Po principu „dok traje, traje“: Niču fabrike u Leskovcu, ali malo-malo pa otkazi

Vesti 02. apr 202420:59 7 komentara

Hvale se često po Leskovcu da nove fabrike niču kao pečurke. Niknu, pa posustanu, pa neka druga preuzme otpuštene radnike. I sada se priča o otkazima, ali to zvanično niko ne želi da potvrdi. Makar ne pred kamerama.

Skoro 90 godina ima, a skoro četiri decenije radio je u leskovačkoj fabrici Letex.

„Uvek sam prvi bio, kao dobar radnik. Bio i pohvaljen, dobio sam stan. Hvala im. Valjda sam zaradio za toliko“, kaže za N1 Branko Petković, penzioner iz Leskovca.

N1: Zaradili ste za penziju.

„Da“, odgovara.

POVEZANE VESTI

Njegova radnička priča je iz prošlog veka, a danas se, kažu, u Leskovcu do penzije ne dolazi lako. Malo, malo, pa vlast uz subvencije države i pomoć grada dovede novog investitora. Neki i ode, drugi dođe.

Malo, pa stigne informacija o otpuštanjima. Iz opozicije kažu da je to zapravo talas otpuštanja.

„Talas otpuštanja traje nekoliko godina. Evo, samo u prethodnoj se procenjuje da je u Juri 1.000 ljudi, u Aptivu još 1.000 ljudi izgubilo posao“, kaže Jelena Spirić, narodna poslanica.

Nabraja dalje i najnoviju. Nakon što su u fabrici Džinsi preko SMS poruke radnici ostali bez posla, deo je posao dobio u fabrici Aunde, koju je svečano otvorio i predsednik države.

Od tada je prošlo pet meseci.

Ekipa N1 čekala je 14h, kada je vreme za smenu radnika. Ispred fabrike stajali su autobusi koji su čekali radnike. Sačekali smo ih sa vozačima i pitanjem ima li otpuštanja.

„Ništa ne znamo, ništa nismo čuli“

„Ja znam sve, kažite?“

N1: Govori se o otpuštanjima. Je l’ ima toga zaista?

„Imali smo malopre sastanak i ljudi sve što su rekli, sve su apsolutno u pravu. Samo su nas upozorili na ono što može da bude ako se ne potrudimo, samo da naučimo tačno operacije. Kad steknemo preciznost, onda moramo da imamo normu“.

Pred kamerama ne komentarišu, ali bez kamere potvrđuju da je otpuštanja bilo. Govore nezvanično, zvaničnog predstavnika radnika nema.

N1: Jeste li bili član sindikata?

„Bio sam i sindikata, radničkih saveta, uvek da zaštitim radnike. Zaštitio sam i svi su me voleli“, priča Branko.

N1 je bio ispred fabrike Aunde.

N1: Je l’ imate sindikat u fabrici?

„Ne znam, samo što sam počela da radim“

N1: A Vi?

„Ne znam“

„To je davna prošlost, i sami znate. Sindikati nigde ne postoje“

N1: Pa ko štiti prava radnika?

„Kako?!?“

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare