrekao u junu 2021. zbog pomaganja i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu 1992.

Rade Marković – ubistvo Stambolića, Miloševićeva naređenja

Stanišićevo mesto zauzima Radomir Marković 1998, a na čelu tadašnjeg Resora bio je do 2001. godine.

Kao čovek od poverenja Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković, izvršavao je njihova naređenja. Mandat mu je obeležilo NATO bombardovanje Srbije, zloupotrebe zbog postavljanja političara na funkcije u službi, kao i političke likvidacije Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, zločin na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Za ubistvo Ivana Stambolića osuđen je na 15 godina zatvora, a osuđen je i za pomaganje u prikrivanju četvorostrukog ubistva članova SPO na Ibarskoj magistrali.

Pred Apelacionim sudom je tokom marta 2023. održan glavni pretres na kome se odlučivalo o prvostepenoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije donetoj decembra 2021. kojom su bivši funkcioneri i operativci Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, osuđeni na ukupno stotinu godina zatvora. Pretres pred Apelacionim sudom održan je pošto su tužilaštvo i odbrana uložili žalbu na pomenutu prvostepenu presudu, ali nakon toga sudska odluka i dalje nije poznata.

Goran Petrović – pobuna JSO

Posle hapšenja Markovića, na njegovo mesto dolazi Goran Petrović, koji je u fotelji načelnika sedeo svega nekoliko meseci. Petrović je podneo ostavku posle pobune pripadnika Jedinice za specijalne operacije – JSO. Naime, jedan od zahteva pripadnika te jedinice, koja je tvrdila da su stupili u protest, a ne u pobunu, bila je i smena Petrovića sa čela državne bezbednosti, jer ih je obmanuo u akciji hapšenja braće Banović.

Petrović je aprila prošle godine svedočio na suđenju osmorici pripadnika JSO i rekao da je 2001. godine upozorio pokojnog premijera Zorana Đinđića da među pripadnicima Jedinice za specijalne operacije ima kriminalaca i ubica, ocenjujući da je njegova Vlada bila nemoćna pred tom jedinicom.

„Đinđića sam upozorio u vreme pobune JSO da u njoj ima pet kriminalaca i ubica koji JSO koriste kao štit i koje sam hteo da isteram“, rekao je Petrović u svedočenju, preneo je RTS.

Petrović je, inače, 2004. godine bio premešten na mesto analitičara za poslove protivpožarne zaštite.

U MSP se vraća 2013. kao član Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića.

Bulatović: Hapšenje u akciji „Sablja“

Konačno, 2002. godine tajna državna služba postaje Bezbednosno-informativna agencija – BIA. Andreja Savić prvi je direktor BIA pod tim imenom. Posle njega, na čelo BIA došao je Miša Milićević, a potom Rade Bulatović. Bulatović je bio direktor od 2004. do 2008. godine.

Od novembra 2000. do marta 2003. godine bio je savetnik za nacionalnu bezbednost Vojislava Koštunice.

Nakon ubistva Zorana Đinđića, Bulatović je bio hapšen u akciji „Sablja“. Bulatović je postavljen 2013. godine na mesto ambasadora u Ukrajini, a opozvan 2019.

Posle Bulatovića, Saša Vukadinović dolazi na čelo BIA, gde ostaje četiri godine, a njegovo mesto 2012. zauzima Nebojša Rodić.

Na to mesto došao je sa funkcije generalnog sekretara predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nebojša Rodić je u junu 2018. imenovan je za ambasadora Srbije u Austriji, a pre toga u septembru 2014. imenovan za srpskog ambasadora u Azerbejdžanu, pišao je Istinomer. Danas je ambasador Srbije u Crnoj Gori.

BRENDAN SMIALOWSKI/AFP

Među poslednjim šefovima BIA našli su se Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin, a pre njih, na čelu Bezbednosno-informativne agencije našao se Aleksandar Đorđević. Dugogodišnji pravnik, rođen u Čačku, Đorđević je bio član nekoliko upravnih odbora, između ostalih i FK Crvene zvezde, u vreme kada je klub vodio Vladan Lukić.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare