Popiju, pa sednu i za volan: Alkoholizam i greške u tradiciji i vaspitanju

Koliko često pijemo pokazuje i istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u kome se navodi da na godišnjem nivou stanovnik Srbije popije oko jedanaest litara alkohola, dok je svetski prosek šest. Srbija ima i više od 200.000 registrovanih alkoholičara, prema podacima od pre dve godine.

“Alkohol je kod nas na Balkanu vrlo prisutan i poželjan. Ne postoji događaj koji nije praćen alkoholom, ako gledamo kulturološki. Radi se o običajima. Pije se i kad se slave lepe stvari, ali i kad je u pitanju nešto što stvara tugu - pije se i na slavljima i na sahranama. Takođe i kad se rodi dete, kad se krsti dete, kad se slave rođendani… Ne postoji događaj koji nije obeležen pijenjem”, kaže psiholog.

Ovakvo ponašanje, navodi Tomin, govori dosta o našem društvu - da još uvek nemamo prvo znanje o tome koliko je alkohol štetan.

“Nekad čujem da čak i lekar izjavi da je čaša vina zdrava - ne postoje dokazi da je piti alkohol zdravo, a postoji mnogo njih - da je opasan. Ta uverenja toliko dugo tu, da mi i dalje verujemo u te mitove”, objašnjava on.

Alkohol je čest uzrok saobraćajnih nesreća

Alkohol zaista jeste opasan, a i česti uzrok saobraćajnih nesreća.

U ponedeljak je upravo vozač u alkoholisanom stanju udario 10-godišnjeg dečaka koji je vozio bicikl i bio na pešačkom ostrvu, pa je potom pobegao sa mesta nesreće, dok se dečak bori za život - ovo je samo jedan od niza nesrećnih okolnosti koje su nastale jer je neko bio pijan.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), od 1. januara ove godine na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 23.475 saobraćajnih nezgoda u kojima se alkohol, kao uticajni faktor nastanka nezgoda, pojavljuje u 2.192 nezgode, odnosno 9,3 odsto.

U istom periodu prošle godine, kako se navodi, u 23.706 saobraćajnih nezgoda alkohol je bio uticajni faktor u 2.328 nezgoda, odnosno 9,8 odsto dok je u istom periodu 2022. godine u 24.353 nezgode alkohol bio uticajni faktor u 2.582 nezgode, odnosno 10,6 odsto.

Iako N1 nije uspeo da dobije informacije “Batuta” o ljudima koji se leče od alkoholizma, iz Specijalne bolnice “Vita” navode da pacijenti koji se leče od alkoholizma čine otprilike četvrtinu broja svih pacijenata ove ustanove. Što se tiče uzrasta pacijenata, kako navodi direktor ove ustanove Milan Vlaisavljević, 80 odsto ih dolazi iz starosne kategorije od 30 do 50 godina. Što je, kako dodaje, znatno niže nego pre desetak godina kada je najviše bilo onih sa više od 50 godina.

"Dinar u preventivu - deset dinara uštede u lečenju"

Alkohol nije samo dostupan odraslima, već i deci.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuje uznemirujuće podatke - čak 50 procenata mladih povremeno pije, 20 odsto njih se povremeno opija, a sedam odsto pije redovno. Istraživanje je obuhvatilo učenike osnovnih škola 5. i 7. razreda i prvi razred srednje škole.

“Deci se od malena alkohol prikazuje kao nešto što je lako dostupno. Mi imamo to kulturološki. Odavno je prisutno da se čak i sasvim maloj deci daje alkohol, daju i rakije. I u literaturi su čak opisani ekstremni slučajevi alkoholizma kod nas u Srbiji kod sasvim male dece kojoj se svaki dan npr. davala rakija pre odlasku u školu zbog pogrešnih uverenja tj. predrasuda da je alkohol zdrav”, kaže za N1 psiholog Goran Tomin.
Mi verujemo u mitove, ističe on, i u to da je alkohol nešto što daje snagu, zdravlje i imunitet.

“To je kod nas povezano jako duboko sa tim nekim uverenjem da je to nešto pozitivno i dobro. Onda i deca počinju alkohol, kroz posmatranje prvenstveno svojih roditelja i bližnjih, da doživljavaju kao nešto normalno, a ne opasno. Kad padnu autoriteti kod adolescenata, to može da im ugrozi život. Zato sve mlađi počinju da koriste psihoaktivne supstance i alkohol, i to je veoma dostupno na ulici, to je toliko lako naći, da ne možete da poverujete”, objašnjava naš sagovornik.

Iz “Vite” za N1 kažu da sve češće beleže slučajeve gde je zloupotreba alkohola "udružena" sa zloupotrebom kokaina ili neke druge psihoaktivne supstance - posebno kod mlađih pacijenata.

“Kod mlađih pacijenata (punoletstvo, rane dvadesete...) po pravilu beležimo da alkohol nije ‘glavna’ supstanca, tj. da je zloupotreba alkohola ‘udružena’ sa zloupotrebom drugih psihoaktivnih supstanci po principu ‘uzima se šta je dostupno u tom trenutku’, pa tu govorimo o politoksikomaniji’”, rekao je direktor.

Imamo dosta adolescenata, navodi psiholog, koji ulaze u prve stadijume bolesti i zavisnosti, koje se kasnije jako teško leče.

“Dakle, ako imamo alkoholizam kod velikog broja odraslih ljudi, kad dođu kod nas i pitamo ih kad je krenulo pijenje, pa krenulo je u adolescenciji. Ja znam iz prakse često da mladi piju na način tako da se oduzimaju od alkohola i često završavaju na toksikologiji tu istu noć. Deca piju u nenormalnim količinama - problem je što njima niko nije objasnio da je to opasno. Niko im nije rekao šta se dešava nakon pijanstva. Mladi misle da njima ništa ne može da se desi”, objasnio je Tomin.

Kako kaže, najbolji lek je prevencija.

"Preventiva kao nešto što sprečava nastavnak bolesti je, to znamo odavno, mnogo lakša i jeftinija nego lečenje te bolesti. Imate onu poznatu da je dinar uložen u preventivu deset dinara uštede u lečenju. I to je potpuno tačno, što znači da je potrebna stalna edukacija populacije i potrebna je edukacija dece od malena. Prevencija prvo treba u kući da krene - jer se u kući često pije i deca to posmatraju, ali treba edukovati decu u školi i drugim institucijama. Institucije nisu previše usmerene na lečenje od alkoholizma", zaključio je on.