"Policajac na usponu hodao sa nama, da se zahvali": Ultramaratonke pretrčale 110km do Kragujevca, kažu - trka života

Biljana Laketić kaže da je to bio "mali zalogaj za ovo, za studente, za našu državu".

"Najvažniji razlog je - bitno je ljudima pružiti podršku, mladi ljudi su pokrenuli ljubav i radost u ovoj zemlji, nešto što niko nije u poslednjih par godina pokrenuli, morali smo da ih podržimo", kaže ona.

Aleksandra Koprivica kaže da "nikad nije ni sanjala da će nešto ovako uradilti, ni da će joj se otvoriti mogućnost za tako nešto".

"Slučajno sam videla story kod drugarice, pozdravljam je, Nataša Knežević, objavljeno je da se sprema, planira taj ultramaraton u petak u 22h, koji je negde plan završetka i stizanja u Kragujevac, taj osećaj koji sam momentalno imala je bio - ja ovo moram da uradim, kako znam i umem, najbitniju trku u životu svima nama, istrčali smo srcem, ja te kilometre u nogama nemam. Srce me nosilo, osećaj, volja koju sam osećala, za tako nešto i za taj cilj za koji smo svi išli je bukvalno sve", kaže ona.

Laketić kaže da je i ona videla story i rekla da "mora da ide".

"Javila sam se Dekiju koji je to organizovao, rekla sam da sam povređena, ali krećem. Trčala sam srcem, nosila me je ta energija. Trka mog života, što se mene tiče ja ne moram više da trčim nijednu trku, ja sam pobedila. Ljubav koju smo primili usput... Na početku smo imali neprijatnosti, psovali su nas, ali onda su ujutru ljudi ustajali, zaustavljali automobile, čekali nas sa hranom, rakijom, vodom, grlili nas, dekica se krstio kao da je video anđele, krenule su kolone automobila iz Beograda, Novog Sada, Niša, svi su nas bodrili, bacali slatkiše, svi su znali da trčimo već satima, ali nismo odustajali", kaže ona.

Koprivica kaže da su trku istrčali za 14h i 45 minuta.

"Imali smo tri pauze koje su bile veće, deset, petnaest do dvadeset minuta, da se ne bismo mnogo hladili. Presvlačili smo se, jer je padao sneg, uslovi su bili takvi. Imali smo aktivne odmore, na usponima, gde nismo hteli da trošimo energiju, onda smo brzo hodali, to su bile jedine pauze", kaže ona.

Laketić kaže da se sve vreme zahvaljivala Bogu.

"Bila sam oduševljena energijom ljudi sa kojima trčim. Nismo nijednom izgovorili čuvenu rečenicu 'šta nam je ovo trebalo u životu'. Ne bude uvek lako, ali ovo je bilo. Ta ljubav, ta želja da istrčimo, da dođemo do Kragujevca nas je nosila sve vreme", kaže ona.

Koprivica kaže da o kilometrima - nisu razmišljali.
"Trčim i razmišljam 'ja uopšte nisam umorna', ne osećam umor, trčala sam celu noć i uopšte nisam umorna. Taj adrenalin, ta energija, volja, svi smo kao tim kliknuli, bodrili jedni druge, ta empatija i pomaganje i guranje, nosilo nas je samo napred, bilo je tu kriza raznoraznih kod svakoga, ali ne tako, nije klasična trka", kaže ona.

Laketić kaže da ih je policija čekala.

"Policajac je prišao i rekao 'ja ne verujem da ste vi tu, nama su rekli da će neki ludaci da trče do Kragujevca, mi smo rekli neće se pojaviti niko'. U više navrata su nas pitali 'vi ćete stvarno da trčite', nisu mogli da veruju, oduševljeni su bili, jedan je na usponu izašao da hoda sa nama, da nam se zahvali što to radimo za našu zemlju", kaže Laketić.

Misle da su oni prvi koji su uspeli u ovakvom poduhvatu, da još nije zabeleženo u istoriji.

"Roditelji su plakali, ja sam samo sestri rekla da krećem u 22h, u 22.05 je cela familija znala. U 3h mi je stigla poruka od mame - jeste živi, onda se to nastavlja ujutru u 6, 7, 8, ljudi su bili oduševljeni, tata je plakao. Ja sam mu rekla - samo da ti kažem da te volim, a on je počeo da plače i jedva rekao - i ja tebe", priča Laketić.

I Koprivica kaže da je podrška bila neverovatna.

"Milion poruka, toliku podršku nisam očekivala", kaže.

Trčalo je njih sedmoro - tri devojke i četiri momka.

"Noge su nas bolele sve, beton je čvrsta podloga, a kada smo stigli -  sve je prestalo. Bukvalno sve, ta ljubav koju su nam pružili, taj doček, zagrljaj, poljupci, suze, zahvljaivali su nam se non-stop. Jedna studentkinja je skinula majcu da da meni, tu je bila dva dana i dala mi je svoju majcu, hvala joj", kaže Laketić.

Koprivica kaže da je nju slomio trenutak kada su stigli.

"Završili defile kroz sav narod, odvojili smo se sa strane, tu se slikali, hajp je bio baš visok. Prilazi mi čovek u jednom trenutku i pita odakle ste došli, ja kažem Beograd, on kreće da plače, grli me, tu je bio kraj. Bila sam i u Novom Sadu, i na Autokomandi, tu ljubav nisam nikad osetila, bukvalno, baš je nešto što nas je spojilo i što mislim da je vrlo bitno, bitno za nešto i da uradimo", kaže Koprivica.

Laketić, na pitanje zašto to rade, kaže - "zato što želimo pravdu".

"Svi želimo normalnu i slobodnu državu, bez korupcije, lažnih diploma, lažnih lekara, normalno školstvo, zdravstvo, opremljene bolnice, vrtiće, porodilišta se raspadaju, to je jako tužno. Mi smo prelepa zemlja, oni žele da je unište. Sve ovo što se dešava moralo je da se desi, puca, jer previše ničega puca. Mi smo vredan, kulturan, školovan, plemenit narod, zašto da nas unište?", upitala je.

Koprivica kaže da je njoj najveća motivacija - što ima troje dece.

"Za njih je sve ovo. Za ovu divnu decu koja su mesecima na ulici, koja su pokrenula lavinu, empatiju... Tolike želje, istrajnosti, da se sada vidi koliki smo ljudi, koliko je većina ljudi dobra, a to smo zabacili u neki kutak, koliko pomažu jedni druge", kaže ona.

Obe su saglasne da im je ovo bila - trka života.