Politički penzioneri: Lideri stranaka u regionu koji su se povukli sa scene

Đukanović nosi epitet najdugovečnijeg stranačkog lidera u regionu koji se povukao sa partijskog čela, a portal N1 donosi podsetnik i na druge poznate predsednike stranaka koji su svojevoljno otišli u političku penziju.
Prvi lider stranke u Srbiji koji je preuzeo odgovornost za loše izborne rezultate bio je Mlađan Dinkić, koji je 2014. podneo ostavku na funkciju predsednika Ujedinjenih regiona Srbije. Dinkić je tom prilikom obavestio Predsedništvo URS da preuzima ličnu odgovornost za rezultat stranke na izborima 16. marta.

Bivši guverner Narodne banke Jugoslavije i ministar u više vlada nakon Petog oktobra svoj potez je najavio u izbornoj noći, kada su objavljeni rezultati prema kojima je URS, naslednik stranke G17 Plus, ostao van parlamenta sa osvojenih tri odsto glasova.

Dinkić je tada rekao: „Moguće da je došao trenutak da se povučem iz politike“. To je i učinio, a Ujedinjeni regioni Srbije praktično su prestali da postoje, iako se Dinkić u Registru političkih stranaka i dalje vodi kao zastupnik stranke.

Samo dan posle Dinkića, ostavku na mesto predsednika stranke podneo je i lider Demokratske stranke Srbije (DSS). Stranka bivšeg predsednika SRJ i premijera Srbije na izborima 2014. godine prvi put od osnivanje 1992. nije prešla cenzus, zbog čega je Koštunica podneo neopozivu ostavku i napustio bavljenje stranačkom politikom.

„Ovo je trenutak kada stranka prvi put u svojoj istoriji ne ulazi u Skupštinu Srbije. Zato je moja obaveza da se povučem i podnesem neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije. Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao i što mi je dužnost nalagala“, naveo je tada Koštunica.

Nakon izborne skupštine DSS u oktobru 2014, Koštunica je izjavio da napušta stranku, navodeći da je ona „napustila ideju političke neutralnosti“.

Izborni neuspeh koštao je partijske funkcije i najznačajnijeg i najdugovečnijeg lidera Hrvatske socijalno-liberalne stranke (HSLS) Dražen Budiša, koji je krajem 2003. godine podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika najstarije političke stranke u Hrvatskoj.

Kako se spekulisalo, razlog za podnošenje ostavke bilo je nezadovoljstvo izbornim rezultatom HSLS na parlamentarnim izborima 2003. godine, na kojima je stranka osvojila svega dva poslanička mandata. Stranački organi prethodno su prihvatili Budišin izveštaj o radu stranke, u kojem je priznao odgovornost za loš izborni rezultat HSLS-a. Budiša se 2009. godine vratio iz petogodišnje političke penzije, aktivirajući svoje članstvo u HSLS-u, ali nije zadužio stranačku funkciju.

Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislav Karamarko podneo je 2016. godine ostavku na mesto prvog čoveka HDZ, navodeći da preuzima odgovornost zato što nije uspeo da kreira političku većinu, kako je obećao stranci. Na liderskoj funkciji u stranci Karamarko je bio od 2012. godine, a na toj poziciji nasledio ga je aktuelni hrvatski premijer Andrej Plenković.

Ostavke pojedinih partijskih lidera bile su potpuno neočekivane, pa je tako hrvatska javnost bila doslovce zaprepašćena kada je 1. jula 2009. godine tadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader odlučio da podnese ostavku na premijersku funkciju, kao i na mesto predsednika vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

„Zbog ličnih razloga dajem ostavku na mesto premijera Hrvatske i predsednika stranke. Neću se kandidovati za predsednika države i povlačim se iz politike“, saopštio je Sanader, dodajući da „nije bolestan“ i da razlog za povlačenje iz politike nije prelazak na novu dužnost u nekoj od evropskih institucija.

Ipak, svega šest meseci kasnije Sanader, koji je nakon izlaska iz politike imao funkciju počasnog predsednika HDZ-a, ponovo je ustalasao hrvatsku političku scenu, rekavši da je pogrešio kada se potpuno povukao iz politike, te da se sada u nju vraća kako bi „ojačao HDZ“.

Sanaderov nastup okarakterisan je kao pokušaj unutarstranačkog puča, pa ga je svega 24 sata kasnije rukovodstvo HDZ-a izbrisalo iz članstva, a njegova naslednica na čelu vlade i stranke Jadranka Kosor objasnila je da Sanader nanosi štetu HDZ-u. Nedugo zatim Sander je osumnjičen za zloupotrebu položaja u više korupcionaških afera, a krajem te godine uhapšen je u Austriji. Na osnovu presuda u tri afere nepravosnažno je krajem 2022. osuđen na ukupno 18 godina i osam meseci zatvora.

Pojedini stranački lideri, poput Alije Izetbegovića i Ivice Račana, povukli su se iz političkog života iz zdravstvenih razloga. Prvi predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) doživeo je infarkt 1996. godine, ali se politikom aktivno bavio do oktobra 2001. godine, kada je napustio kormilo stranke koju je osnovao. Preminuo je dve godine kasnije.

Dugogodišnji vođa Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDPH) i bivši hrvatski premijer Ivica Račan takođe se povukao iz politike zbog lošeg zdravstvenog stanja. Ostavku na mesto predsednika stranke podneo je u aprilu 2007. godine, a preminuo je svega 18 dana kasnije.

Jedan od razloga za povlačenje sa najviše stranačke funkcije bile su i optužnice Suda za ratne zločine u Hagu. Tako je prvi predsednik Republike Srpske i Srpske demokratske stranke (SDS) Radovan Karadžić 1996. godine, pod pritiskom država članica Kontakt grupe i tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, napustio politički život.
Predsednička ovlašćenja Karadžić je preneo na potpredsednicu Republike Srpske Biljanu Plavšić, čiju političku karijeru je takođe „okončao“ Haški tribunal. Predsednica Srpskog narodnog saveza povukla se iz političkog života 2000. godine, nakon što je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju protiv nje podneo optužnicu.