Petrov: Možda će Ustavni sud raditi do kraja u predmetu poništavanja izbora 2023, a možda i neće

Istakao je da bi bilo bolje da se Ustavni sud spremi za predstojeće izbore, koji se bliže.

"U izbornoj godini najbolje bi bilo da se usmerimo na ono što nam je bliska budućnost", kazao je on u Dnevniku TV Nova.

Kazao je da je referat o predmetu poništavanja izbora napisao i izložio na jednoj pripremnoj sednici, ali njenog nastavka nije bilo.

"Bojim se ako bi odluka išla u pravcu koji ne bi zadovoljili opoziciju, ni to ne bi bilo dobro", ocenjuje.

Na pitanje da li zna ko je pisao Mrdićeve zakone, rekao je da se nije raspitivao, ali da može da pretpostavi da su to ljudi iz SNS. Dodaje i da ih je prozivao u nekim emisijama u kojima je učestvovao, ali nije dobio odgovor.

Dodao je da nema stalne kontakte sa predstavnicima SNS, "i trudim se da ih nemam, pogotovu imajući u vidu i mesto na kojem se nalazim".

Istakao je i da "ovaj Ustavni sud zaslužuje da izađe sa nekim jakim predmetima".

Upitan sa kojim velikim predmetima, odnosno odlukama je izašao Ustavni sud, on je naveo da u prethodnom periodu nije vođena najbolja kadrovska politika, "imamo problem u sudu sa deficitom stručnih ljudi - obrađivača predmeta.

"Imamo teške predmete normativne kontrole i pokušaću sa nekim od njih da izađem tokom ove godine. Ustavni sud u predmetima normativne kontrole u prethodnih nekoliko godine nije doneo neke velike odluke, ali moj zadatak je da pokušam to da promenim", rekao je.

Kao primer je naveo da ubrzano i preko reda rade na setu izmena pravosudnih zakona, a na pitanje da li to znači da može "preko reda", odgovorio je da može.

Dodao je i da se desi da neki predmet završi u fioci, a on je u fioku stavljao predmete koji su mu bili teški.

A na to da prokomentariše suđenje studentima uhapšenim posle vidovdanskog protesta u Beogradu, 28. juna 2025, a koji se terete zbog rušenja ustavnog poretka i da li nekoliko studenata može da bude pretnja za ustavni poredak, kaže da i jedan čovek može izvršiti delo nasilnog rušenja ustavnog poretka.

Upitan da li predsednik države Aleksandar Vučić krši Ustav, rekao je da je problem u samom Ustavu i političkoj konfiguraciji u našoj zemlji. Pojasnio je da je eventualna procedura za razrešenje predsednika veoma komplikovana i teško izvodiva u trenutnoj političkoj konstelaciji.

A na to da li ima podele vlasti u Srbiji, naveo je da je podela vlasti političko načelo, i da bi je više bilo da je naša politička scena razuđenija, "kada bismo posle izbora imali malo više koalicionu vladu".

Na pitanje da prokomentariše svoje često pojavljivanje u medijima, prema rečima Birodija, svaki drugi dan od 1. januara prošle do 31. januara ove godine, i da kaže da li je u predsedničkoj kampanji, odlučno je rekao da nije, i da njegov angažman nikada nije bio usmeren na sticanje neke funkcije, pa ni funkcije predsednika Ustavnog suda.

Tvrdi da je bio u kampanji za svoj (Pravni) fakultet i univerzitet, pre nego što je početkom godine izabran za predsednika Ustavnog suda.

Vučić je rekao 5. aprila da sa Petrovom nije razgovarao da bude predsednički kandidata SNS na predsedničkim izborima, ali da to nije loša ideja, navodeći da je predsednik Ustavnog suda mnogo obrazovaniji od eventualnog protivkandidata Vladana Đokića i da je Ajnštajn za njega.

"Ajnštajn nije potreban za kandidata za predsednika Republike, ali nije sigurno ni Vladan Petrov", poručio je povodom Vučićeve izjave, dodajući da mu je dovoljno što je predsednik Ustavnog suda.