"Politička elita u regionu ima svoj muzej 90-ih, oni su kustosi naših života"

"Potpuno je jasno da ta decenija pritiska naše živote, i što je dalje, izgleda sve više. Očigledno je, nakon ovih tragičnih događaja prošlog meseca, građanima jasno da treba tražiti dublje uzroke. Desilo se da izložba koju spremamo dve godine dođe u baš ovom trenutku, ali izgleda da je pravi trenutak", kazala je Stojanović.

Za Štiksa - mirenje, obrazovanje i buduća saradnja su ciljevi "Muzeja devedesetih".

Prema njegovim rečima, koristeći prostor izložbe žele da pokrenu debatu.
"O tome zašto nam danas društva izgledaju kako izgledaju. Šta bi trebalo da bude pomirenje, a i kako treba da nam izgleda budućnost", dodaje.

Stojanović je rekla da je debata sa samim sobom vrlo važna.

"Svako sa svakim treba da debatuje, ali i svako za sobom. Ova izložba ima za cilj da proizvede emocije 90-ih. Tokom te izložbe se gubite, treba da stvori tu anksioznost, nemogućnost izlaza i da se na kraju postavi pitanje - da li smo izašli iz 90-ih", naglasila je Stojanović.

Kako kaže Štiks, strašno je živeti u društvu u kojem imate osećaj već viđenog.

"Mi često vidimo slične i iste pojave, ali i iste ljude, iste ideje, isti vokabular. Pomalo smo zaboravili, uključujući i nas starije, svi mi imamo jednu selekciju, kako bismo nastavili dalje. Mi sad sve pokušavamo da pokažemo, da preko fragmenata pokušamo da damo uvid u tu dekadu, a posle će sam posetilac sam morati da odluči šta je zaista video", pojašnjava Štiks.

A šta u izlazu iz toga lavirinta treba da bude prvi korak?

"Možda na prvom mestu jedno oslobađanja pojedinca, jer nacionalizam vas gura u kolektiv, on vas homogenizuje, ne dozvoljava da budete kritički pojedinac", predočava Stojanović.

Zbog toga sama izložba traži - promišljanje.

"Sastavljena je od fragmenata i traži od gledaoca da doradi, domisli svako pitanje koje smo postavili. To je osnaživanje i ohrabrenje svakog pojedinca da slobodno misli", dodaje.

Štiks uverava da će svako u Muzeju 90-ih imati snažne emocije.

A nisu samo teške teme na izložbi.

"Govorimo i o sreći, a bilo je, i potrage za tom srećom je bilo. Pokušavamo da pokažemo kako su postojali svi elementi koji su činile te 90-e", rekao je Štiks.

Stojanović dodaje da je želja i da se podstakne na razmišljanje i identifikaciju sa svim žrtvama tog vremena.

"Da bi ljudi još jednom razmislili o svemu ovome do čega su nas dovele te godine", naglašava.

Iste vlasti rat počele, rat vodile

Žrtve se ne smeju prećutati, izjavio je Štiks.

"I o njima moramo da govorimo. Ne želimo da zaboravimo ni one koji nisu pristali na to što im se nudilo, na tihe heroje koji su pomagali i štitili svoje komšije, ljudi koji su reskirali svoj život da umanje to zlo, ako dobro nisu mogli da čine. Nema lavirinta iz koga nema izlaza, samo ih moramo naći", uverava.

Stojanović kaže i da građani moraju da budu svesni šta su ciljevi trenutnih političkih elita.

Kako je kazala, devedesete su prisutne i danas u svakoj kući.

"Nečiji otac je bio u ratu, neko je nekog izgubio, izgubili su posao, svuda su oko nas, ali je svima lakše da se ide dalje. Mi mislimo da je neophodno ozdravljenja društva, da vidimo kako smo stigli do te najniže tačke", ocenila je.

S tim se slaže i Štiks.

"Politička elita zna o čemu govorimo. Oni u vlasti imaju svoj 'muzej 90-ih' u svim postjugoslovenskim državama. Oni su kustosi naših života. To je muzej mržnje, muzej budućih ratova i u tom muzeju stavljaju svoje eksponate. Mi kažemo da to tako ne ide. I zato je ova inicijativa krenula odozdo, od ljudi koji su uložili svoj život da pruže kritički način mišljenja, da pokažemo kako se moze baviti 90-im na drugačiji način", zaključio je Štiks.

Izložba "Lavirint devedesetih" biće otvorena od 15. juna do 14. jula u Prostoru Miljenko Dereta, Dobračina 55 svakodnevno između 14h i 20h.