Politički komentar ili nesporazum: Šapić najavio izmene plana za plato ispred Hrama, ali ne one koje su predvideli autori projekta

Govoreći o radovima na platou ispred Hrama Svetog Save gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je na poslednjoj konferenciji za medije, izneo podatke o kojima, čini se, samo on poseduje znanja.

Šapić je kazao i da je došlo do izmene projekta uređenja tog prostora.

Kako je tada naveo, gradske vlasti su odlučile da ne uništavaju ceo park jer su, kako kaže, shvatili da tu već postoji dovoljno površine pod kamenom, te da će “popločavanje” zaustaviti u nivou sadašnje fontane.

"Plato ispred Hrama Svetog Save, u toku su radovi. Malo smo tu korigovali projekat jer smo ipak smatrali da je stavljeno, da onaj prvobitni projekat (ima) dosta zelenila, bez obzira što je najveće drveće ostalo. Mislimo da plato ispred Hrama Svetog Save već ima dovoljno ovih popločanih kamenih prostora, da nema potrebe da uništavamo ceo park, tako da ćemo završiti do negde nivoa fontane, otprilike računajte da će ići taj veliki popločani deo", kazao je Šapić.

Dodao je i da će trenutna zelena površina oko spomenika Karađorđu biti zadržana i uređena.

"Očekujemo da će i on potpuno biti gotov, jer to su ogromne površine da bi se stavio kamen, to su stotine i stotine hiljada u stvari kvadratnih metara kamena. Završili smo ovaj deo do Krušedolske i dole izlazak na Ulicu Svetoga Save, videli ste kako to sada izgleda. I očekujemo, kažem, do se do negde proleća 2027, kad bi trebalo da se završi i Skerlićeva garaža, da potpuno bude gotov plato, park ispred Hrama", najavio je Šapić.

Dodao je i da će "malo da srede" spomenik Karađorđu koji se, prema njegovoj oceni, "nekako utopio u taj prostor.

"Mislimo da on zaslužuje da bude vidljiviji, da bude jasniji, i da bude definisaniji. Taj čovek je to zaslužio”, kazao je Šapić na konferenciji za medije.

Arhitekta Branislav Mitrović: Nismo obavešteni o takvim promenama

Međutim, akademik i profesor Branislav Mitrović, koji je sa profesorom Dejanom Miljkovićem radio na projektu platoa Hrama Svetog Save, zaključuje da Šapićeva izjava sadrži dosta kontradikcija i nelogičnosti u odnosu na projekat koji postoji.

Potvrdio je za portal N1 da jesu korigovali plan zbog, kako kaže, “racionalizacije i pritiska javnosti”, ali da te promene ne uključuju ono što je gradonačelnik najavio.

Mitrović objašnjava da su, u odnosu na početni plan, promenili veličinu platoa i proširili pristup hramu.

“Korigovali smo veličinu platoa neposredno ispred Hrama, u celom pojasu prema aneksu Narodne biblioteke, u jednom potezu od dvadesetak metara. Tu samo sadimo novi, jaki red hrastova i to odabranih sadnica. Razlika je u tome što je ukinuta i jedna dugačka fontana”, objašnjava arhitekta.

Mitrović ocenjuje da do nesporazuma dolazi i kada se govori o pošumljavanju centralnog dela platoa, a koji je, objašnjava on, “vrlo striktno raspoređen korpus zelenila”  i predstavlja “pandan gabaritu Narodne biblioteke”.

“Mislim da Šapić tretira to kao da je bilo popločano. To nije bilo nikad popločano, tu je bila predviđena rizla samo, da može da diše zemlja i ceo taj korpus zelenila, što je uobičajeno u parkovima širom sveta. Mi smo to sada promenili, nećemo nasip da pravimo, nego će biti rastuća kosina terena i tu ćemo, ako bude nesporazuma, insistirati da zasadimo taj korpus zelenila jer je to zeleni artefakt naspram gabarita biblioteke", objašnjava za portal N1 profesor Mitrović.

Sumirajući Šapićeve izjave arhitekta Branislav Mitrović kaže da nije siguran da li se radi o “političkom komentaru” ili prosto niko nije našao za shodno da ih o predstavljenim promenama obavesti.

Međutim, ukoliko se ispostavi da će se radovi nastaviti po planu koje je gradonačelnik najavio, sagovornik portala N1 ističe da će o tome obavestiti javnost.

Pritisak građana urodio plodom?

Ali nisu samo projektanti iznenađeni ovakvim razvojem događaja.

Odbornik Kreni promeni Miroslav Zeljić kazao je za portal N1 da ga ovakve najave gradonačelnika Beograda veoma iznenađuju, ali da će ih, ukoliko se ispostave kao tačne, proslaviti kao malu pobedu.

“Ukoliko stvarno idu na to da ostave deo te zelene površine od fontane ka dole, a ovo gore urade, to je pobeda. Ja ću to smatrati nekom vrste pobede jer će to značiti da smo uspeli da sačuvamo bar deo parka i onda se može reći da je pritisak građana, pokreta, svih koji su učestvovali u čuvanju parka urodio plodom”,  ocenjuje Zeljić.

Sagovornik portala N1 objašnjava da su se građani protivili prvobitnom projektu jer je on, kako kaže, podrazumevao da bi “čitav procenat zelenih površina bio smanjen za 80 procenata” i to u opštini koja ima samo dva procenata zelenih površina.

Odbornik ipak ističe da je ovakve promene teško proveriti upravo zbog načina na koji se one objavljuju - na konferenciji za medije, bez da su institucije to zvanično potvrdile.

Portal N1 uputio je pitanja Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove u vezi sa promenama koje je gradonačelnik Aleksandar Šapić najavio, ali uprkos obećanju da će odgovoriti na postavljena pitanja, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Kako učiniti Vračar zelenijim?

Docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu dr Ivan Simić za portal N1 kaže da skorašnje izjave gradonačelnika Šapića, o izmeni originalnog projekta, daju nedovoljno informacija o tome kako će zelenilo ili bilo koji drugi element tog prostora da izgleda.

Dodao je da lokalna zajednica i stanovnici Vračara, sa svojih dva odsto zelenih površina, imaju razloga da postavljaju pitanja "očuvanja, kvaliteta i širenja zelenih površina u svojoj opštini", budući da je to i najgušće naseljena opština u Beogradu.

"Sa stanovišta gradske uprave, potrebno je da sprovodi u delo aktivnosti i mere iz Strategije zelene infrastrukture grada Beograda koja je usvojena 2024. godine. To znači maksimalno očuvanje i širenje mreže zelenih površina, ali i njihovo povezivanje zelenim koridorima", kazao je Simić.

Potrebno je, prema njegovim rečima, promeniti stav i o zelenilu kao isključivo estetskoj i rekreativnoj kategoriji.

"Njena ekosistemska funkcija je od ključnog značaja ako želimo uspešno da prilagodimo grad na izmenjene klimatske uslove. Dakle, svaka aktivnost koja podrazumeva smanjenje zelenih površina može biti sporna. Na primer, uklanjanje zdravog odraslog drveća koje je od vitalnog značaja za mikro klimu grada. Što se tiče građana, neophodna je njihova budnost i neprestana kritika svih odluka gradske uprave koje mogu da ugroze njihov kvalitet života u gradu", poručio je Simić.

Zadatak struke je, zaključuje sagovornik portala N1, "da savremenim rešenjima koja prati tendencije ozelenjavanja javnih prostora primenom rešenja koja su inspirisana prirodom doprinesu da Beograd uhvati korak sa evropskim gradovima koji su uveliko u procesu ekološke transformacije".