Pomeranje sata dva puta godišnje: Posledice po zdravlje i politička pozadina

Studija koju je objavio Američki ekonomski žurnal 2016. čak tvrdi da nedostatak sna zbog pomeranja vremena uzrokuje povećanje nesreća, poput saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom.
Međutim, ima i zagovornika ove prakse, koji ukazuju na prednost dužeg dana, odnosno dnevne svetlosti, tokom proleća i leta.

Ušteda energije je, zapravo i bila razlog za uvođenje ove mere, međutim nove studije pokazuju da je njen uticaj na potrošnju energije sada zanemarljiv, zahvaljujući napretku tehnologije.

Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata, kada je Nemačka pokušala da smanji potrošnju uglja, kako bi mogla da ga koristi za svoje fabrike oružja. Mada sama ideja potiče još od Bendžamina Frenklina, daleke 1784. godine, koji je u to vreme bio ambasador SAD u Parizu. On se, naime, slučajno probudio jedno jutro u šest i video – sunce. I onda je izračunao koliko sveća i ulja za svetiljke se može uštedeti ako se pomeri sat.

Mnoge susedne zemlje, kao i Britanija, SAD i Australija ubrzo su prihvatile tu praksu. Rusija je prihvatila 1917. godine.

U velikoj meri ona je napuštena u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali se ponovo vratila 1970-ih godina tokom naftne krize, sada da bi se smanjila potreba za veštačkim osvetljenjem i samim tim, upotrebom energenata.

U tadašnju Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju letnje računanje vremena stiglo je prvi put 27. marta 1983. godine.

Prema podacima sajta Statista, manje od 40 odsto zemalja sveta i danas menja vreme, iako je više od 140 zemalja u nekom trenutku uvelo letnje računanje vremena.

Do sada se standarno, stalno zimsko računanje vremena primenjuje u samo dva dela SAD, većem delu Arizone i Havaja.

Ostatak SAD poslednjeg vikenda marta preći će na letnje računanje vremena, veći deo Meksika od prošle godine prvi put je to preskočio, usvojivši stalno zimsko vreme. Međutim, neki regioni na granici sa SAD, kao i severna polovina Donje Kalifornije, odlučili su da se drže letnjeg računanja vremena.

Kanadske provincije Saskačevan i Jukon, sa malim izuzecima, u međuvremenu su usvojile trajno letnje računanje vremena na svim svojim teritorijama.

Sve zemlje EU, ali i mnoge koje nisu članice, uključujući i Srbiju, nastavljaju da menjaju vreme dva puta godišnje. Izvan Evrope i SAD i Kanade, pomeranje kazaljki se, takođe, praktikuje u Paragvaju, Čileu, Kubi, Haitiju, Levantu, Novom Zelandu i delovima Australije, piše Statista.

Rusija i veći deo Azije, skoro cela Latinska Amerika i severni i južni delovi Afrike, prestali su da pomeraju satove. Kao i Island i Grenland od prošle godine.

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina iz 2014. godine o ukidanju letnjeg računanja vremena podstakla je mnoge države širom sveta da počnu da razmišljaju da krenu istim putem.

Koje vreme hoće Evropa?

Tako je i Evropski parlament u martu 2019. izglasao da se letnje računanje vremena ukine 2021. godine.

Međutim, potrebno je i da se Evropski savet i Evropski parlament saglase kako bi prošao zakon, neophodan da bi se okončalo pomeranje kazaljke na satu.

EU je prvi zakon o letnjem računanju vremena donela 1980, kako bi se koordinirale postojeće nacionalne prakse i tako se pomoglo da se obezbedi glatko funkcionisanje jedinstvenog tržišta. Tekuća direktiva na snagu je stupila 2001, i prema njenim odredbama sve države članice prelaze na letnje računanje vremena poslednjeg vikenda u martu, a na zimsko se vraćaju poslednjeg vikenda u oktobru.

Poslednjih godina, zbog sve više studija koje ukazuju na dugoročne posledice po ljudsko zdravlje ove prakse, poput depresije, usporenog metabolizma, dobijanja na težini i učestalih glavobolja, sve su češći i pozivi da se ona ukine.

Evropska unija je bila na dobrom putu da to učini, a sa njom i Srbija, koja je navela, kako su poručili iz Ministarstva privrede, da će slediti sve odluke Unije.

Međutim, 2020. je usledila i pandemija koronavirusa, i u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiološke mere, tako da se pomeranje sata nije tada činilo kao jedan od prioriteta. Potom je u februaru 2022. Rusija napala Ukrajinu, i usledile su dve godine svetske nestabilnosti, rasta cena hrane i energenata, i kazaljke na satu opet nisu bile na dnevnom redu.

Međutim, okončanje ove prakse nije lako i neophodno je mnogo odluka na visokom nivou, jer je vreme veoma politička stvar.

Zemlje Beneluksa, Francuske i Španije su savršen primer toga.

Trenutno imaju tri vremenske zone u Evropi, a većina zemalja koristi "centralnoevropsko vreme" kao standardno. Deset zemalja koristi "istočnoevropsko vreme", a tri "zapadnoevropsko vreme".

Logično, vreme bi trebalo da bude podešeno po meridijanima. Britanija i Maroko su, na primer, usklađeni, dok evropske zemlje koje se geografski nalaze između njih na istom meridijanu, uključujući Francusku, Nemačku i zemlje Beneluksa, jedan su sat napred.

Apsurdno je, takođe, iako se Španija i Portugal graniče, nisu u istoj vremenskoj zoni.

