Postrojenje za proizvodnju energije iz otpada u Vinči još nije počelo da radi. Iako je bilo najavljivano da će se to dogoditi najkasnije do kraja novembra, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ne zna pravi razlog kašnjenja, dok predstavnici kompanije koja je za deponiju zadužena - za N1 potvrđuju da bi sve trebalo da bude gotovo sledeće godine.
Redovno je posećuju bageri, kamioni, galebovi i po koji pas. Iako je nova, smeće joj ne manjka. Deponija je tu, tu je i postrojenje za proizvodnju energije iz otpada, koje je posle tri godine završeno.
Uprkos tome u rad nije pušteno, iako je najavljeno da je rok za to – novembar. Gradonačelnik Aleksandar Šapić tvrdi da grad nema veze sa tim.
POVEZANE VESTI
„Ali zašto ti uslovi još nisu obezbeđeni za njih, to morate da pitate EPS, Ministarstvo za energetiku. Oni verovatno imaju neku informaciju više. Tako da mi jedva čekamo, jer je nama u interesu da se taj priključak što pre obezbedi, ti tehnički uslovi, da bi spalionica u Vinči mogla da krene da isporučuje. To su informacije koje ja imam. E sada, ukoliko oni lažu mene, onda lažem i ja vas“, odgovorio je Šapić na pitanje N1.
Dok se ne utvrdi ko koga laže, iz Elektrodistribucije Srbije za N1 kažu da kompanija koja upravlja deponijom – Beo Čista Energija, još nije pribavila svu neophodnu dokumentaciju za priključak objekta na mrežu.
To potvrđuju i u samoj kompaniji i objašnjavaju da je ispitivanja sistema u toku.
„Faza ispitivanja traje šest do sedam meseci, nakon koje će postrojenje biti pušteno u rad, što je okvirno krajem prve polovine naredne godine 2023, ukoliko ne bude problema prilikom puštanja u pogon ovog kompleksnog postrojenja. Sva postrojenja i struktura ovog projekta usklađeni su sa najstrožim međunarodnim i srpskim propisima u oblasti zaštite životne sredine“, navode iz kompanije Beo Čista Energija.
Dok cene energenata iz dana u dan rastu, Beograd ima mogućnost da iz komunalnog otpada dobije energiju. Kada postrojenje bude pušteno u rad – pet odsto beogradskih domaćinstava dobijaće električnu energiju, a 10 odsto toplotnu.
Pojedini odbornici u gradskoj skupštini uveravaju, međutim, da ovaj projekat Grada ne donosi ništa dobro građanima i glavnom gradu.
„Ekonomski ćemo mi ulagati sledećih 30 godina u to da privatni partner ima stalan profit koji je osiguran, dok će naši građani električnu i toplotnu energiju koja se proizvodi iz Vinče plaćati po dva i po puta većoj ceni. A sa druge strane, ekološki će dobiti, spaljivanjem otpada će se ispuštati kancerogene materije koje niko u ovoj državi ne može da izmeri, jer mi nemamo laboratoriju koja može da detektuje te kancerogene materije“, kaže Natalija Stojmenović, odbornica u Skupštini grada iz Ne davimo Beograd.
Posao za deponiju Vinča je u septembru 2017. pogodio nekadašnji gradonačelnik Siniša Mali. Sa predstavnicima konzorcijuma koji je predvodila francuska kompanija SUEZ potpisao je ugovor o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije.
Investicija je vredna oko 370 miliona evra, a ugovor je na 25 godina.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare