"Polako prelazimo u najcrnje diktature": Sagovornici N1 o Zakonu o stranim agenturama

Poslanici Pokreta socialista, čiji je osnivač potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin, podneli su parlamentu predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.

Nekadašnji direktor Vojnoobaveštajne agencije general Momir Stojanović kaže da je ideja ove inicijative da se česti protesti i narastajuće nezadovoljstvo građana na neki način "oboje" iskonstruiranom premisom da iza tih protesta stoje neki inostrani centri.

"Lično mislim da zakon neće biti usvojen, jer bi njegovim usvajanjem ova vlast sebe delegitimisala i još više potkrepila sumnju o svojoj nedemokratičnosti i autokratskom načinu vladanja", veruje on.

Teško je zamisliti, dodaje on, da u jednom demokratskom društvu bude jedan takav zakon usvojen.

"Niko ne spori da je pravo jednog demokratskog društva da samo projektuje i bira svoju budućnost, bez ikakvog mešanja i uplitanja sa strane. Međutim, ideja donošenja ovog zakona jeste da se slome i uguše opravdani protesti građana, kroz hapšenje njihovih lidera, kroz povezivanje pojedinih aktivista sa nekim stranim faktorom. I sve u cilju da se javnosti prikaže kako se radi o pokušaju nasilnog rušenja demokratski izabrane vlasti, a ne o opravdanom nezadovoljstvu građana", kazao je on.
Stojanović veruje da je ovaj zakon stavljen u fokus da bi se skrenula pažnja sa Novog Sada.

Dodaje da bi se eventualnim usvajanjem ovog zakona potpuno ogolio karakter ove vlasti.

"Usvajanje takvog zakona je karakteristično za potpuno nedemokratska autokratska društva, i ova vlast bi sebe delegitimizovala u potpunosti. To bi značilo prelazak u viši stepen represije prema svojim građanima koji opravdano protestuju, a samim tim i na sve veći odziv građana na suprotstavljenj takvoj autokratskoj diktaturi", naveo je.

Sledeći predlog bi, pribojava se, mogao biti donošenja zakona o zabrani nevladinog sektora u Srbiji.

"I mi bismo potpuno ušli u jedan lanac represivnih i autokratskih zakona, koji bi potpuno delegitimisali jedan opšti haos u našem društvu", kaže.

Novinar Branko Čečen kaže da je usvajanje ovakvog zakona moguće, jer već vidimo kako BIA "hapsi i trpa ljude u neobeležene kombije kao u najcrnjim diktaturama".

U najcrnje diktature, smatra, i mi polako prelazimo.

"Vidite direktno kršenje zakona od strane policije, od strane tajne policije, tužilaštava, sudova... Na korak smo od toga", dodaje.

"Mislim da je to nastavak satanizacije civilnog sektora, koji se bavi pre svega ljudskim građanskim pravima, što ni jednom nedemokratskom režimu ne odgovara. Ako pogledamo progresiju i razvoj tog zakona u Rusiji, on se prvo obračunao sa civilnim sektorom, između ostalih organizacijama koje su se bavile kulturom i industrijom mučenja u zatvorima Rusije", podsetio je on.

Zakon se, navodi Čečen, 2022. godine u Rusiji obračunao sa nezavisnim medijima, te ovako nešto očekuje i u Srbiji.

"U prvih nekoliko meseci se preko sto nezavisnih medija pogasilo, a u sledećoj iteraciji zakona ministarstvo je dobilo pravo da samo proglasi i osobe stranim agentima, bez ikakvog dokaza, bez ikakvog objašnjenja. Imate pravo žalbe, a žalba nikada nikome u istoriji nije usvojena", kazao je.

