„Veseli se srpski rode“: Veličanje Srpskog sveta ili „obična“ patriotska pesma

Vesti 27. nov 202320:24 333 komentara
Mathias Schulz/Zuma Press/Profimedia

Dejvis kup reprezentacija Srbije u četvrtak, 23. novembra, izašla je na teren završnog turnira u Malagi, a muzička podloga bila je pesma Danice Crnogorčević “Veseli se, srpski rode”. Određene organizacije kritikovale su upravu prestižnog teniskog takmičenja, čak i nazivale pesmu “neonacističkom”,

Na kraju je Dejvis kup popustio pod pritiskom i izbrisao sa svojih profila snimak izlaska srpske reprezentacije na meč sa Velikom Britanijom. Ista situacija se, uprkos negodovanju Teniskog saveza Kosova i političara i organizacija u regionu, ponovila i pred meč sa Italijom, dva dana kasnije, kada se dvoranom ponovo zaorila ista pesma, kako su pisali neki srpski mediji, „u inat svima“.

„Ja bih počela sa jednom teorijom Dominika Mojsija, koja govori o politici emocija i kaže da trenutno sve zemlje sveta možemo analizirati da pripadaju kulturi straha, kulturi nade, i kulturi poniženja. Da li s pravom ili ne, Srbija svakako pripada onoj grupi zemalja koje žive kulturu poniženja već dugi niz godina i većina stanovnika oseća da je ponižena sa gotovo svih strana, a naročito sa strane Zapada, jer se to i inače servira. A u toj kulturi poniženja razvijaju se strategije otpora… Različito reaguju ljudi u različitim predelima. A u Srbiji, a i nekim drugim zemljama Balkana, možemo reći da je to strategija inata, delovanje svemu uprkos, a naročito svetu uprkos, onima koje osećamo kao moćne, kao one koji nam nešto diktiraju, pa onda mi moramo po tim notama da sviramo, pa smo mi, dakle, poniženi. Taj inat mi volimo da veličamo kao deo srpskog mentaliteta i tradicije“, ocenjuje za N1 univerzitetska profesorka i kulturološkinja Milena Dragićević Šešić.

Dodaje da je „to delovanje u inat i svemu uprkos najčešće autodestruktivno na dugi rok, ono ne vodi ničemu dobrome, jer čak se pogrešno misli da nas to delovanje iz inata, kao što je pevanje pesme, koja nije samo obična patriotska pesma, da je obična patriotska pesma ne bi se ni pevala, peva se upravo pesma koja treba da povredi druge, da naljuti, koja kaže ‘neće oni moći nama upravljati kako upravljaju“.

„Namera i jeste da diže emocije. Kao što vidimo iz poslednjih događaja, nacionalni ponos jeste važna emocija u svim krajevima sveta, a naročito ovde, ali nije ta pesma uspela da podigne dovoljno borbeni duh ekipe, jer se to ne postiže pesmama za koje znamo da istovremeno vređaju neke druge. One možda dižu one koji žele taj srpski duh, ponos, širom tzv. Srpskog sveta, ali suštinski izgubismo nakon tog svečanog ulaska, sa takvom borbenom pesmom, pa je to onda još veće poniženje za nacionalni duh. Zna se kad se pevaju pesme i šta im je smisao“, poručuje ona, aludirajući na to da teniska reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira u finale završnog turnira Dejvis kupa, pošto je u polufinalu izgubila od Italije 2:1.

Ističe da pevanje te pesme, koju je srpski teniser Novak Đoković i ranije pevao javno, njoj liči na ono „kada smo mi u socijalizmu kao gimnazijalci pevali pesmu ‘Oj, vojvodo Sinđeliću’, znajući da je to društveno i ideološki nepoželjno“.

N1

„Mi smo to radili isto u inat – ‘e baš da vam ne pevamo ono što vi želite da vam pevamo’, u inat smo pevali i Rolingstonse i Creedence Clearwater Revival, dakle ne naše zabavne pesme koje su bile poželjne i prihvaćene. A to je baš karakteristično za pubertetlije, da hoće da razbijaju sve te okove, norme, da prkose i testiraju dokle taj prkos može da ide“, ocenila je.

Povezane vesti

Ovu pesmu, koju je prvi put popadija Danica Crnogorčević otpevala 28. juna 2019. godine ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, pevaju i na slavljima, svadbama, vole je mnogi mladi, a čak je objavljen i snimak iz jednog vrtića, na kojem deca uz podignuta tri prsta i uzdignutim rukama, penjući se na stolove, pevaju ushićeno „Veseli se srpski rode“.

