Drugoplasirani na ppredsedničkim izborima u aprilu Zdravko Ponoš kaže da ovom režimu ne bi trebalo dati nikakav oprost i šansu da preživi i da bi ulazak sa Vučićem u vaninstitucionanu komunikaciju značio podelu odgovornosti za situaciju u koju je uveo zemlju. "Čak i kad bi se neko upustio da sa njim deli tu odgovornost, taj neko ne bi imao priliku da utiče na to u kom smeru taj brod ide dalje. Uostalom, dolazak u priliku na to da se utiče se ostvaruje na izborima. Da je on suštinski hteo da podeli ne samo odgovornost, već i obaveze sa opozicijom, onda bi stvorio fer i demokratske uslove za izbore. Imaće uskoro priliku da razgovara sa opozicijom u parlamentu. Videćemo da li će to biti vređanje opozicije koja je ušla u parlament ili će biti konstruktivan razgovor. Razgovor van tog formata je zloupotreba glasača i ja sebe ne vidim u toj priči. Uostalom, ja još uvek ne predstavljam neku političku organizaciju. Na izvesan način predstavljam ljude koji su glasali za mene, mada ne na formalan način. U svakom slučaju Vučić od mene ne može da dobije podršku", kazao je Ponoš.

U intervjuu za list Danas, on kaže da vlast treba da razgovara sa opozicijom, ali u parlamentu i da treba da pruži opoziciji mogućnost da nastupa na Javnom servisu.

„To se nije desilo. Razgovor sa njim u zatvorenoj sobi nije u javnom interesu. Nema razloga da opozicija pruža ruku Vučiću da se ponovo politički spase. To je neodgovorno prema građanima i državi. To svakao ne znači da treba paušalno napadati i one retke poteze koji su razumni. Uostalom kod ovog režima uvek je mnogo više onih loših tako da opoziciji ne manjka ni tema ni materijala“, kaže on.

Ističe da novi zahtevi za članstvom u NATO Švedske i Finske utiču na bezbednosnu mapu Evrope, kao i da nema nikakve dileme da proširenje tog saveza ima odraz na situaciju, bez obzira što Moskva pokušava da tu stvar minimalizuje u smislu javnog tumačenja da se suštinski ništa nije promenilo.

„Promenilo se, NATO sad ima snage na tom delu ruske granice i Rusija će preusmerti deo svojih vojnih kapaciteta u skladu sa tom novom realnošću. To je samo jedna od implikacija rata u Ukrajini koja komplikuje situaciju na kontinentu i predstavlja razlog za brigu. Stvari se brzo odvijaju i ulaze u klasičan opasni kovitlac tzv. „bezbednosne dileme“. Što se tiče našeg regiona, ne vidim da će širenje NATO na severnom krilu imati automatski dramatične posledice po naš region ili dramatičniji nego u ostatku Evope. Osim Bosne i Hercegovine i Srbije, svi ostali su već u NATO. Raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji je takvo da je priključenje NATO ne dolazi u obzir. To je stav i većine političkih stranaka. Takođe, ne vidim poseban razlog da zapadni partneri i NATO savez vrši nekakav poseban pritisak u tom smeru. Postoji sasvim dovoljno prostora za saradnju u okviru Partnerstva za mir. U BiH teško je da se dođe do konsenzusa po bilo kojoj, pa i po toj temi“, rekao je.

Govoreći o sankcijama Rusiji, Ponoš kaže da je režim uspeo da dovede raspoloženje javnosti da to bude podeljena, navijačka priča – ko je za ovo, a ko je za ono.

„To je sa jedne strane. A sa druge, on traži podršku za korake koje priprema i od opoziciji i od crkve. Pritom, režimski mediji kreativno interpretiraju čak i kritičke izjave koje dolaze od opozicije, a u korist opravdavanja koraka koje vlast priprema. To se odnosi i na uvođenje sankcija. Videli smo da je Vučić i crkvu stavio u funkciju dramatizacije situacije, podele odgovornosti i prepariranja za prihvatanje nepopularnih koraka. Velika je odgovornost na crkvenom vrhu da li će dozvoliti Vučiću da od vladika napravi partijske komesare Srpske napredne stranke. To što će neki od tih koraka objektivno biti u skladu da državnim interesima, to ne znači da će nam od toga automatski biti bolje. To što će režim napraviti neke korake koji sklanjaju omču sa vrata Srbiji, to je samo zato što je u toj omči i vrat režima. Najgori scenario je da režim tim spoljnopolitičkim ustupcima ponovo dokupi sebi podršku za opstanak na vlasti i način vladanja kao i do sada. Racionalna spoljna politika može da otkloni fatalne pretnje, ali neće to biti dovoljno za prosperitet i pristojan život u Srbiji. Dakle, reč je o ustupcima kako bi vlast zadržala spoljnu podršku, a ne o suštinskoj politici koja ima i unutrašnju dimenziju, dimenziju koja se odražava na naše živote na dnevnoj bazi“, ocenjuje Ponoš.

Kaže da radi na pripremama za formiranje političke organizacije i da će još videti koja će to forma biti. Dodaje da to ne radi samo zato što je imao 700.000 glasova na izborima.

„To je značajno, ali ima i drugih elemenata koji su vredni pažnje. Stanje u Srbiji nakon održanih izbora nije ništa bolje nego pre tih izbora. To se odnosi na sve oblasti, od ekonomije do medijske situacije. Neke bolnice su ponovo bez potrošnog materijala. Opet imamo ubistava u podzemlju. Deca gube od nastave zbog dojava o bombama. Stanje na opozicionoj sceni je daleko od toga da izaziva aplauze od strane građana koji su glasali za opoziciju. Što zbog odnosa u toj opoziciji što zbog činjenice da je ta opozicija imala problem da izbroji glasove, čak i do danas. To je nešto što je demotivisalo građane da sada imaju utisak u smislu toga – pa, vidiš kakva je to opozicija… Mislim da ima prostora za nešto novo na opozicionoj sceni, nešto što bi uključilo i ljude koji do sada nisu bili politički angažovani na organizovan način. Računam prvenstveno na ljude koji imaju svoje profesije, svoju struku, a eventualno angažovanje u politici doživljavaju kao doprinos javnom interesu“, kazao je i dodao da sa Savom Manojlovićem nije razgovarao o zajedničkom delovanju kroz neku organizaciju.

„Manojlović je, koliko sam razumeo, najavio da nastavlja svoje angažovanje u formi građanskog aktivizma, kao i do sada. Inače poštujem njegovu energiju i sposobnost da pokrene ljude. Istovremeno, pokazao je i sposobnost da ljude skloni sa sa ulice. To nije lako“, zaključio je Zdravko Ponoš za Danas.