Zagovornici zakona kažu da to nije "ruski", već "američki" zakon, tj. po uzoru na SAD se radi, ali Čečen ističe da to nisu isti zakoni.
"Ne rade po uzoru na Ameriku. Američki zakon je donesen 1938. godine zbog nacističke propagande koja je strahovito počela da uplivava u Ameriku. Onda je sveden prvo na zakon koji se bavi stranim lobistima, dakle registrovanjem ljudi kojima je posao da utiču na političke predstavnike u Kongresu i u Senatu. Zatim i na političke konsultante. Međutim, glavna razlika je u tome što po američkom zakonu morate da dokažete prvo da je neko postupio na način koji je protivzakonit u vašoj zemlji, drugo - da je on to uradio potpuno pod finansijama i po naređenjima nekog iz inostranstva (ko je ili državni entitet, ili jeobeležen kao nepoželjan entitet), i na kraju vi morate da dokažete da je to štetno", istakao je razlike.

Zakon kakav se kod nas predlaže, navodi, jeste kao da vam neko zalepi žutu traku kao Jevreju 1941. godine.

"To što neko konkuriše i dobija donacije sa strane ne znači da radi nešto štetno. Morate da dokažete da on radi nešto štetno. A ne samo da kažete 'ti primaš novac'", kazao je novinar.

Čečen podseća da u našem Ustavu piše da ljudi imaju pravo da kritikuju države, institucije i demonstriraju, ali da kada se ti isti ljudi hapse u neobeleženim kombijima - oni koji ih hapse krše Ustav i rade protiv Srbije.

Na pitanje da li bi prema ovom zakonu trebalo da Raša Tudej ili Sputnjik nose etiketu stranih agenata, Čečen kaže da niko ne bi trebalo da nosi tu etiketu zbog toga za čiji novac radi već zbog toga šta radi.

"Naša ministarstva primaju donacije i od Amerike, od Evropske unije i tako dalje, dobiju ogromne donacije, i nikom ništa. Hoćemo li na njih da zalepimo žutu traku?", ironično pita on.

Podseća da su se i Rusi 2012. kada su donosili ovaj zakon, pozivali na Ameriku.

U Srbiji lov na nezavisne medije, civilni sektor, nevladine organizacije traje već godinama, samo nije formalizovan, nadovezuje se Stojanović.

"Da bi dokazali da neka organizacija ili pojedinac protivustavno deluju, i da su u vezi sa nekim stranim obaveštajnim bezbednosnim centrima moći, morate pre svega da dokažete koji su njegovi ciljevi, kakva je to povezanost, koja su novčana sredstva u pitanju, koji je krajnji njegov cilj ili cilj zemlje koja ga je angažovala. A ko bi to radio - institucije u našoj zemlji koje su potpuno politički instrumentalizovane", kazao je on.

BIA, MUP, pravosuđe bi, opisuje, vršili procenu da li je neki aktivista na protestima u vezi sa stranim agenturama ili centrima moći.

"Opasnost leži u tome da taj dokazni materijal mi dajemo institucijama koje su od ove vlasti potpuno politički instrumentalizovane i koje, umesto da štite nacionalne interese i demokratiju u ovoj zemlji, štite političku opciju na vlasti. Vulin dobro zna da bi procenu takvih ponašanja vršile institucije koje bi povezivale svaki aktivizam, svako opravdano nezadovoljstvo, svaki protest i njihove lidere sa mešanjem inostranog faktora", kazao je on.

Mađarska, koja je članica EU, ima ovakav zakon, dok je u Gruziji njegovo usvajanje sprečeno izlaskom građana na ulice, podseća Čečen.

"U Gruziji je 250.000 ljudi bilo 10 dana na ulici i država je odustala od donošenja tog zakona. To treba i ovde da se desi. Ali radi se o tome da je ruski zakon proglašen na Evropskom sudu za ljudska prava u Strauburu za zakon koji ugrožava osnovna ljudska prava, da je autoritaran, i da je njegova primena zapravo kršenje ljudskih prava. U isto vreme, protiv mađarskog zakona je pokrenuta čitava mašinerija EU i to još uvek traje", zaključio je Čečen.