„To je slika i prilika našeg društva. Mi smo društvo koje decu ničega ne štedi. Deca slušaju političke diskusije odraslih, a ako je većinsko mišljenje u porodici da je Srbija žrtva, ugrožena, onda…“, kaže Dragićević Šešić.

Dodaje da sve zavisi od onih koji obrazuju, „da li su oni istinske patriote, ili će oni u tom nacionalizmu, što reče Danilo Kiš, videti svoje poslednje utočište“.

„Patriotsko obrazovanje je deo normalne kulture svuda u svetu i normalno je da čovek treba da poštuje, voli svoju zemlju i da bude spreman da uradi štošta za dobrobit svojih sugrađana, ali svih stanovnika, a ne samo onih koji pripadaju jednoj naciji. E to je ono što se kod nas u jednom razularenom nacionalizmu zaboravlja – da tu ima stanovnika koji nisu Srbi a koji su naši sugrađani i koji prema Ustavu Srbije treba da imaju ista prava. Već pevanje ovakvih pesama na javnom prostoru, kroz određene javne medije, ukazuje da nisu vodili računa čak ni o svojim saigračima, koji, takođe, nisu baš svi Srbi, koji ne protestuju… jer kad ste pripadnik nacionalne manjine onda se svaka reč meri, i to bilo gde u svetu. Ali, zato većina mora da bude mnogo više senzibilisana i mnogo više odgovorna prema pravima manjina“, poručija Dragićević Šešić.

A što se „naklonosti“ mladih prema ovoj pesmi tiče, kaže da misli da „deo mladih ljudi smatra da država ne radi dovoljno za nacionalni ponos, i onda oni to pevaju baš da pokažu ‘mi brinemo, ako država ne brine, ako je država predala deo naše teritorije’, i oni to doživljavaju kao svoju borbu za ispravnu stvar“.

„Mladi možda nisu politički osvešćeni, u smislu da imaju političku kulturu šta to znači demokratija, šta je civilno društvo, šta to znači pravna država, ali oni su veoma politički osvešćeni u onome u čemu žele, a to je kako Evropa sagledava nas, naše granice, naše nacionalno biće, i tu su uvek lako podložni različitim manipulacijama. Oni ne vide kada Evropa podržava nas, a kada Kosovo, koje nije u UN, u mnogim međunarodnim organizacijama, tako da bi oni (na Kosovu) mogli takođe da se osećaju ugroženo, ali se ne osećaju, njihove političke elite idu na kulturu nade, a naše na kulturu poniženja. Kako naš lider (Aleksandar Vučić) kaže – ‘eto šta sve ja moram da trpim, sedeću na maloj stoličici, pa ću se ponižavati samo za dobrobit Srbije’. E, to naši mladi ljudi ne žele da čuju. I onda ne žele da čuju da mi treba da živimo u kulturi poniženja, i oni će raditi sve u inat. Mada ovde i nisu tako mladi ljudi, ovo su zreli ljudi“, navodi ona.

Kako dodaje, „uopšte nije lako izabrati muziku, dobru muziku, komplementarnu onome što igrači žele da pokažu svojim izlaskom, svojim scenskim nastupom, i to je nešto o čemu bi trebalo mnogo više da brinu čitavi timovi, nacionalni savezi“.

„Za mene bi bilo super kad bi neki sportski tim naručio od kompozitora savremene muzike da im komponuje primenjenu muziku za tu svrhu, to bi pokazalo poštovanje prema savremenoj srpskoj kulturi, prema savremenim srpskim umetnicima. Birati muziku iz neke negativne emocije samo je kontraproduktivno, i na dugi rok se opet podržava ta ista kulutra žrtve – ‘evo cela je Evropa protiv nas, svi nas mrze, hoće da nas kazne’. I mladi ljudi se uveravaju da je cela Evropa protiv nas, a ona nije. Ali, ako je vi stalno ubadate u oko i kažete – ‘a zašto bi jedna patriotska pesma ubadala u oko’, pa, dovoljno je već da spominje toponime koji jesu deo srpskog sveta, ali trenutno su sporni na različite načine, jer ih neko drugi potražuje… Nije to nešto novo i od juče, ali se pravimo da je novo i od juče“, zaključuje Dragićević Šešić.

Marinović: Sveopšti trend retradicionalizacije i jačanja nacionalizma

Sociolog Nemanja Marinović smatra da se radi o „sveopštem trendu retradicionalizacije i jačanja nacionalizma koji uvek nekako dolazi u vremenima kriza“.

