Kakva su iskustva iz porodilišta u regionu: U Srbiji više od polovine žena koristilo veze za adekvatnu negu

Najveći broj negativnih iskustava odnosi se na ponašanje medicinskog osoblja - gotovo polovina ispitanica navela je primere grubosti, zanemarivanja i neprofesionalnog odnosa tokom porođaja.

U odgovorima otvorenog tipa žene su opisivale razna iskustva: od pritiska na stomak tokom porođaja, ignorisanja bola, nedostatka pomoći pri dojenju, pa sve do loših uslova u porodilištima, uključujući higijenske probleme i nedostatak osnovnih sredstava.

Upravo zbog toga autori istraživanja ukazali su i na značajan raskorak koji postoji između zakonskih prava i njihove primene u praksi. Iako Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o pravima pacijenata garantuje pravo na dostojanstvo, privatnost i adekvatnu negu, iskustva trudnica pokazuju da se ta prava najčešće ne poštuju, već da je za takvu vrstu tretmana potrebno da poznaju nekog od medicinskog osoblja.

Tako je na pitanje da li su koristile lične ili profesionalne veze kako bi dobile adekvatnu negu, potvrdan odgovor dalo 57,4 odsto ispitanica iz Srbije, dok je gotovo polovina njih navela da je davala novac zdravstvenim radnicima.

Slični podaci zabeleženi su i u drugim zemljama regiona, posebno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, gde je procenat ispitanica koje navode davanje novca još veći: 68 odsto u Bosni i Hercegovini i 72 odsto u Crnoj Gori, pokazuje objavljeno istraživanje.

Navedeni podaci ukazuju na to da je praksa neformalnog plaćanja rasprostranjena u celom regionu, a ne samo u Srbiji. Kako za portal N1 kaže jedna od autorki istraživanja Jasmina Šunjka Ćorović, ove pojave ne treba posmatrati kao pojedinačne izbore.

"Na osnovu nalaza našeg istraživanja, činjenicu da značajan procenat ispitanica navodi korišćenje ličnih veza ili neformalnog novčanog mita možemo tumačiti kao indikator percepcije da formalni sistem ne garantuje ujednačen kvalitet nege. U tom smislu, ove prakse se ne moraju nužno razumeti kao izolovani individualni izbori, već pre kao strategije snalaženja u kontekstu u kojem žene ne doživljavaju institucionalne mehanizme kao dovoljno pouzdane ili predvidive“, navodi Šunjka u razgovoru za portal N1.

Psihološka podrška nakon porođaja retkost

Sa druge strane, psihološku podršku nakon porođaja dobio je veoma mali broj žena - između jedan i četiri odsto ispitanica u sve četiri zemlje - iako je oko 30 odsto njih prijavilo simptome postporođajne depresije. Šunjka ističe da ovaj podatak ukazuje na sistemski nedostatak podrške.

"Psihološka podrška trenutno nije deo standardnog protokola porodiljske nege ni u jednoj od četiri analizirane zemlje, što znači da njen izostanak pre odražava organizaciju sistema nego individualne odluke. Zakonski okvir u Srbiji formalno predviđa postporođajnu negu koja uključuje mentalno zdravlje, ali na nivou implementacije postoji praznina“, objašnjava ona.

Nezadovoljstvo osobljem dominatno

Govoreći o iskustvima žena tokom porođaja, ona ističe da se upravo odnos medicinskog osoblja pokazao kao najzabrinjavajući nalaz.

"Odnos sa osobljem izdvaja se kao dominantan faktor nezadovoljstva porođajnim iskustvom, dok naš drugi, kvantitativni rad potvrđuje da je odnos sa medicinskim osobljem najznačajniji prediktor zadovoljstva porođajnim iskustvom, značajniji čak i od materijalnih uslova u porodilištima i odnosa sa lekarom“, navodi Šunjka.

Šta misle o porodilištima?

Pored odnosa sa osobljem, ispitanice su kao važan problem izdvojile i uslove boravka u porodilištima.

U otvorenim odgovorima navodile su nedostatak osnovnih sredstava poput tople vode, sapuna ili adekvatne posteljine, lošu higijenu i preopterećenost osoblja, zbog čega su često ostajale bez potrebne pomoći nakon porođaja.

Takvi uslovi, kako se navodi u istraživanju, dodatno utiču na osećaj nesigurnosti i ukupno negativno iskustvo boravka u bolnici.

Na pitanje da li istraživanje ukazuje da se takva praksa odnosi na izolovane slučajeve ili na veći broj njih, ona kaže da podaci ipak ukazuju na to da je reč o sistemskom problemu.

"Na osnovu uzorka od skoro 8.000 žena iz četiri države i konzistentnosti nalaza kroz različite metode merenja, naš tim smatra da podaci pre upućuju na širi obrazac nego na izolovane slučajeve“, dodaje Šunjka.

Istraživanje pod nazivom "Uslovi u porodilištima i iskustva žena tokom porođaja na Balkanu“ sproveli su istraživači sa Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Podaci su prikupljeni tokom 2022. godine putem onlajn upitnika, a u analizu je uključeno 7.779 žena iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske koje su se porodile u periodu od 2016. do 2021. godine. Ispitanice su odgovarale na pitanja o uslovima u porodilištima, odnosu medicinskog osoblja i ličnim iskustvima tokom i nakon porođaja.

Autori navode da nalazi ovog istraživanja mogu poslužiti kao polazna osnova za dalja istraživanja, ali i kao signal donosiocima odluka da su potrebne konkretne promene kako bi se unapredili uslovi u porodilištima i osigurala adekvatna podrška ženama tokom i nakon porođaja.