Može li septembar da prođe bez štrajka prosvetara? Zašto ovog septembra nisu ujedinjeni? Ko je i zašto za, a ko protiv?
Predsednica Unije sindikata škola Beograd Snežana Romandić Petrović misli da su „razlozi za protest više nego jasni“.
„Vidim da kroz medije ide narativ ‘opet su prosvetni radnici u štrajku, opet u septembru u protestu’, mi smo u konstantnoj borbi, samo što kad počne škola smo u epicentru dešavanja“, kaže ona.
Pregovori sa Vladom su, kaže ona, „bili nedopustivo brutalni“.
„Mi imamo jako teške uslove rada, radimo milion poslova, odgovornost na nama je velika. Ne možemo više da dozvolimo da se taj školski kamen kotrlja po inerciji, zato smo danas bili tamo“, kaže.
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže da je koleginica „u pravu kada govori sa aspekta da su prosvetni radnici uplašeni“.
„Da su njihova prava svedena na puki minimum preživljavanja, ali to nije dovoljno da bismo bili na ulici. Moramo biti koncentrisani na jasne ciljeve, precizne zahteve, i kako do nekih promena da dođe. Kao organizacija koja nije deo toga, kada pričamo o ovoj današnjoj obustavi, nama nije jasno šta su zahtevi. Ako je zahtev da plata početnika bude na proseku, da se prosek veže za neki poslednji objavljen podatak RZS, mogu da kažem, da je to država predložila, mi bismo išli u štrajk. Prosečnu zaradu kreira prosečan zaposleni, to je zarada za nekoga sa srednjom školom. Danas su na tom proseku pekari, radnici u prodavnicama, kioscima, mislim da je to ponižavajuće, poražavajuće“, kaže Kokot.
Dodaje i da je „način na koji se to traži nerealan“.
„Vlada se na to nigde nije obavezala u protokolu. Način na koji su zahtevi postavljeni je potpuno pogrešan. Drugi zahtev, da se menjaju koeficijenti, kako mislimo da se parcijalno menjaju koeficijenti zaposlenih“, kaže Kokot.
Romandić Petrović misli da „ovog puta imaju izraženo jedinstvo i da je to prilično uznemirilo nadležne“.
Pročitajte još
„Pitanje statusa zaposlenih u školama nije samo pitanje sindikata, nadilazi pitanje sindikata. Mislim da je jedinstvo u ovom trenutku potrebno, i naše i vaše. Problemi su veći od toga da li su zahtevi dobro formulisani ili ne“, kaže ona.
Vlast traži, dodala je, „da imaju podelu od januara na ljude koji su nenastavno i nastavno osoblje“.
„Sve to skupa i način na koji tretiraju zaposlene u školama je dovelo do toga da smo imali jedan od najmasovnijih protesta u Srbiji. To nije tako lako sprovesti, u školama imate stroga pravila, mi smo danas zaustavili nastavu, jer ne možemo dalje ovako“, smatra ona.
Kokot kaže da se ne zna na koga se odnose povećanja od 8 i 12 odsto o kojima država priča, a Romandić Petrović ističe da „nema odgovor“.
„Mi smo prosvetni radnici, mi smo kulturan svet, mi se ne svađamo. Tražimo ono što je bilo po dogovoru. Nasilje je među decom, nad nastavnicima, a mi treba da se bavimo sitnicama“, kaže ona.
Kokot, govoreći o nasilju, kaže da to imaju „delimično na stolu“.
„Mi smo kao organizacija i pokrenuli beli štrajk i tu temu, samo sa pitanjem bezbednosti, mislim da je to u ovom trenutku javnost mogla da razume, da rešimo probleme. Beli štrajk još traje, žao mi je što nismo zajedno u svemu tome, mislim da je to bio pravi put da neke stvari pomerimo“, kaže Kokot.