„Ta pesma, čini mi se, u poslednje vreme postaje ideološka odrednica. Imali smo je i kada je dočekan Đoković i ostali sportisti, nekako ta pesma i uopšte lik Danice Crnogorčević kao nekog ko se i profiliše na taj način da peva srpske rodoljubive pesme, ide u istom paketu. Bukvalno se radi o tome, posebno sa ovom aktuelnom situacijom na Kosovu, koja se konstantno podgreva, ali je stvoren jedan osećaj krize, a i izbori, kosovsko pitanje i francusko-nemački sporazum su nešto gde se negde sve partije određuju“, ocenjuje Marinović za N1.

Dodaje da „Veseli se srpski rode“ „isplivava kao nešto što je trenutno aktuelno, mislim da se zapravo radi o ispoljavanju identiteta, neke druge pesme su bile to u prošlosti, i takođe služile kao identitetska pozicija“.

N1

I on smatra da mladi nisu imuni na te trendove, „nisu imuni na poruke koje dobijaju od celokupnog društva, nisu imuni na političke poruke, i mada oni ne prate toliko tradicionalne medije, sve to dolazi do njih“.

„Taj identitet grupe se otprilike na sličan način kreira. Mislim da se radi o identitetskoj odrednici. Mladi nisu imuni na to da se kod njih stvara taj nacionalni identitet, taj osećaj srpstva, a pesma je negde, iako nije tako pravljena, dosta komercijalna, tako da se tu negde zavrtela. Ali, mi smo to imali i ranije sa Beogradskim sindikatom, koji je takođe bio jako popularan među mladima. Mnogi su na taj način pokušavali da stignu do publike. Mladi tu žive u tom istom društvu i upijaju iste poruke, i mislim da toliko tu pesmu ne posmatraju kao problematičnu na bilo koji način, kao kreiranje neke priče, već im je to ‘eto tako, mi smo Srbi, izašli smo u grad i slušamo pesme'“, navodi Marinović i dodaje da ne misli da to nešto mnogo uključuje političke konotacije.

Na pitanje da li mladi sve više tonu u nacionalizam i tradicionalizam, kaže da je to apsolutno tako i da to pokazuju i pojedina istraživanja.

„Generalno kao društvo smo u velikoj meri u poslednje vreme (utonuli), politika se svodi na nacionalno pitanje, veru, religiju, okrenuli smo se više ka tome, i tradicionalne vrednosti u poslednje vreme jačaju, ne samo kroz politiku, prisutne su i u institucijama i u školama, za razliku od nekih drugih vrednosti, tako da mislim da je potpuno logično, da odrastajući u toj klimi, i mladi usvajaju te vrednosti“, zaključuje.

Kako je nastala pesma „Veseli se srpski rode“

Za nastanak pesme „Veseli se srpski rode“, koja neupućenima deluje kao tradicionalna, zaslužan je muž Danice, Ivan Crnogorčević.

Kako je ispričao, nastala je neočekivano, dok je čekao Danicu da izađe iz porodilišta sa bebom.

„Pesma je nastala sasvim spontano, dok sam čekao Danicu da izađe s bebom Kasijanom, udarao sam jedan određeni ritam, nakon čega su počeli da mi se vrzmaju po glavi stihovi ‘Veseli se, srpski rode’. Teško je objasniti genezu nastanka tih stihova koji podižu celi srpski narod na igru, pesmu, veselje. Nastala je pre tri godine (2019), kada je srpski narod bio na svim frontovima duhovno ugrožen, i prosto ta briga prema velikim svetinjama i prema našoj sveštenoj istoriji su me inspirisale da napišem pesmu“, rekao je jednom prilikom za „Alo“ đakon Ivan Crnogorčević, koji je objasnio poruku pesme:

„Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije“, refren je pesme koja je u međuvremenu postala veoma popularna u nekim krugovima.

„Veseli se, srpski rode, veseli se, jer imaš zbog koga i zbog čega. U narod se uselila ta najgora bolest, a to je tugomora, da stalno budemo nezadovoljni, da non-stop hrlimo ka zemaljskim interesima, prenebregavajući i zanemarujući one uzvišene ideale koje su nam ostavili preci. E upravo je ova pesma nastala da bi kod naroda probudila te uzvišene ideale i ciljeve, a to je da verujemo u neprolazne, večne vrednosti kojima nas je učio Sveti Sava. Da se setimo Studenice, Ravanice, Gračanice, Dečana, jer u njima je naša narodna snaga, krepost, život i obnova“, pojasnio je Ivan Crnogorčević.

Danica Crnogorčević, majka troje dece i interpretatorka duhovne muzike, kaže da je najviše usrećuje što deca vole njenu pesmu.

„Definitivno me najviše usrećuje kada vidim toliki broj dečice, počevši od beba pa do starijih, da svim srcem s ljubavlju pevaju i tu i ostale pesme tog žanra muzike. To je veliki uspeh što danas, kada je sistem vrednosti poremećen, imamo i jednu drugu stranu nasuprot tome. Moramo se zajedno i boriti, a tome je dosta doprineo naš Novak Đoković, koji je zapevao tu pesmu više puta i koji je na taj način otkrio svojoj publici šta voli da sluša“, rekla je ona jednom prilikom za Kurir.

Dodala je da je preko njega dosta stranaca čulo tu pesmu i da su sa oduševljenjem ostavljali komentare.

„Preko te pesme su mladi više počeli da istražuju o našoj dubljoj kulturi i stvorili su realniju sliku o našem srpskom narodu, koji iza sebe ima veoma bogatu istoriju. Sada nam samo ostaje da i dalje sledimo taj put sa još lepih pesama koje vas očekuju, Bože zdravlja“, rekla je ona.

Burne reakcije u regionu i šire

Pošto se zaorila ova pesma u Malagi, gledalištem se prolomilo oduševljenje. Međutim, nisu baš svi pokazali odobravanje.

„Žalosno je da se ovakve provokacije sa nacionalističkim pesmama i akcijama dešavaju na velikim sportskim manifestacijama, posebno u Dejvis kupu. ITF (Međunarodna teniska federacija) kao organizator takmičenja je odgovoran i saučesnik za ovu provokaciju protiv države Kosovo”, navodi se u saopštenju Teniskog saveza Kosova.

Teniski savez Kosova je saopštio i da će u koordinaciji sa institucijama podneti žalbu ITF-u, Međunarodnom olimpijskom komitetu i drugim relevantnim institucijama.

Burno su reagovali i neki u Crnoj Gori.

„Sramite se, organizatori Dejvis kupa! Na ceremoniji vam svira pesma koja poziva na srpsku aneksiju Crne Gore i Kosova! Đoković nastavlja da promoviše svoju rusko-srpsku nacionalističku agendu“, napisao je na Tviteru crnogorski političar Ljubomir Filipović.

Hrvatski Index napisao je da je Novak Đoković izveo reprezentaciju na teren velikosrpskom pesmom „Veseli se srpski rode“.

Dodaju da je ta pesma izazvala „burne reakcije na Kosovu i u Crnoj Gori“.

„Naime, spomenuta pesma svojata delove tih država stihovima ‘Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije'“, piše Index.

„Reprezentacija Srbije predvođena Đokovićem na Dejvis kupu predstavljena je srpskom pesmom koja poziva na aneksiju Kosova. Ta pesma je popularna među srpskim ultranacionalistima“, napisao je kosovski medij Kos data, koji objavljuje vodeće vesti sa Kosova i Balkana na engleskom jeziku.

Taj medij je dodao da je „pesma koja poziva na srpsku aneksiju Kosova puštena s razglasa“ i nakon pobede Srbije nad Britanijom.

Index navodi i da su Đoković i saigrači u svlačinonici lupali u zidove i pevali „još jednu srpsku pesmu koja izaziva užasna sećanja suseda te zemlje“.

„Lupajući u zidove svlačionice pevali su ‘Marš na Drinu’, koja je bila zaštitni znak srpskim vojnim i paravojnim jedinicama tokom agresije Srbije na Hrvatsku i BiH“, piše Index.hr.

Reagovao je i nemački član Evropskog parlamenta Rajnhard Butikofer, koji je takođe osudio potez srpske teniske reprezentacije.

„Ne, srpsku ultranacionalističku propagandu ne smemo shvatiti ozbiljno. Da, možemo verovati Vučiću, i da, sankcije Kosovu i smirivanje Srbije jeste grandiozna ideja. Ili je sve to možda pogrešno?“, napisao je on na Tviteru.

A da je pesma veoma popularna na srpskim slavljima i svadbama, mnogi su lično svedočili.

Ono što je neke začudilo bilo je kad su u septembru srpski košarkaši i odbojkaši, zajedno sa Novakom Đokovićem, dočekani u Beogradu uz ovu pesmu, a publika ju je u glas pevala.

Tako su na društvenim mrežama mnogi u Srbiji izrazili negodovanje što je Dejvis kup podlegao pritiscima i skinuo sa svojih zvaničnih profila objave u kojima Novak Đoković i ostatak srpske reprezentacije izlaze na teren uz taktove ove pesme.

Da ovu pesmu, pored mnogo pristalica, prate i brojne kontroverze svedoči i situacija sa ovogodišnjeg obeležavanja godišnjice Srebrenice 11. jula, kada je samo nekoliko sati nakon što je završeno obeležavanje godišnjice genocida, održan koncert u sklopu manifestacije „Petrovdanski dani Srebrenice 2023“, a centrom grada počela je da se ori pesma „Veseli se srpski rode“.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare