Planirana pruga do Nacionalnog stadiona više "lagani flert" nego ozbiljna veza s centrom grada

Dolazak avionom u Beograd nekada može biti prava muka. Ukoliko nemate nikoga ko bi vas dočekao ispred terminala vazdušne luke koja nosi ime slavnog naučnika Nikole Tesle, put do vaše krajnje destinacije može se pretvoriti u pravu avanturu.

Suprotno vizionarstvu genija čije ime nosi, beogradski aerodrom ima prilično zastarele veze sa gradom za objekat koji kani da dosegne 15 miliona putnika godišnje: autobusku liniju 72 kojom možete stići do Zelenog venca i za to vreme dobro upoznati Ledine, Bežanijsku kosu i Novi Beograd; minibus A1 kojim možete stići do Slavije; i taksi u nadi da nećete naići na "divljaka" koji će vam značajno olakšati novčanik.

Može li se od aerodroma do Prokopa za 15 do 25 minuta

Ali tome bi, najavljuju nadležni, uskoro trebalo da dođe kraj. Putnici avionom trebalo bi da se "ovajde" od izgradnje Nacionalnog stadiona i organizacije Specijalizovane izložbe EXPO 2027, jer će, obećavaju predstavnici vlasti, već 2026. godine, sremskom ravnicom jezditi nova linija gradske železnice koja će "očešati" i aerodrom "Nikola Tesla".

Beogradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove nedavno je oglasio javni uvid u nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, sa elementima detaljne razrade železničke pruge od Zemunskog polja do reke Save - Etapa 1 - deonica Zemunsko polje - Nacionalni stadion. Jednostavnije rečeno, javnosti je predočena planirana trasa pruge do aerodroma, odnosno Nacionalnog stadiona i budućeg EXPO kompleksa koji bi posle izložbe 2027. trebalo da postane novi dom Beogradskog sajma.

No, ono što i letimičnim pogledom na trasu planirane pruge upada u oči, jeste utisak da ona od Surčina nekako kruži, jer ide "nazad" do Zemun polja, gde se priključuje na postojeću brzu prugu Beograd - Novi Sad, na šta se osvrnuo i sam predsednik Aleksandar Vučić kada je početkom avgusta, u obraćanju građanima, obznanio ovaj projekat.

"Nismo mogli od ranžirne stanice (Zemun), da vam ne objašnjavam naše probleme i naše muke. Idemo, dakle, unazad. Mislili smo ovde da skrenemo (rukom pokazuje od Zemuna pravo ka Surčinu, prim. N1), da sebi muke skratimo. Ne vredi", rekao je Vučić, ne elaborirajući dalje razloge tih muka.

No, obećava predsednik, i ovako će biti "preko preče, naokolo biliže", jer će vožnja vozom od "Tesle" do "Prokopa" trajati kraće od pola sata.

"Mi očekujemo da vam aerodrom - Prokop - imaćete one vozove sa tri stanice, i one vozove sa ukupno 12 stanica ili osam - između 15 i 25 minuta. Dakle, od aerodroma do centra Beograda za 15 do 25 minuta, ovim vozom koji ćemo sada da izgradimo", rekao je Vučić, precizirajući da će vožnja od Prokopa do Nacionalnog stadiona trajati ravno pola sata.

Pri gradnji takvih poduhvata, ekonomski razumna i pismena društva upoređuju nekoliko varijanti, i sve ih upoređuju sa varijantom "ne ulaži ništa", kaže za portal N1 diplomirani inženjer saobraćaja i stručnjak za železnicu Karlo Polak.

"Trenutna pozicija moći, vlasti i odlučivanja je takva da prioritet predstavlja uvećanje vrednosti više puta preprodanog poljoprivrednog zemljišta ili privrednih zona, a ako se nekom greškom napravi i neka korisna infrastruktura, to je više slučajnost nego pravilo", ocenjuje on.
Polak ukazuje da je i ulazak auto-puta "Miloš Veliki" iz pravca jugozapada, preko Srema, saobraćajni promašaj, umesto, kako kaže, logičnog ulaza preko severozapada Šumadije, kako je do 2013. bilo oduvek planirano.

"Prioritet je tu postavljen na preprodaju sremskih njiva i konverziju u građevinsko zemljište. Tu se ide dotle da se gradi i u decenijama čuvanoj sanitarnoj zoni zaštite vodoizvorišta, kako u Makišu, tako i sa surčinske strane. Čak i ako se odreknemo vodoizvorišta, logičan prilaz toj od vlasti planiranoj EXPO zoni i Nacionalnom stadionu je ili preko Bežanijske kose, ili preko savskih blokova", smatra Polak.

Objašnjava da postoji čitav sistem rešenja koja bi se mogla primeniti za masovni prevoz do novoplaniranih sadržaja u Surčinu: metro (nadzemni), monorejl, lakošinski sistem u kategoriji brzog tramvaja, BRT (brzi autobus u žutim trakama ili na posebnim autobuskim putevima).

