"Poistovećivanje partije na vlasti sa državom": Ko će imati najviše novca u kampanji?

Za izbornu trku daće novac država, a mogu i sami građani i kompanije donacijama. Zakon kaže da je gornja granica po listi šest miliona evra kojima se plaća sve. Od organizacije predizbornih skupova, medijskog oglašavanja do biloborda i promotivnog materijala.

Deo tog novca od države, proglašene izborne liste dobiće pre izbora, ostatak samo oni koji osvoje mandate.

"Taj deo koji se dobija em nije dovoljan za bilo kakvu ozbiljnu kampanju, em se s druge strane dobija relativno kasno, tek kada se zaključi izborna lista. Odnosno kada se zna koliko je tačno učesnika u izboru - zato što i pojedinačni iznos zavisi od broja učesnika. Čak i kada bi više partija uspelo da potroši 10, 15 miliona evra, to je neznatan novac u odnosu na ovo što mi nazivamo kupovinom naklonosti ili posrednom kupovinom birača", ocenio je Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Jer baš na početku kampanje vlast će potrošiti skoro milijardu evra iz državne kase da bi ubedila birače da dobro vodi državu i da im ponovo poklone poverenje. Novac dobijaju svi punoletni, socijalno ugroženi, roditelji za dečji dodatak.

"To je naš novac, šta oni nama dele - nešto što nama pripada, nije to njihovo", rekao je prethodno za N1 profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić.

Upitan koji deo ljudi to ne shvata, on navodi da to i jeste problem.

"Ovde je to poistovećivanje partije na vlasti sa državom - na tome se radilo godinama i to nije nikakva izmišljotina ove vlasti", ističe Radonjić.

Ranijim zakonskim izmenama novac koji stranke dobijaju za redovan rad može se koristiti i u kampanji. Olakšava to kampanju parlamentarnim strankama.

Navode iz Transparetnosti Srbija kao problematično i novo zakonsko rešenje - da vanparlamentarne grupe ne moraju da polažu jemstvo da bi dobile novac iz budžeta za izbore.

"Što neće biti od koristi nekome ko ima bilo kakve ozbiljne političke aspiracije, ali sa druge strane može da privuče one koji će pokušati da profitiraju. Odnosno izborne profitere, grupe građana ili partije koje nemaju imovinu i koje mogu da se prijave bez jemstva i da taj novac ne vrate ako ne pređu prag za povrat novca, a da im se nema šta zapleniti kako bi se nadoknadio taj novac", smatra Minić.

ODIHR je posle usvajanja izmena i dopuna izbornih zakona poznatijih kao "Petrašinovićevi zakoni" ocenio da ključne preporuke za fer izbore u Srbiji nisu sprovedene.

Kao što su sprečavanje zloupotrebe državnih resursa, zaštita birača od pritisaka i zastrašivanja, transparentan nadzor finansiranja kampanja i uravnoteženo medijsko izveštavanje.

Zato će ODIHR imati punu posmatračku misiju za oktobarske izbore, najneizvesnije od kada su naprednjaci i Aleksandar Vučić na vlasti.