Počelo je od prethodnog skupštinskog saziva, a nastavilo se i u ovom. Da bi se poslanici "zaštitili" od neugodnih novinarskih pitanja, internim aktom skupština je ograničila fizičko kretanje novinara na samo jednu prostoriju i do te mere pooštrila poštovanje tog pravila da radnici skupštinskog obezbeđenja praktično i nemaju drugi posao do da novinare određenih medija spreče da rade svoj (posao).
Na 13.400 kvadrata prostire se zgrada Narodne skupštine. Na manje od tri posto dozvoljen je boravak novinarima i snimateljima. I to je centralni skupštinski hol. Mesto gde bi poslanici trebalo da se suoče s novinarskim pitanjima. I mesto od kog poslanici vlasti beže kao đavo od krsta.
Povezane vesti
„Oni imaju ove hodnike kroz koje mogu da špartaju slobodno i ne dolaze ovde u ovaj hol i onda su se dosetili baš me briga niko na hodniku ne može da me presretne i ne može ništa da me pita“, kaže novinarka TV Nova S Jasmina Dobrilović.
I tu ovih 400 kvadrata centralnog hola postaje tesno, jer iako prostorija sa čak sedmoro vrata, kroz njih sedma sila može samo kad je potera viša sila.
„A oni su radnici skupštinskog obezbeđenja. Na svakim vratima po jedan zadužen da ne pređemo crvene linije“, priča Dobrilović.
N1: Čekajte, mi sad stvarno ne možemo da pređemo ivicu?
Radnik obezbeđenja: Imate Pravilnik…
N1: Bukvalno ne možemo ivicu da pređemo?
Radnik obezbeđenja: Vaš je centralni hol i novinarska soba.
N1: Bukvalno smo kao u kavezu.
„Ovo je gore od kaveza, jer u kavezu nemate policiju koja vas vraća u kavez, ovde vas neko po zahtevu predsednika Skupštine vraća ovde“, ocenjuje Srđan Milivojević, poslanik DS.
Kako se ponašati u zgradi Skupštine, gde novinari smeju, a gde im je strogo zabranjeno, ustanovljeno je internim aktom o Unutrašnjem redu koji je donet 2015, dok je predsednica skupštine bila Maja Gojković. Odluku je potpisao Zoran Babić, u to vreme predsednik administrativnog skupštinskog odbora i tada šef poslaničke grupe SNS. Njegovim potpisom stavljena je van snage prethodna odluka čak iz 1994. u kojoj, pogađate, nema odredbi koje ograničavaju kretanje novinara.
„Vaš posao novinara je da budete oči i uši građana Srbije iz parlamenta“, poručuje Milivojević.
N1: Ali trenutno smo i slepi i gluvi zbog njihovih pravila.
Milivojević: Zbog bahatosti, ne zbog pravila. Ovde nije reč o pravilima, već o bahatosti i straha režima da vi možda nešto ne snimite što se njima ne bi svidelo.
N1: Otkad je to ovako pooštreno?
Radnik obezbeđenja: Imate u odluci. Lepo stoji u odluci.
N1: Pa, imamo u odluci iz 2015, ali nije to baš bilo tako.
Nije bilo tako ni te 2020, prvog dana u Skupštini kada su se mladi naprednjaci našli u nebranom grožđu, tet-a-tet s kamerom televizije Nova S.
„Pošto poslanici koji su prolazili hodnikom uopšte nisu želeli da nam daju bilo kakve izjave ja sam se dosetila da stanem ovde gde su vrata i da ih nešto pitam, međutim oni su zapeli već kod prvog i osnovnog pit anja „kako se zovete?“ Moje je da te pitam, a tvoje je da pokažeš da li si u toj meri dostojanstven da ćeš bar da zastaneši da mi kažeš u kameru „neću da ti dam izjavu“, priseća se Dobrilović.
Od tog trenutka, priča nam novinarka Nove S, skupštinsko obezbeđenje ne ispušta je iz vida.
„Meni je, uslovno rečeno, zabranjeno da se šetam hodnicima Narodne skupštine“, kaže Dobrilović.
Milivojević navodi da je „proverio imovinsku kartu Vladimira Orlića i on zdanje u kome mi sad a stojimo nije prikazao kao svoju privatnu imovinu, a ponaša se kao da je ovo njegova kuća“.
Ako biste u hodnik kuće Vladimira Orlića bićete ljubazno zamoljeni da se vratite u kavez.
„Ovi ljudi iz policije nisu krivi, oni samo sprovode ono što je njima naređeno. Ovo je strah režima od javnosti“, smatra Milivojević.
Radomir Lazović iz poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd dodaje: „Pa, zašto? Da ne biste došli do nekih informacija koje bi štetile vlasti, to je potpuno jasno“.
„Vi kad uđete u štalu, tamo vas stoka pozdravi, da li sa „be“ ili sa „mu“, a građani nek razmišljaju da li njih preko novinara uopšte pozdravljaju određeni narodni poslanici“, poručuje Dobrilović.
U skupštini samo muk.
Komentari ()
Vidi sve komentare