Još jedna godina protekla je u znaku pandemije virusa kovid-19, koji je i dalje naša svakodnevica i tema kojom se u 2021. godini najviše bavio i portal N1. Godinu za nama obeležio je i izbor 46. patrijarha Srpske pravoslavne crkve, nisu izostale ni tenzije na severu Kosova, a sam kraj 2021. protekao je u znaku blokada saobraćajnica u organizaciji ekoloških pokreta i kolapsa elektroenergetskog sistema.

Tekst sa najviše pregleda i u 2021. godini je interaktivni prikaz broja testiranih, obolelih i preminulih od kovida-19 koji redakcija portala N1 ažurira svakodnevno od početka epidemije koronavirusa u Srbiji, a u nastavku možete pogledati listu ostalih najčitanijih tekstova u protekloj godini, po mesecima.

JANUAR

Novčana transakcija vredna 5.000 dinara, u kojoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i penzioner iz Beograda Mile Delić, privukla je najviše pažnje čitalaca u prvom mesecu 2021. godine. Sve je počelo još u novembru 2016. godine, kada je Delić prvi put vratio Vučiću, odnosno državi, jednokratnu novčanu pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, dok je na snazi bio Zakon o smanjenu penzija radi mera štednje.

Delić je isto učinio i u decembru 2020. godine, kada je država jednokratno isplatila 5.000 dinara penzionerima kao pomoć u krizi izazvanoj pandemijom, ali je predsednik Srbije tada penzioneru uzvratio na isti način – novac mu je poslao poštanskom uplatnicom, sa adrese Andrićev venac 1.

“Vučić nije shvatio poruku. Ne treba on meni da vraća tih pet hiljada dinara koje sam mu poslao, poruka je – vrati oteto! Nemoj primenjivati svoju samovolju na moju imovinu, jer penzija je imovina“, reči su koje je u razgovoru za portal N1 penzioner iz Beograda Mile Delić uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

FEBRUAR

Izbor novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) obeležio je februar, a 46. patrijarh SPC Porfirije i pre Sabora važio je za ozbiljnog kandidata zbog svoje jake pozicije unutar Srpske pravoslavne crkve. Monah Matej iz manastira Sisojevac izvukao je kovertu sa imenom novog patrijarha iz knjige Svetih jevanđelja, u kojoj su se nalazile koverte sa imenima tri kandidata koji su imali najviše glasova.

Patrijarh Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica, ističe se u biografiji koju je objavila SPC.

MART

Sednice Kriznog štaba izazivale su veliku pažnju javnosti i tokom 2021. godine, naročito one na kojima se odlučivalo o pooštravanju mera protiv sprečavanja širenja koronavirusa. Na sednici tog tela održanoj 16. marta doneta je odluka da se sve zatvori na pet dana, iako je medicinski deo Kriznog štaba zahtevao da oštre mere važe najmanje 14 dana.

„Od večeras se sve zatvara, pa ćemo od ponedeljka videti. Radiće samo prehrambene prodavnice, apoteke, benzinske pumpe, sve ono što je neophodno za koliko toliko normalan život“, rekla je nakon te sednice Kriznog štaba predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

APRIL

Uredba o ograničenju ulaska u Srbiju, doneta u aprilu, izazvala je brojne nedoumice, ali i probleme na graničnim prelazima. Mnogi državljani Srbije bili su neprijatno iznenađeni kada ih je prilikom ulaska u zemlju iz Hrvatske ili Rumunije kopnenim putem ili avionom iz svih država sveta dočekalo obaveštenje da će im biti određen desetodnevni karantin jer imaju samo negativan antigenski test ili su vakcinisani u nekoj drugoj državi. To je na svojoj koži osetila i porodica Nikolić iz Austrije, koja je ka Srbiji putovala preko Slovenije i Hrvatske.

Ekipa N1 proverila je na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom da li u Srbiju može da se uđe bez negativnog PCR testa i desetodnevnog karantina. I dok je ulazak u Srbiju iz Hrvatske bio uslovljen PCR testom ili potvrdom o izvršenoj revakcinaciji, iz susedne Bosne i Hercegovine moglo je da se uđe bez ijednog kovid dokumenta, samo uz ličnu kartu.

MAJ

Prijava za novčanu pomoć države u iznosu od 60 evra, koja je u dve rate od po 30 evra legla na račune skoro 5,9 miliona građana Srbije, bila je tema koja je izazvala najveće interesovanje javnosti u maju. Ipak, objašnjavaju ekonomisti, ta pomoć koštaće poreske obveznike više nego što su dobili jer se država za taj izdatak zadužila i plaća kamatu.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić izjavio je za N1 da jedna od komponenti paketa pomoći građanima i privredi u Srbiji – davanje novca linearno neselektivno i svima, i onima koji imaju plate i penzije i kojima korona nije ugrozila egzistenciju, upitan potez, koji se teško može opravdati sa ekonomskog gledišta.

JUN

Odlazak na letovanje u prvoj godini epidemije koronavirusa bio je privilegija retkih, ali je prošlog leta većina država koje  tradiocionalno posećuje najveći broj građana Srbije otvorila svoje granice i za turiste iz Srbije, uz izvesna kovid ograničenja. Upravo iz tog razloga, najčitaniji tekst u junu bio je detaljan prikaz uslova za ulazak u 13 država koje su najpopularnije letnje destinacije za građane Srbije.

Tekst je tokom leta bio redovno ažuriran, pa su čitaoci portala N1 na jednom mestu mogli da pronađu sve informacije o čestim izmenama uslova za ulazak državljana Srbije u zemlje sa liste.

JUL

Najviše pažnje čitalaca u julu privukla su dešavanja u vezi sa emitovanjem osme epizode serijala „Junaci doba zlog“, koju je za televiziju N1 proizvela “Audio i video produkcija JSP”. Pre nego što je emisija „Srpska majka“ iz popularnog serijala stigla na sto montažera, pravni zastupnik folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović uputio je najpre redakciji TV N1, a potom i Audio video produkciji JSP, zahtev da se ne emituje emisija o njegovom klijentu, a ako se, pak, ne postupi po tom dopisu, tu je i pretnja: „Svetlana Ražnatović će biti prinuđena da pokrene odgovarajuće sudske postupke kako bi zaštitila svoj lik i delo „majka nacije“ i simbol srpstva.

Uprkos pritiscima i pretnjama, epizoda pod nazivom „Srpska majka“ je emitovana, a tri dana nakon televizijske premijere video koji je imao pola miliona pregleda na YouTube kanalu N1 televizije uklonjen je na zahtev korisnika „Ceca Music“ zbog navodnog kršenja autorskih prava.

AVGUST

Prošlogodišnji „Filmski susreti“ u Nišu bili su centru pažnje javnosti, ali nažalost ne zbog filmskih ostvarenja već zbog incidenta koji se dogodio u niškom hotelu „Ambasador“. Glumac Dragan Bjelogrlić napao je 23. avgusta oko 4 sata ujutru reditelja Predraga Gagu Antonijevića i pred brojnim svedocima udario ga više puta u glavu. Bjelogrlić je nakon incidenta priveden u policiju, a na slobodu je pušten dan kasnije. Snimak napada još istog jutra pojavio se na društvenim mrežama.

Krajem novembra, Osnovno javno tužilastvo u Nišu je u kratkom vremenskom periodu Osnovnom sudu u tom gradu podnelo optužni predlog protiv Dragana Bjelogrlića, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje. Predloženo je da se Bjelogrlić oglasi krivim i da mu se izrekne kazna zatvora u trajanju od šest meseci.