Romandić Petrović kaže da „postoji veliko jedinstvo i onih koji rade u školama i sindikalnih predstavnika“.
„Izmena krivičnog zakonika neće promeniti situaciju koja postoji u društvu i to nasilje koje se preliva u školama. Kada tražimo platu nastavnika, neka stigne do tog proseka do decembra, ali ta plata bi morala da bude odraz želje države da želi da ima kvalitetno obrazovanje. Znate li šta sve mi treba da uradimo za tu platu ispod proseka“, pitala je ona.
Kokot je upitao „kolika zarada bi ih zadovoljila“.
„Mi smo pre godinu dana isporučili vladi i javnosti novi način obračuna zarade, da uradimo nešto što su uradile vojska i policija pre nas, da osnovica bude minimalna zarada, da onda možemo da razgovaramo o koeficijentima. Po našem bi trebalo da bude 2,3 minimalne zarade. Na ovaj način kako su stvari postavljene rekli smo ne može se doći do rešenja“, kaže Kokot i dodaje da nisu dobili odgovor na predlog.
Romandić Petrović ističe da „nema adekvatnog odgovora od nadležnih šta god da se potraži, postoje samo obećanja“.
Pročitajte i
„Jedan od argumenata na pregovorima je često ‘ne slažu se svi sindikati’. Da skrenemo nekome pažnju na značaj škola, škole nam se kotrljaju. Niko ko je počeo da radi u školi nije počeo da bi se obogatio, ali smo odlučili da to radimo. Ako radimo, dajte platite nas tako da se osećamo dostojanstveno“, kaže ona.
Kokot se slaže da je jedinstvo važna stvar, ali pita – „jedinstvo oko čega“.
„Oko kojeg cilja? Jedinstvo nije ono što je jedino važno, moramo imati jedinstvo oko ispravnih stvari. Kako treba da izgleda zarada u narednih pet, deset godina, kako treba sistem obrazovanja da izgleda, da menjamo zakon o štrajku“, kaže Kokot.
Na konstataciju sagovornice da se i jedni i drugi zalažu za veće plate, Kokot pita „zašto da budu jedinstveni u pogrešnom nastupu“.
„Ne vidim smisao. Imamo 20 godina neuspeha, istih priča, kako smo jadni, poniženi… Hoćemo da uradimo nešto konačno ili nećemo ništa? Uvek nam je kriva država, svaka država je rigidna, ali da li smo se zapitali da li mi grešimo. Ti ljudi koji su danas bili na ulici su besni s pravom, s pravom su izašli na ulicu da pokažu svoj bes, plašim se da rezultat tog iskazanog besa neće biti napredak, ne možemo da podržavamo nešto za šta znamo da se već 20 puta survalo u provaliju“, kaže on.
Romandić Petrović je poručila kolegama da joj je bilo veliko zadovoljstvo da bude na ulici sa svima njima.
„To je nama jako bitno, jer imamo situaciju da su ljudi uplašeni po školama, na nas se šalju armade, direktori su protiv, ne svi, inspektori, nadležna školska uprava, nadležno ministarstvo… Bile su masovne inspekcije, danas u 13.15 su poslati nalozi, po nekim školama poslati inspektori. Branićemo našu potrebu i naše pravo da dobijemo ono što su nam obećali da ćemo dobiti, tražićemo više, jače, ali da bismo tražili, ne možemo da sedimo na sve stolice, moramo da zbijemo redove i kažemo mora ovako“, smatra ona.
Kokot kaže da je njegov sindikat i dalje u akciji belog štrajka.
„Te neke stvari možemo i moramo da rešavamo, za realizaciju zahteva koje smo mi tada ispostavili, koji sad postoje, ne treba jedan jedini dinar. Moramo da se pozabavimo pitanjem bezbednosti i da stvari što se tiče zarada postavimo na drugi način, da to bude održivo“, kaže on.
Sagovornici se oko teme belog štrajka nisu usaglasili.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare