Pomen žrtvama Novosadske racije i ove godine odvojeno

Vesti 24. jan 202318:1411 komentara
Izvor: Dejan Petrović

Zvaničnici Novog Sada, pokrajine, eparhije Bačke i Jevrejske opštine 23. januara, antifašisti i opozicione poslanice dan ranije, uz poruku da se "sa onima koji relativizuju zločine i zločine i ne sankcionišu nacizam i fašizam ne može".

Osamdeset jednu godinu od nastrašnijeg zločina koji Novi Sad pamti, kada su u januaru 1942. pripadnici mađarske fašističke okupacione vojske ubili i pod led bacili više od 1.300 građana Novog Sada, najviše Jevreja, Srba i Roma, Novi Sad je obeležio, kao i svake godine na platou kod spomenika „Porodica“ na Keju žrtava racije. Zvaničnu komemoraciju organizovali su gradski i pokrajinski organi vlasti, eparhija Bačka i Jevrejska opština Novi Sad, a pomenu žrtvama prisustvovali su i predstavnici ambasada Izraela i Mađarske, kao i Matice romske, a po prvi put u protokolu polaganja venaca učestvovali su i predstavnici gradova stradalnika države Srbije, kao i Savez jevrejskih opština.

U obraćanju prisutnima gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić je rekao da je Novi Sad „naučio da živi sa večnom tugom zbog nevinih žrtava, njih više od 1300“.

„Cele porodice su stradale i nestale u ledenoj vodi Dunava. A bili su krivi u bolesnim umovima okupatora samo zato što su bili druge vere i nacije. On je simbol sećanja na najtužnije dane u istoriji našeg grada, ali i opomena da ljudsko uvek mora da pobedi i da prevlada nad mržnjom i neljudskim“, rekao je Đurić.

On je najavio da će Novi Sad uskoro dobiti i Memorijalni centar posvećen žrtvama kako novosadske, tako i racije u južnoj Bačkoj.

POVEZANE VESTI:

Uz zvanično obeležavanje 81 godine od Novosadske racije, dan ranije vence na Spomenik žrtvama fašizma (Porodica), delo čuvenog novosadskog vajara Jovana Soldatovića, položili su i Antifašisti 23.oktobar, opozicione novosadske poslanice, kao i Inicijativa „Digni gard odbrani grad“, uz obrazloženje da se „sa onima koji relativizuju zločine i zločince“ i „ne sankcionišu naciste i fašiste u Novom Sadu“ ne može.

„Iako ovo činimo svake godine, obično dan ranije u odnosu na popove i političare, ovog puta smatramo da je posebno važno da se zajedno, u što većem broju, prisetimo žrtava fašističkog terora i pošaljemo jasnu i glasnu poruku da zlo koje je naše sugrađane tako surovo pobilo pre 81 godine ne sme dobiti šansu da opet zavlada i da smo tu da ga sprečimo“, poručili su iz Antifašističkog fronta „23. oktobar“.

Aktivisti ove organizacije na obeležavanju 80 godina od Racije prošle godine poručili su da neće dozvoliti podizanje spomenika takozvanim nevinim žrtvama 1944/45. na Limanu.

Spomenik je naišao na javnu osudu velikog dela javnosti, potpisana je i peticija protiv spomenika koja je uručena gradskoj vlasti, podnete su i inicijative da se ukine odluka o podizanju, a izvođači radova nedavno su i raskinuli ugovor sa Gradom i odustali od svog dela posla.

Inicijativa „Digni gard odbrani grad“ organizovala je u nedelju 22. januara edukativnu turu kroz Novi Sad, tragom stradanja u Novosadskoj raciji na obeleženim i neobeleženim mestima stradanja tokom Racije 21, 22. i 23. januara 1942. Okupljeni građani prošetali su od Miletićeve ulice do Keja, gde su odali počast žrtvama ovog stravičnog zločina fašista nad stanovništvom Novog Sada i Bačke.

„Novosadska racija se ne sme zaboraviti. Antifašizam mora biti deo naše kulture i obrazovanja. Smrt fašizmu!“ poručili su iz Inicijative „Digni gard odbrani grad“. Na mestima stradanja na „javnom času“ govorila je Marija Vasić, profesorka sociologije u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ i autorka knjige o Novosadskoj raciji „Kad Bog zažmuri“. Za portal N1 Vasić objašnjava zašto ni ove godine, „a posebno ove godine“, nije bilo moguće zajedničko obeležavanje Novosadske racije.

Privatna arhiva

„To što se komemoracija u pomen žrtava racije na 81. godišnjicu odigrava u više dana i u više termina, možemo da komentarišemo kao nepomirljive razlike, ali isto tako, te nepomirljive grupe, izlaze pred spomenik i odaju počast žrtvama, bez obzira na termin. Ne bi bilo normalno da u gradu u kojem celu prošlu godinu aktivisti pokušavaju da spreče podizanje sramnog spomenika „nevinim“ žrtvama, od strane vladajuće većine, nema ovakvih podela“, kaže profesorka Vasić za portal N1, dodajući da „ne bi rekla da ne možemo zajedno, nećemo zajedno“.

Marija Srdić, antifašistička aktivistkinja za portal N1 kaže da je uverena „da se danas ne samo deklarisani antifašisti i antifašistkinje, već i svaki građanin i građanka Novog Sada koji poštuje naše istorijsko nasleđe i naše žrtve, oseća loše, iznevereno i dezorijentisano“.

„Sve što smo doživeli poslednjih godina: relativizacija zločina Drugog svetskog rata, pokušaj da se kroz postavljanje spomenika nevinim žrtvama 1944/45 rehabilituju izvršioci i organizatori racije u južnoj Bačkoj i Novom Sadu u januaru 1942. razdvajaju nas i zajedničku komemoraciju kod spomenika Porodica sa predstavnicima aktuelne gradske vlasti čine nemogućom“, kaže Srdić, dodajući da je ove godine „uz taj sramni pokušaj izjednačavanja zločinaca i žrtva dodato I neometano divljanje i nasilje neonacista i desnih ektremista po Novom Sadu“.

„Poslednji (četvrti) napad na klub „Crni ovan“, mesto okuljanja antifa aktivista i povređivanje naših drugova ostalo je, još jednom, bez stvarnog institucionalnog odgovora i iskrene i iskazane spremnosti gradskih čelnika da se stane na put nasilnicima i ekstremistima, nacističkoj i fašističkoj bagri“, kaže Srdić za naš portal.

Da se zajedno sa onima koji relativizuju zločine i zločince i ne sankcionišu naciste i fašiste ne može, smatra i opoziociona poslanica u Skupštini Srbije Ana Oreg, predsednica Vojvođanskog odbora Pokreta slobodnih građana, koja je takođe dan ranije sa svojim koleginicama, položila venac na spomenik Porodica.

„Kao novosadske opozicione poslanice odale smo počast žrtvama Novosadske racije. Taj događaj se ne sme zaboraviti i nećemo dozvoliti rehabilitaciju zločinaca. Gradska vlast je spomenikom „svim nevinim žrtvama“ pokušala da izjednači nevine žrtve za zločincima. Smatramo da to nisu ljudi sa kojima delimo iste vrednosti, oni se suštinski ne bore protiv fašizma, stoga zajedničko obeležavanje nije bilo moguće“, kaže Oreg za portal N1.

O Novosadskoj raciji se do sada malo učilo u školama u Srbiji. Bačka eparhija Srpske pravoslavne crkve uputila je Nacionalnom prosvetnom savetu inicijativu da pogrom u Bačkoj 1942. i Novosadska racija budu neizostavni deo nastavnih programa za osnovce i srednjoškolce, što je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja prihvatio. Profesorica Marija Vasić svakog januara ovu temu detaljno obrađuje na časovima sa svojim đacima, a neki od njih su prisustvovali i komemoraciji.

„Nadam se da će program, koji najavljuje ZUOV biti osmišljen u saradnji sa stručnim licima i po programu najvećeg muzeja za proučavanje Holokausta Memorijalnog centra Jad Vašema, kao i da jednostranost i ideološka zastranjivanja neće biti deo programa“, kaže ona.

Da je manipulacijom sećanja lako proizvesti novu mržnju jedno je od osnovnih polazišta i tribine „Kultura sećanja u trećoj deceniji 21. veka – od ledene tišine do manipulacije sećanja“, u organizaciji Terra Forming, koja se u održala u Novom Sadu, dan posle zvaničnog obeležavanja sećanja na Novosadsku raciju.

„Kultura sećanja mora i može da služi samo jednoj svrsi, a to je da se sa poštovanjem čuva sećanje na žrtve i da se kroz taj proces razvija kritičko mišljenje i demokratske kompetencije. Ne postoji ni jedna treća varijanta“, rekao je Miško Stanišić, direktor organizacije Terra Forminga, dodajući da je „druga mogućnost koju nažalost susrećemo kod nas česta, a to je zloupotreba sećanja za širenje nacionalističke propagande, tako da rezultat kulture sećanja zapravo bude nova mržnja i novi strah“.

Komentari

Vaš komentar