Nisam siguran koliko je u bliskoj budućnosti realno očekivati neke velike pomake u Srbiji jer su umesto dijaloga učestali agresivni i uvredljivi medijski napadi ne samo na unutrašnje političke oponente nego i na političare iz institucija Evropske unije, izjavio je novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula

Njegov izbor u Srbiji vlast je dočekala „na nož,“ a proevropska opozicija, uglavnom, pozdravila kao dobar izbor nekoga sa velikim iskustvom u regionu i osvedočenog zagovornika evropskih vrednosti „od koga očekuje objektivnost i insistiranje na reformama“.

„Iskustvo govori da se izbori ne mogu dobiti isticanjem malih nego velikih razlika. Što se tiče političke opozicije u Srbiji ona često govori o propustima oko dijaloga s Kosovom. Međutim, tu je i nerešeno pitanje Banjske o kojem se takođe mora više govoriti. Ponavljam kako je usklađivanje s spoljnom i bezbednosnom politikom EU jedan od ključnih parametara, dok pitanje članstva u NATO-u i dalje ostaje senzibilno za građane Srbije“, kaže Tonino Picula za Novi magazin i dodaje da ga u Beogradu mogu očekivati sledećih meseci i da će nastojati da se „susretne se sa svim relevantnim političkim faktorima, društvenim akterima i predstavnicima civilnog društva“, ali da za susrete sa predstavnicima vlasti „nije dovoljna samo moja volja“.

Naveo je da pažljivo prati događanja u Srbiji, a posebno u kontekstu nedavne tragedije u Novom Sadu zbog koje građani s pravom traže odgovornost.

„Nisam siguran koliko je u bliskoj budućnosti realno očekivati neke velike pomake u Srbiji jer su umesto dijaloga učestali agresivni i uvredljivi medijski napadi ne samo na unutrašnje političke oponente, nego i na političare iz institucija EU. Treba podsetiti kako se iz najnovijeg izveštaja Komisije može zaključiti da je napredak Srbije ocenjen ili kao limitiran, ili ga uopšte nema. Snimke fizičkog obračunavanja iz Skupštine su izazivale dodatnu zabrinutost, a odložen je i sastanak s evroparlamentarcima u Strazburu u okviru naše zajedničke parlamentarne delegacije. Bojim se da je teško naći podlogu za optimizam u postojećoj situaciji“, naveo je on.

Komentarišući masovnu pobunu studenata, dobrog dela njihovih profesora, pa čak i srednjoškolaca i poređenja koja se mogu čuti, sa nekadašnjim Otporom koji je dobrim delom doprineo slamanju režima Slobodana Miloševića, Picuča je kazao da su druga vremena danas i da treba biti pažljiv s poređenjima bez obzira da određene podudarnosti.

Dramatičan pad Miloševića, kako je kazao, ostao je u svesti ljudi koji su prošli to teško razdoblje.

„Pokazalo se da odlazak diktatora nije isto što i obračun s okolnostima koje su ga dovele na vlast i održavale na vlasti. One su puno otpornije i teže ih se rešiti. Mislim da je za demokratiju ključno da građani mogu bez ustručavanja izražavati svoje političke stavove i protivljenje nekim odlukama vlasti, odnosno protestovati zbog izostanka istih. U tom smislu, dobro je da mladi ljudi budu društveno osvešteni, politički aktivni i involvirani u procese koji oblikuju odnose u zajednici“, kazao je Picula.

Ceo tekst pročitajte OVDE.