Kako je navela Evropska komisija, na zemljama članicama je da utvrde koje vreme žele da usvoje, mada to treba da se bazira na geografskom položaju zemlje.

"Stoga je svaka država članica u najboljoj poziciji da napravi ovu procenu, uzimajući u obzir moguće scenarije za izbor stalnog zakonskog vremena, njihove efekte, rezultate nacionalnih dijaloga i konsultacija sa drugim članicama", poručili su iz Komisije.

S druge strane, evroposlanici žele da to Komisija uradi, "pogleda u mapu i izađe sa predlogom", kako bi ubrzala i posredovala u pregovorima između država članica.

Prvo je na evropskim zemljama da li će se držati standardnog, zimskog vremena, ili će izabrati letnje vreme.

"Koordinacija je esencijalna kako bi se osiguralo da direktni susedi koje dele meridijan izaberu isto standardno vreme, i tako se izbegne "pačvork vremenskih zona, tako da to manje više izgleda homogeno, ne ugrožava tržište i trgovinu unutar država članica", kazala je za Euronews, sa sedištem u Francuskoj, Arijadna Guelj, koordinatorka barselonske Inicijative za upotrebu vremena za zdravo društvo.

Ova inicijativa ima svoj predlog da se evropske zemlje podele na četiri različite vremenske zone, uglavnom bazirajući se na tekućem zimskom vremenu.

Kako su naveli, to garantuje da svaka zemlja ima sunce na najvišoj poziciji u podne.

"Na taj način, možemo da učinimo najviše od naših života. I, takođe, zato što je takva hronobiologija, nauka koja proučava kako naš unutrašnji ritam utiče na naše zdravlje. To je, kako kažu, najbolje za naše kolektivno zdravlje", ocenila je Guelj.

Psihijatrica: Sezonski afektivni poremećaj - depresija, tuga, loše raspoloženje

Psihijatrica Nevena Čalovska Hercog ukazuje da "sezonski afektivni poremaćaj najčešće ima kliničku sliku depresije, i kliničku sliku tužnog raspoloženja koje nije po svom intenzitetu i trajanju saobrazno spoljašnjim uslovima, tj. okolnostima u kojima osoba živi".

"Potpuno je analogno i drugim depresivnim poremećajima, što znači da, pored lošeg raspoloženja, postoji bezvoljnost, pad inicijative i interesovanja, socijalno povlačenje, često problemi sa snom, u smislu nekada produženog spavanja, i često potreba za uzimanje velikih količina hrane, prevashodno ugljenih hidrata. Ljudi u ovom stanju imaju teškoće da se obraduju stvarima koje su ih ranije radovale, primećuju da su neraspoloženi, da su bez volje, nekada su i zbog toga razdražljivi, na mali povod reaguju povišenim tonom, nestpljenjem, lako uđu u nekakvu konfliktnu relaciju sa bliskim ljudima, a i to ih sve sekundarno čini da budu još više potišteni", pojašnjava Čalovska Hercog.

Kaže da ovaj sezonski poremećaj najčešće nastaje u oktobru, novembru, i može da se protegne sve do proleća.

"Vrlo mali broj ljudi koji ima ovaj poremećaj paradoksalno ga razvija tokom leta, više im smeta duža izloženost svetlu, suncu i kraćem noćnom periodu", ukazuje ona.

Prema njenim rečima, biohemijski se vezuje za pad seratonina, melatonina, i vitamina D.

"Oni imaju ulogu u našem raspoloženju, kada ih nema dovoljno, onda nastaje afektivni poremećaj. Mnogo je češći kod žena i kod ljudi koji žive bliže Severnom polu. Tamo gde ima puno sunca, tu samo jedan posto stanovništva ima, a tamo u onim severnim zemljama skoro ide do devet odsto", navodi Čalovska Hercog.

Dodaje da su mnogo osetljiviji ljudi koji su inače u životu emocionalno labilni ili koji su na teške situacije reagovali depresivnošču, to je neki konstitutivni, predispozicioni elemenat koji im povećava rizik da će preko zime i u situaciji sa manje sunčeve svetlosti i sve kraćih dana da reaguju na ovaj način.

Kaže i da je ono što mi možemo da uradimo je da vodimo računa o svojim navikama, "da smo u ritmu dobre ishrane, spavanja, ali istovremeno da kontrolišemo vitamin D u krvi, da uzimamo melatonin, a u nekim slučajevima, kada ih to stvarno hendikepira u svakodnevnom životu, onda ima smisla i privremena primena antidepresivnih lekova koji prevashodno povećavaju nivo seratonina u centralnom nervnom sistemu".

Kada se radi o Srbiju pogođene su, prema njenim rečima, prevashodno osobe ženskog pola, i to odrasle osobe. Navodi da se kod dece praktično ni ne dijagnostikuje ovaj poremećaj.

"Kod odraslih se javlja i lakše zamaranje i nekakav doživljaj da je život nekako dosadan i besmislen, i teško se održava svakodnevnica, porodični rituali deluju besmisleno, prazno", ukazuje ona.

Na pitanje da li je možda kod nas pokrenuta inicijativa psihijatara, psihologa, lekara da se ukaže na posledice po zdravlje pomeranja vremena, ona ističe da su oni "profesionalno jedna vrlo inertna, naizgled kao indiferentna grupa, ovaj Ribnikar je malo lansirao da postanemo društveno malo više odgovorni".

"Nismo dovoljno proaktivni. Sigurno bi imalo težinu od ljudi koji rade u javnom zdravlju. Naša profesionalna mišljenja malo ko sluša, a i nema neki efekat na promene u politikama", ocenjuje ona.