SEPTEMBAR

Kriza na severu Kosova, izazvana odlukom prištinskih vlasti da uvede privremene registarske tablice za vozila iz centralne Srbije, eskalirala je 20. septembra raspoređivanjem Specijalnih jedinica kosovske policije u neposrednoj blizini administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak. Lokalni Srbi su potom blokirali prelaze, a dok su trajali protesti prištinska televizija Klan Kosova objavila je tajni snimak razgovora kosovskog specijalca sa lokalnim političarima iz Zubinog Potoka.

Kosovske specijalne jedinice napustile su 2. oktobra položaje na Jarinju i Brnjaku, a sa tih prelaza uklonjena je teška mehanizacija kojom su Srbi blokirali magistralne puteve. Pregovarači Beograda i Prištine u Briselu su dogovorili da se kriza reši tako što će privremeno biti uvedene nalepnice za vozila.

OKTOBAR

Potraga za tročlanom porodicom Đokić iz Aleksinca, čiji je nestanak prijavljen 28. septembra, okončana je 2. oktobra, kada su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u ataru sela Moravac, opština Aleksinac, pronašli tri beživotna tela. Ispostavilo se da se radi o tročlanoj porodici Đokić, za kojom su tragale sve raspoložive policijske snage, a čak i helikopterska jedinica MUP Srbije.

Za svirepi zločin koji je potresao Srbiju osumnjičen je penzionisani vatrogasac Goran Džonić, inače rođak porodice Đokić, koji je, prema pisanju medija, na saslušanju priznao da je učestvovao u ubistvu i da je u dugom vremenskom periodu pripremao njihovu likvidaciju.

NOVEMBAR

Politički relativno mirna jesen, obeležena pripremama za izbore koji bi trebalo da budu održani 3. aprila, poprimila je neočekivano turbulentan karakter nakon što su ekološki aktivisti i građani 27. novembra blokirali saobraćaj u više gradova zbog donesenih zakona o referendumu i eksproprijaciji. Policija u opremi za razbijanje demonstracija sprečila je aktiviste u Ulici kneza Miloša u Beogradu da priđu mostu „Gazela“, ali je deo demonstranata ipak zaustavio saobraćaj na auto-putu, kod Sava centra. Protesti su održani i u Novom Sadu, Preljini, kod Kragujevca, u Šapcu i Valjevu.

Bagerista nije hteo da se zaustavi pred aktivistima, izbila tuča - https://t.co/hJI7m3YDSW pic.twitter.com/TG0mVfhtvh

— TV N1 Beograd (@N1infoBG) November 27, 2021

Jednosatna blokada puteva i mostova širom Srbije praćena je brojnim incidentima, a najveći se dogodio u Šapcu, gde je, nakon što se policija povukla, demostrante napala organizovana grupa mladića naoružanih motkama i čekićima. Kroz grupu okupljenih građana krenuo je i bager, a Šapčanin Dragan Milovanović zvani Crni koji je zaustavio mašinu, završio je u pritvoru zbog nanošenja telesnih povreda muškarcu koji je stajao na bageru i snimao okupljene.

DECEMBAR

Poslednji mesec u godini obeležilo je ispadanje iz sistema pojedinih blokova u Termoelektrani „Nikola Tesla A“, zbog čega je bila ugrožena elektroenergetska stabilnost zemlje. Bivši generalni direktor Rudarskog basena (RB) „Kolubara“ Slobodan Đerić izjavio je da su „glina, prljav ugalj i sneg“, koje su vlasti navodile kao razlog za kolaps Termoelektrane, samo izgovori i naglasio da je odgovornost na „ljudskom faktoru“.

Posle analize događaja koji su doveli do zastoja rada blokova u TENT-u u noći između 11. i 12. decembra, Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“, doneo je odluku o smeni četvorice direktora koje smatra odgovornim u lancu proizvodnje uglja i električne energije. Nekoliko dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je javnosti da se „može smatrati da je direktor EPS-a Milorad Grčić već podneo ostavku“, ali je Grčić i u 2022. godinu ušao kao v. d. direktora EPS.