Novinari moraju sami da se izbore za boljitak na medijskoj sceni i promene u svojoj profesiji, izjavila je glavna i odgovorna urednica Istinomera Milena Popović, koja ne veruje da će primena Medijske strategije ili najavljene izmene seta medijskih zakona bilo šta promeniti nabolje.

Popović je u serijalu razgovora Kiosk za FoNet, posvećenom medijskoj sceni Srbije, ocenila da domaća medijska sfera nije samo loša, već i da je nema.

„Na trafikama se prodaje nešto što se pakuje i reklamira kao medij, ali to nije, već možemo da ih nazovemo propagandnim glasilima koja rade za određene interese“, ukazala je Popović.

Prema njenoj oceni, ista situacija je i sa televizijama, dok je među internet portalima nešto bolje stanje, iako ih ima svega nekoliko koji profesionalno rade svoj posao.

Smatra da podela na „tradicionalne“ i „nove“ medije, takođe, nema uticaja na opšte stanje na medijskoj sceni.

„Ako će neko da manipuliše, spinuje i dezavuiše javnost, nebitno je da li će se on služiti društvenom mrežom, recimo Tviterom kao medijem, novinama, televizijom ili internet portalom“, obrazložila je Popović.

Kako je rekla, imamo primere u svim tim segmentima, od teških manipulacija i otvorenog laganja, do profesionalnog izveštavanja.

Upozorava da medijska scena nije odjednom postala loša, i da su i ranije, kao i danas, postojali mediji koji rade za nečiji interes.

„Drugo je pitanje je da li je taj interes dobar ili loš, ali je posebno teška situacija među onima koji su „pod ingerencijom vlasti“, predočila je Popović.

Prema njenom tumačenju, „došlo je dotle da više ne možemo ni tračak, najobičniju informaciju iz njih da saznamo, pa čak do te mere da im više ne verujemo ni kad kažu kakvo je vreme u zemlji“.

Mišljenja je da će, ipak, oni koji žele tačnu informaciju do nje i doći, ali ne tako što će samo „upaliti“ televizor ili otići do najbliže trafike i kupiti novine.

„Moraće da konsultuju nekoliko informativnih, istraživačkih, ‘fektčekerskih’ internet portala koji se bave novinarstvom i eventualno da vide na jednoj televiziji i u jednim novinama tačne informacije“, uverena je Popović.

Smatra da je potrebno i da konsultuju društvene mreže, a na kraju i da uporede sadržaj koji dolazi sa svih tih strana i donesu sopstveni zaključak o društvenim pojavama.

Među svetle tačke domaće medijske scene Popović je ubrojala nekoliko, „što istraživačkih, što informativnih internet portala“, koji se na savestan i etički način bave novinarstvom.

„Problem je što se te svetle tačke u drugim medijima svakodnevno etiketiraju kao državni neprijatelji, kriminalci i strani plaćenici“, naglasila je ona i kao još jednu svetlu tačku u domaćim medijima označila „ženske glasove“ u novinarstvu.

Svedočenja žrtava nasilja koje su, koliko god stanje u našim medijima bilo loše, ipak poklonile poverenje nekim novinarkama da ispričaju svoju priču, istakla je Popović.

To su, prema njenom mišljenju, uradile iako je izveštavanje o nasilju u mejnstrim medijima i tabloidima veoma loše.

Zato joj se čini da se stvari pomeraju i u takvim redakcijama i da mlade novinarke pokušavaju da se bore za profesionalno izveštavanje o temama, poput nasilja nad ženama.

„Čini mi se da se tu stvari pomeraju sa mrtve tačke, uprkos tome što medijski radnici i ne mogu da računaju na sistemska rešenja“, rekla je Popović.

Kako je poručila, „ako se i izborimo za nešto, sami ćemo se izboriti za boljitak u medijima, jer sami smo na sebe i osuđeni da se izborimo za svoju profesiju i promenimo stvari u njoj“.

Kada je reč o primeni Medijske strategije i najavljenim izmenama medijskih zakona, ona je podsetila na to da u zakonima i Kodeksu novinara već stoji obaveza svakog novinara i medija da tačno informišu javnost i prenose tačne i proverene informacije, ali da se ta pravila ne poštuju.

„Zato ne verujem da će Medijska strategija ili izmene medijskih zakona bilo šta promeniti nabolje. Taj proces traje radi dobijanja poena od međunarodne zajednice, a bez suštinske namere da se stvari dovedu na svoje mesto“, zaključila je Popović.