Pogačice kojima je prošao rok, kupanje kao luksuz: U kakvim uslovima žive korisnici Doma za invalidna lica u Zemunu

"Dvadeset i sedam godina sam u ovom domu, promenilo se, kako ne, promenilo se. Imali smo nedeljne ručkove, imali smo druženja, imali smo mnogo štošta, lepih stvari - i dosta kadra, dosta osoblja, imali smo izlete, dosta gostiju koji su posećivali ovaj dom. Sad nemamo ništa".

Ovako se Goran, koji je od prvog dana u Domu za odrasla invalidna lica u Zemunu, jedinom domu ovakve namene u Srbiji, koji je pod socijalnom zaštitom države - priseća kako je nekada bilo.

Danas su, čini se, ostala samo lepa sećanja.

"Sada imamo pet vrsta jela koja se vrte, ostalo su konzerve, neke kobasice, ko jede može, non-stop suva hrana, jer kažu da nema kuvarica, nema servirki, ko da to sprema, ko to nama da da i onda dobijamo neke pogačice, čak im prođe i rok... Najveća je greška i najveća je tuga kod nas - što nema radnika, i to povlači jedno drugo", kaže Janković.

A nedostatak radnika u svim sektorima, od obezbeđenja pa nadalje, tvrde, povlači nedostatak svega drugog. Preko 80 odsto njih, ističu, zavisi od invalidskih kolica. Samim tim, potpuno zavisi od tuđe nege i pomoći.

"Najveći teret je pao na medicinski i negovateljski kadar, pošto oni najveći teret i vuku ovde, ljudima kojima treba pomoć da ustanu, da se umiju, da ručaju... Tako da smo u najvećem deficitu u negovateljskom kadru", kaže Nenad Lukić, takođe korisnik doma.

Osamdeset korisnika doma, kažu korisnici, danas je spalo na tri negovateljice i pet sestara. One koje su tu i ostale da rade, ističu, trude se - žrtvujući i svoje slobodne dane i godišnje odmore.

"Da l' mogu te žene, imaju i one svoje porodice, žene ne vide svoju decu. Dolazi do problema između korisnika i radnika, mi tražimo svoje, oni ne mogu ljudi postići", navodi Pero Ćorić, korisnik Doma.

I upravo zbog toga, navode, ukida im se ono najosnovnije.

"Ponedeljkom se kupa određeni broj korisnika, utorkom drugi, tako da je to kupanje sad ukinuto, nema ko da radi. Tako da smo mi bukvalno, evo u ovoj našoj Srbiji, u 21. veku, mi smo doživeli da je kupanje korisnika postalo luksuz", kaže korisnik Lukić.

Za korisnike ovog doma luksuz, čini se, nije postala samo lična higijena - već i higijena prostora u kom žive.

Jedna od čistačica je i nakon penzije iz tih razloga nastavila je da radi.

"Higijena nam je u katastrofalnom stanju, u takvom stanju da su nam se čak i bube i miševi ovde pridružili, šetaju slobodno zgradom. Stalno govore kako ih nema dovoljno i da su im plate male, i naravno, svedoci smo da je to istina. Ali, pitamo se - dokle tako? Mi tu živimo, mi tu spavamo, mi tu udišemo tu prašinu. Mi živimo u toj nehigijeni", navodi Elenka Kraljik, korisnica doma.

Zbog celokupnog stanja, nebrojano puta žalili su se i upravi doma.

"Bilo je situacija da su nam rekli njima su ruke vezane - znači, oni ne mogu ništa, sve je do ministarstva. Ali bilo je i situacija kad smo i sa gospodinom direktorom imali sastanak, on nam je često puta govorio: Kome se ne sviđa - može sam da izađe, vrata mu se sama otvaraju", navodi korisnica.

Nadležnom Ministarstvu pisali smo i mi, ali odgovor još uvek nismo dobili.

"Mi molimo da neko dođe da reši ovo. Jer ovo nije dno - ovo je skroz ispod dna", kaže Goran Janković.