"U izgrađenim urbanim zonama klasična železnica je najbrži prevoz sa najvećim kapacitetom, ali i najskuplje, planerski i građevinski najsloženije rešenje. Sama skoro dvostruko produžena trasa pruge preko Zemun polja i Dobanovaca poništava brzinski efekat voza u bilo koje vreme osim špica i perioda kada su sajamski ili sportski događaji. Ovo u šta se ulaže je loša kombinacija jeftinije i brže gradnje preko uglavnom njiva van postojećih naselja, nebrige o većem trošku održavanja, niskom srednjem korišćenju sistema, i ograničenom kapacitetu u centralnom delu mreže", ističe Polak.

Danilo Vukmirović iz udruženja "Po meri metro" za portal N1, međutim, kaže da železničkoj vezi grada sa aerodromom, u svakom slučaju, daje prednost u odnosu na metro.

"Ako poredimo metro i BG voz kao dve potencijalne varijante veze sa aerodromom, sa jedne strane, izgradnjom metroa ka aerodromu bi određeni delovi Beograda dobili direktnu vezu sa aerodromom (pogotovo Novi Beograd), ali bi svim ostalim građanima vreme putovanja bilo dosta duže nego BG vozom", ukazuje Vukmirović.

Naime, kako je objasnio, voz ima manji broj stanica, veću brzinu i komforniji je za ljude sa prtljagom, što ga čini logičnijim izborom.

"Takođe je varijatna povezivanja aerodroma metroom lošija za sve ostale građane Srbije koji bi bili primorani da umesto dolaska do aerodroma direktno vozom, koriste sporiji javni prevoz, odnosno metro, što bi im produžilo vreme i smanjilo udobnost putovanja", ističe Vukmirović.

Polak, međutim, podseća da je BG voz, čak i kada je išao na svakih 15 minuta, imao putnika "uporedivo sa osrednjom autobuskom linijom tipa 47 ili 48".

"Iako je tada bio najbrži i najpouzdaniji prevoz, najveći nedostatak su mu bile loše veze mnogih stanica sa okolinom. Posebno Zemuna, Zemun polja, Prokopa, a kasnije Krnjače i Rakovice. Važna presedačka mesta poput Sajma i Omladinskih brigada prosto preskače. Ako, recimo, na ta dva mesta želimo stajanje gradskog voza, na oba mesta su potrebna četiri koloseka kako se ne bi remetio dugolinijski železnički saobraćaj", kaže on.

Ali kako dalje sa Prokopa?

Ima jedan stari vic da je Spajdermen došao u Beograd, popeo se na Beograđanku, pogledao levo, pogledao desno, stavio ruke na bokove, pa žalosno upitao: "Pa, gde sad!?"

U Beogradu je, međutim, u poslednjih deset godina izdžikljalo toliko nebodera da čovek-pauk ima da se vere gde god poželi.

No, ono njegovo pitanje iz vica - "Pa, gde sad!?" - i dalje muči sve one koji vozom stignu u železničku stanicu pomalo gordo nazvanu "Beograd Centar", u narodu poznatiju kao "Prokop", i izbiju na površinu iz betonskog podzemlja.
Naime, čini se da će problemi onih koji u glavni grad stižu avionom, izgradnjom nove pruge biti samo dislocirani iz Surčina u "Prokop". Jer, jednom kad stignete u novu beogradsku železničku stanicu, za dolazak do svoje krajnje destinacije nemate previše opcija: BG voz do Batajnice, Ovče ili Resnika; autobuske linije 34, 36 i 38L koje saobraćaju na svakih 20 do 30 minuta, ili da se popnete do trolejbuskog stajališta u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića; ili da pozovote taksi.

Novom prugom dobijamo vezu centralnih gradskih opština sa aerodromom, Surčinom i planiranim EXPO kompleksom, ali na žalost ta veza ima vrlo problematičnu efikasnost, ukazuje Vukmirović.

"Proširenje mreže gradske železnice je izuzetno značajno, pa u velikoj meri i nužno u kontekstu velikih infrastrukturnih projekata, no upravo ovaj razvojni plan pokazuje negativne posledice aktuelnog plana metroa, kojim se nova glavna železnička stanica Prokop i železnička stanica Novi Beograd izostavljaju sa planiranih trasa beogradskog metroa", podseća on.

Aktuelni metro plan za metro je poseban paradoks, saglasan je Polak.

"Prvi je u istoriji Beograda koji je promašio Prokop i Železničku stanicu Novi Beograd u prvim fazama metro gradnje", ukazuje on.

Jedina veza s metroom u Zemunu

Ako imamo na umu da nivo korisnosti i efikasnosti gradske železnice zavisi od povezanosti stanica i čvorišta javnim gradskim prevozom, može se lako zaključiti da će aerodrom, EXPO kompleks i Nacionalni stadion Beograđanima biti onoliko daleki, koliko će im biti lako ili teško da dođu do železničkih stanica, objašnjava Vukmirović.

