Krajem februara otvoren je renovirani deo Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Novinarka NIN-a Sandra Petrušić kaže za N1 da tamo još uvek nema pacijenata i da je "otvaranje" bilo u funkciji predizborne kampanje. "Za dve godine bi mogli da budu završeni radovi, ali je zgrada potpuno pogrešno koncipirana i takva, verujem, neće ni ispuniti svoju svrhu - da svi pacijenti budu na jednom mestu", rekla je odgovarajući na pitanje kada bi novi Klinički centar mogao da bude završen.
„Kada sam dobila zadatak da pišem o tom kliničkom centru, nije mi delovalo ništa čudno, da, otvara se mali deo zgrade, ništa čudno, jer mi sve otvaramo ‘po parče’, i puteve i bolnice. I onda kad sam krenula da istražujem, shvatila sam da je potpuno svejedno o čemu pišemo, kada bismo pisali i o ,recimo, Makedonskoj ulici, nešto bismo našli, uvek ćemo naići na neku korupciju“, rekla je Petrušić u Novom danu.
POVEZANE VESTI
Na pitanje ko to profitira na zgradi novog Kliničkog centra, kaže:
„U ovoj zemlji samo jedna stranka profitira, i njihovi prijatelji, udele im ponešto“.
Petrušić kaže i da je realizacija tendera bila „neverovatna“.
„Ja sam pratila celu pandemiju, gde sam pomislila da su Rusi stvarno naša braća, i onda naiđem na tender za Klinički centar, mi smo dobili novac od Evropske investicione banke, Svetske banke i pojedinačnih donora. Te pare postoje, nabavljene su u vreme prethodne vlasti. I kada je trebalo da se napravi tender, oni su to naravno napravili za svoje društvo. I tender je takav da se dalo 35 dana da se nabavi od igle do lokomotive, najsofisticiraniji uređaji, sve mašine, da se nabe barske stolice, mlinovi za kafu, čekić za majstora koji ce održavati zgradu, to su 602 stavke objedinjene u jedan tender, za 35 dana mora da se napravi grupa firmi, jer ne moze jedna sve to da nabavi, da se one usaglase“, pojašnjava Petrušić.
Kako su njoj, kaže, rekli, je da se to moralo da se kaže unapred, da niko ne bi stigao.
„E tu se kineski Sinofarm naljutio, jer su oni bili zainteresovani za taj posao, napisali su žalbu ali je naša državna komisija odbila. Jer, zašto bismo delili s Kinezima, kao što su ušli u Vatreno oko, ovde mi imamo već pare, šta ce nam Kinezi tu“, dodaje.
A u tom Kliničkom centru i dalje nema pacijenata.
„Nema, jer ne lečimo ljude, mi slikamo zgrade. To je izborna kampanja“, rekla je.
Na pitanje kada će u novi centar ući pacijenti i kada će zgrada početi da ispunjava svrhu, Petrušić kaže:
„Ovako nikada, za dve godine bi mogli da budu završeni radovi, ali je zgrada potpuno pogrešno koncipirana, i na ovaj način ne verujem da će ispuniti svoju svrhu. Tako ogromna zgrada ima mali broj ležajeva. Ideja je bila da će se sve objediniti, da će svi pacijenti kojima je potrebno kliničko ečenje, biti na istom mestu, da bi ti aparati tako savremeni, mogli da opsluže sve. Ali, ako ovde imamo 800 ležajeva, a u prethodnom Kliničkom centru smo imali pet puta više, onda je to sve besmisleno. Imamo lepu zgradu za slikanje, ali neće ispunjavati svrhu“, naglasila je Petrušić.
Dodala je i da je iznenađena izjavom Milike Ašanina da će bizi podizana nova kula.
„Koliko će tih kula biti potrebno da bismo izlečili pacijente, mislim da je to pogrešno“, rekla je gošća N1.
Zavodljiva moć prestonice
Komentarišući pisanje štampe o tome zašto su vani izbori u Beogradu, Petrušić kaže da „od nečega mora da se krene“.
„Mora se nešto dobiti, svima je jasno da ne može sada sve, to je taktika iz 90-ih, lokalni izbori su dobijeni 1996-1997, to je bio početak kraja Miloševica, i taj kraj je trajao tri teške godine. Potpuno isto očekujemo i ovde, od nečega se mora početi“, izjavila je Petrušić.
Prema njenim rečima, vlast „neće tako lako dati nekom drugom da zavlada Srbijom“.
„Ali mora se usredrediti na nešto, na Beograd, jer je on najviše medijski pokriven, može da se čuje druga strana. U Koaliciji Moramo su mi, recimo, rekli da u Kraljevu niko ne zna šta je Moramo, pa kako da očekujemo da će glasati za njih. Ne može sve odjednom. Sa ovakvim medijskim prostorom, nemogućnošću da se predstavite, Beograd deluje najlogičnije da se od njega počne“, smatra novinarka NIN-a.
Petrušić kaže i da ona lično nikada ne bi otišla na Pink i slične televizije, ali da pretpostavlja da političari „moraju da se uprljaju“.
„Ja lično nikad ne bih išla na te televizije, jer je ponižavajuće, ponižavajući nivo… Ja ne bih kao građanin, verovatno političar mora da se prlja, ali ja ne znam koliko on može tamo da se pokaže“, rekla je.
U obećanja Aleksanda Vučića da ga „neće biti od nedelje u kampanji“, Petrušić ne veruje.
„Da neće učestvovati kao funkcioner možda. Ja sam shvatila da neće koristiti funkcionersku kampanju, ali da će koristiti stranačku… Rekao je da ga neće biti nigde? Teško mogu to da zamislim, dogodiće se nešto, u Ukrajini na primer, što će ‘morati da nam objasni’, neko će biti uhapšen, pa će ‘morati da nam objasni'“, kazala je Petrušić.
Gošća N1 ne veruje i da će opozicija moći da spreči krađu izbora.
„Verujem im na reč da su su obučili kontrolore, znam da su se spremali. Ali, biće džipova u sredinama koje neće moći da pokriju, ne mogu da pokriju sve. Takođe, pokrivaće izborna mesta, ali ko će šetati po gradovima i braniti od zastrašivanja. Gledali smo u Šapcu kako je to izgledalo, sve što postoji u oblasti kriminala, zastrašivanja, isterano je na ulicu tada“, zaključila je Petrušić.
Komentari ()
Vidi sve komentare