Da će Stranka slobode i pravde za predsedničkog kandidata predložiti Zdravka Ponoša, Narodna stranka, čiji je on član, saznala je iz medija. Dva koaliciona partnera ranije su se dogovorila da će kandidata izabrati na osnovu istraživanja javnog mnjenja, čije rezultate očekuju u utorak. To što ga predlaže SSP, a Narodna razmatra drugog kandidata Ponoš sada nije hteo da komentariše. Za politikologe ova situacija nije neobična ali, kažu, nije morala da se odigrava u javnosti.
Posle aprilskih izbora, u kabinet na Andrićevom vencu, Stranka slobode i pravde misli da bi trebalo da uđe Zdravko Ponoš.
POVEZANE VESTI:
„Častan i pošten čovek sa uspešnom karijerom“, tako je Ponoša opisao lider SSP-a Dragan Đilas.
„On je čovek za koga sam ubeđen da nikada ne bi prekršio Ustav i zakone Srbije“, dodao je on.
General potpukovnik u penziji, načelnik Generalštaba od 2006. do 2008. godine, pomoćnik ministra spoljnih poslova od 2010. do 2012, ali i čovek iz druge stranke – Narodne.
Njen i Ponošev stranački predsednik Vuk Jeremić kao najboljeg kandidata vidi nekog drugog – Miroslava Aleksića.
„Srčan, hrabar, pametan, čestit, porodičan čovek iz naroda, koji je u naponu životne snage“, imao je Jeremić reči hvale za Aleksića u intervjuu za novine „Nova“.
Da je Ponoš dobar izbor misli i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.
„Sjajnog obrazovanja, neko ko je veoma umeren i odmeren u svojim javnim nastupima, veoma promišljen, iskusan. I duboko sam uveren da bi sutra kao predsednik države zaista predstavljao oličenje državnog jedinstva. Iz tog razloga je PSG veoma snažno podržao njegovu kandidaturu za predsednika“, poručuje Grbović.
Šta njihov koalicioni partner sprema, Narodna stranka saznala je iz medija.
Pa, ljudi, sedite prvo, pa se dogovorite, savetuje urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
„Zar stvarno nije bilo dovoljno vremena da oni između sebe se dogovore da oni naprave ankete i da vide ko bolje stoji u javnosti“, pita se Ćulibrk.
Bilo je vremena, a upravo to je bio i dogovor iz novembra prošle godine kada su SSP, Narodna i još nekoliko stranaka potpisale sporazum i odlučile da do kandidata dođu preko istraživanja javnog mnjenja.
„Zajednički kandidat za predsednika Republike trebalo bi da bude osoba za koju se objektivnim metodama utvrdi da ima najveći potencijal da se suprotstavi kandidatu vlasti. Odlučivanje po ovom važnom pitanju ne bi smelo biti vođeno bilo kakvim ličnim, partijskim ili drugim posebnim interesima“, saopšteno je iz Narodne stranke.
Klimava koalicija
Ako drugi interesi i međusobni ratovi unutar opozicione koalicije postoje, trebalo je da ostanu iza zatvorenih vrata, kaže politikolog Boban Stojanović.
„Pa, kada onda zaista dođu rokovi da ipak moraju da se dogovore da izađu sa jednom osobom, jednim imenom, jednim kandidatom, a da građani ne moraju baš da znaju kako se do te osobe došlo“, ističe Stojanović.
Potraga za onim koji može na crtu vlasti pred očima javnosti, ovim strankama ne bi trebalo da nanese veliku političku štetu, misli Stojanović. Ali, ako se na kraju dogovore oko jedne osobe, međutim…
„Ovo što vidimo poslednjih dana više ide u prilog tome da je ta koalicija klimava i da bismo možda mogli da razmišljamo i o tome da će se ona na neki način i rasformirati do izbora, nego što nam deluje da će imati kvalitetnog kandidata koji može da ozbiljnije uđe u predsedničku trku protiv kandidata vlasti“, ocenjuje Stojanović.