"Nije potrebno posebno naglašavati da je trenutna povezanost loša, a aktuelni plan metroa svakako ne uliva optimimizam. Posledično će ova pruga biti od manjeg značaja za putnike koji žive dalje od samih železničkih stanica, što je svakako ogromna većina Beograđana", upozorava on.
Osvrćući se na aktuelni plan beogradskog metroa, podseća da železničke stanice „Novi Beograd” i „Beograd Centar”, kao najznačajnije železničke stanice u gradu neće biti opslužene sa prve dve linije metroa, a „Beograd Centar”, prema poslednjim najavama, najverovatnije ni sa trećom linijom.

"Ovo će direktno uticati na manji broj putnika na železnici kako na liniji ka aerodromu, tako i na svim ostalim linijama. Posledice ovoga će se dugoročno manifestovati, a domino efekat će biti vidljiv u vidu dužih vremena provedenih u prevozu, većim gužvama i većem zagađenju u gradu", predočava Vukmirović.

Po sadašnjim planovima jedina veza između nove linije BG voza i metroa će biti u železničkoj stanici Zemun.

"Problem je što ona neće puno značiti za nekoga ko putuje u centar grada, jer će metroom do grada odatle biti potrebno dosta više vremena nego vozom. Stoga ova veza može biti značajna samo za nekoga ko putuje u delove Zemuna", zaključuje Vukmirović.

Prednosti alternativne trase preko Rakovice i Ostružnice

Koji god sistem da se pravi za vezu stadiona, EXPO i aerodroma sa centralnom zonom Beograda, morao bi se praviti tako da pređe na najnaseljeniji šumadijski deo Beograda, a da pri tome ne optereti dodatno već opterećene pravce istok-zapad, posebno mostove, smatra Polak.

"Pozicija vlasti, moći i odlučivanja zapadnu granicu neulaganja u kapacitet pruge pomera do Zemun polja, a zapadnu granicu neulaganja u kapacitete drumova do Ivana Ribara na Novom Beogradu. To znači preopterećenje pruge i ulica istočno od Zemun polja osnosno, Bloka 71. Broj kompozicija se može povećavati od stadiona do Zemun polja ali kuda dalje, a da se ne preoptereti glavna pruga istok-zapad sa samo dva koloseka", upozorava on.

Ako nam je cilj da rešenje bude na vreme, po umerenoj ceni, da se ima potrebna brzina i kapacitet šinskog transporta, da infrastruktura bude višenamenska i korišćena preko cele godine, to je, prema rečima Polaka, voz za EXPO, Nacionalni stadion i aerodrom preko Rakovice, Železnika i Ostružnice.

"Ostružnički most ima već stubove napravljene za dva koloseka. Tu je većinom dovoljan samo remont postojećih koloseka, sa dupliranjem na određenim delovima, i gradnja putničkih stanica. Jedina potpuno nova pruga bi bila od teretne stanice Surčin do aerodroma. Stanica bi tu bila čeona, ali bi baš zahvaljujući tome bila blizu putničkog terminala", predlaže Polak,

Stanica "EXPO i stadion" bi u tom slučaju, prema predlogu sagovornika portala N1, bila prolazna, i omogućavala direktne vozove EXPO - Novi Sad, EXPO - Niš, EXPO -Užice, dodatne vozove usmerene ka Vukovom spomeniku za vreme događaja bez ometanja najvažnije linije BG voza Batajnica - Ovča i vozova za Novi Sad.

"Nedostatak tog pristupa je to što bi tada EXPO trebao da bude na drugoj njivi bliže Jakovu. Trgovcima i konverterima zemljišta bi zasmetala takva varijanta. Za njih je manje važan detalj to što voz po predlogu vlasti od Vukovog spomenika do EXPO-a putuje 45 minuta, a preko Ostružnice bi putovao 28 minuta", uverava Polak.

U budućnosti planiran produžetak pruge do Obrenovca

Kako se navodi u nacrtu plana koji je na javnom uvidu do 1. novembra, od Zemun polja do Nacionalnog stadiona u Surčin planirana je dvokolosečna, elektrificirana pruga, opremljena savremenim SS i TT uređajima.

Planirana nova železnička stajališta su:

• Stajalište Singidunum


• Stajalište Aerodrom


• Stajalište Surčin


• Železnička stanica Nacionalni stadion

U zoni železničkog stajališta Singidunum - budućeg naselja uz auto-put, u blizini Dobanovačke petlje - planiran je javni parking tipa „Park and ride“ (parkiraj i vozi se).
S obzirom na to da je, pored železničkog, u neposrednoj blizini i autobusko stajalište, kao i taksi stanica, na ovoj poziciji je planirana maksimalna intermodalnost (povezanost) između različitih podsistema javnog gradskog transporta kako međusobno, tako i sa individualnim prevozom (putnički automobil).

Takođe, u zoni železničkog stajališta Surčin, osim Taksi stanice, planiran je javni parking kapaciteta 95 parking mesta koji može funkcionisati po principu „Park and ride“.

Za izgradnju pruge od Zemun polja do Nacionalnog stadiona su u predlogu budžeta za narednu godinu opredeljene 4,3 milijarde dinara.

Za naredne faze, ostavljena je mogućnost produženja trase pruge ka Jakovu, a zatim preko Save, do Obrenovca, što će biti predmet obrade posebnog planskog dokumenta.

POVEZANI VIDEO: