Hidrogeološka struktura Beograda nije takva da bi značajnije otežala ili zaustavila izgradnju metroa. Ipak, zbog metroa i Beograda na vodi u glavnom gradu Srbije smanjeni su kapaciteti podzemnih vodoizvorišta.
Zoran Stevanović, redovni profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u penziji, za N1 kaže da bušenje tunela za linije metroa ne bi trebalo da budu poseban problem i da postoje mašine (tzv. TBM – Tunelske bušaće mašine) koje mogu bez većih problema da savladaju i vodonosne delove.
Ipak, Stevanović kaže da naše vodeće geologe i ekologe niko nije konsultovao kada je u pitanju izgradnja trasa blizu Beograda na vodi, jer je gradnjom uništeno potencijalno izvorište vode.
„U pitanju su tri moćna vodnosna sloja pozicionirana jedan ispod drugog. Tokom gradnje temelja objekata ispumpavano je između jednog i dva kubika u sekundi, a ceo Beograd troši troši 6-7 kubnih metara u sekundi, odnosno 6.000-7.000 litara. Nisu nas konsultovali“.
On kaže da se posle radova voda vraća i okružuje iskopane temelje, ali da ne bi trebalo da bude problema da prođe tunelska bušilica.
„Možda je bilo pametnije da trasa delom ide površinski, a ne da ulazi u podzemlje. Bušiti u užem gradskom jezgru se mora, ali na nekim drugim delovima poput ovog ne mora da bude slučaj“.
Problem može da nastane na potezima kakav je bio Vukov spomenik – Pančevački most, zbog gline koja se tamo nalazi. Tamo je tokom izgradnje tunela bilo problema kada je jedna bušilica ostala zarobljena, jer bubrenje gline nije pogodno za rad bušilica.
Podzemne vode su bolje zaštićene
Kako navodi profesor Stevanović, hidrogeologija Beograda je relativno dobro proučena, a iako je glavni grad jeste specifičan, ne razlikuje se previše od drugih gradova u Srbiji.
Povezane vesti
On kaže da se u Beogradu sučeljava nekoliko strukturnih jedinica.
„U šumadijsko-vardarskoj zoni se nalazi krečnjački pojas. To su primera radi Kalemegdan, Tašmajdan. Druga je aluvijalna ravan. To je pojas reke Save i Dunava, odnosno krajnji južni deo oboda panonskog basena. Na centralnom delu grada je Topčiderski plato. Tu ima krednih sedimenata. Negde je vodonosni krečnjak, a negde su fliševi koji su vodonepropusni. Oni su barijere za kretanje podzemnih voda“.
On kaže da je šire područje Beograd suštinski bogata vodonosna sredina a da se glavna izvorišta nalaze u aluvijalnom delu. U pitanju su podzemne vode a ima četiri glavna izvorišta: Makiš, Ada Ciganlija, ušće Save u Dunav i Leva obala Save – Progar-Boljevci sa Surčinskim poljem.
„Odatle je do sredine osamdesetih godina prošlog veka Beograd dobijao 100 odsto vode. Nažalost, Makiš i Surčin su i biće „napadnuti“ gradnjom, pre svega stambenom.
Stevanović podseća da je zbog urbanizacije i povećane potrošnje, postepeno uvođena savska voda koje se prerađuje na postrojenju Makiš, tako da danas imamo pola – pola. Pola su podzemne vode, a pola voda iz Save.
Kako ističe, prednost treba da imaju podzemne vode, jer su bolje zaštićene. U većini zemalja Evropske unije najviše se koriste podzemne vode. U Srbiji je taj procenat iznosio 90 odsto, a sad je opao na 60-65 zahvaljujući izgradnji akumulacija.
Beograd je bogat podzemnim vodama ali ih zatrpavamo
Stevanović kaže da je Beograd kao teritorija bogat podzemim vodama. Postoji ukupno 99 reni bunara i nekoliko stotina bušenh bunara. Prema njegovim rečima previše urbanizovana sredina uticala je na kapacitete izvorišta vode.
„Beograd je imao reke koje više ne vidimo, gde se sada nalaze gradske zone. Danas imamo samo Topčidersku reku. Ranije smo imali više rečica i reka. Korito Mokroluškog potoka je išlo do Gazele, a sada je on uveden u kanallizaciju. Na nekadašnjim koritima potoka su danas mnoge ulice poput Južnog i Severnog bulevara, Dimitrija Tucovića, Cvijićeve. Vode mnogobrojnih kaptiranih izvora uglavnom više nisu za piće“.
Povezane vesti
Komentari ()
Vidi sve komentare